Koronavirus pred vratima i italijanske greške koje pravi Srbija

O korona virusu trenutno postoje tri vrste informacija. Imamo zvanične informacije iz izveštaja zajedničke misije Svetske zdravstvene organizacije i kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti od 28. februara (o tim podacima više u daljem tekstu), kao i zvanične informacije iz područja najvećih svetskih žarišta i istraživačkih centara. Imamo neke nezvanične ali pouzdane informacije koje nam govore o pravim razmerama pandemije. I imamo gomilu nepouzdanih (dez)informacija na koje ne vredi trošiti vreme. Nezvanično, situacija na severu Italije i (za sada obuzdana) situacija u kineskoj provinciji Hubei su mnogo gore nego što se da naslutiti iz zvaničnih medija. Moj glavni izvor za situaciju u Kini je moj mentor na MIT-u, prof. Jianzhu Chen za kojeg pouzdano znam da je jedan od mnogih kineskih savetnika u ovoj krizi. On mi je potvrdio da kineski mediji nisu objektivno izveštavali o krizi kako ne bi širili paniku među stanovništvom i da zvanični broj od oko 50 hiljada potvrđenih slučajeva (do 28. februara) nije realan zato što je ponestalo testova i medicinskog osoblja koji bi testirali pacijente. Nezvanično, oko 10% svih kineskih doktora je (što voljno što nevoljno) regrutovano u provinciju Hubei kako bi održali zdravstveni sistem koji je kolabirao – svi resursi i svo medicinsko osoblje su bili usmereni isključivo na pacijente zaražene koronom, što su zabeležili i mnogi svetski mediji. Preko dve hiljade ljudi je umrlo pre nego što je cela provincija stavljena u karantin. Moj izvor za situaciju u Italiji je moja devojka Karolina, koja je očni hirurg u jednoj bostonskoj bolnici, gde svakodnevno dobija izveštaje iz Italije kako bi se što bolje pripremila za nadolazeću američku krizu. Kao i u slučaju sa Kinom, njen opis situacije u Italiji staje u reč kataklizma: zdravstveni sistem koji se obrušio pod brojem pacijenata, doktori i sestre, većinom i sami zaraženi i bolesni, rade po nekoliko nedelja bez prestanka, nedostatak respiratora i kreveta za pacijente.

Pre svega ljudi moraju da shvate da je ovo tek početak i da će pandemija i opasnost od zaraze trajati mesecima. Puno ljudi će biti zaraženo korona virusom i puno ljudi će preminuti od posledica zaraze, uključujući i veliki broj ljudi u Srbiji. Srbija treba da očekuje da će zdravstveni sistem biti u kolapsu i da će zdravstvene usluge biti pružane samo zaraženima korona virusom. Medicinsko osoblje treba da bude spremno na situaciju u kojoj će lečiti bolesnike po hodnicima i nasumice odlučivati ko će preživeti a ko ne zbog nedostatka respiratora. Trenutne procene o broju zaraženih i umrlih izgledaju loše i građani Srbije treba da shvate puni potencijal opasnosti od nekontrolisanog širenja zaraze.

Do sada (12. mart), korona je odnela blizu 5.000 života u svetu. U sledećih nekoliko meseci neće biti vakcine i neće biti leka protiv korona virusa, što znači da je jedini način da se ublaže potencijalne posledice pandemije sprečavanje širenja zaraze kroz samoizolaciju i socijalno distanciranje. Iako danas možda zvuči glupo, za dve do tri nedelje neće biti osobe u Srbiji koja nije izolovana i neće biti obolelog od korone koji neće zažaliti što se nije izolovao na vreme.

Početak i lekcije iz Vuhana

30. decembra 2019. u plućnoj tečnosti pacijenta iz Vuhana koji je bolovao od zapaljenja pluća nepoznatog uzroka nađen je novi virus iz porodice korona virusa. Sekvenciranjem je ustanovljeno da je novi virus 96% identičan virusu SARS-a i nazvan je SARS-CoV-2. COVID-19 (COronaVIrus Disease 2019) je bolest koju prouzrokuje SARS-CoV-2, danas poznatiji kao korona virus. Kako je korona virus nastao? Još uvek nije poznato, ali se zna da je potekao iz životinja i prešao na ljude. Čini se da su slepi miševi rezervoar ovog virusa, ali najverovatnije postoji i životinja koja je prenela virus sa slepih miševa na ljude. Kineski istraživači trenutno vrše testove na divljači i morskim životinjama čije se meso prodavalo na pijacama Vuhana na kojima je veliki broj pacijenata radio ili tamo kupovao namirnice.

Kod inficirane osobe velika koncentracija korona virusa se nalazi u pljuvački, i to samo nekoliko dana nakon infekcije, dok je inficirani još uvek asimptomatičan. Virus se prenosi kapljično, što znači da pljuvačka inficirane osobe može da inficira drugu osobu. U praksi se čini da je za širenje zaraze dovoljno da inficirana osoba diše u blizini drugih. Jedan od podataka koji bi mogao da bude karakterističan samo za Kinu je to da se zaraza u većini slučajeva širila u okviru porodičnog doma. Kada je reč o zaraznosti, korona virus je jedan od najlakše prenosivih virusa za koje znamo. U periodu pre stvaranja sanitarnog kordona u i oko provincije Hubei, prosečan broj zaraženih od strane jedne osobe (R0) je bio između 2 i 2,5. Poređenja radi, to je potencijal zaraznosti koji bi mogao da bude duplo veći od virusa španske groznice koja je u drugom talasu (od ukupno tri) 1918. odnela preko 20 miliona života.1

Što se tiče simptoma kod pacijenata zaraženih korona virusom, zajednička komisija je identifikovala tri kategorije:

– 80% zaraženih pacijenata ima slabe do umerene tegobe: povišena temperatura i suvi kašalj, interesantan podatak je da je slinav nos imalo manje od 5% zaraženih,

– 13,8% zaraženih pacijenata ima ozbiljnije tegobe i zahteva medicinsku pomoć: zapaljenje pluća, problemi sa disanjem, sadržajni kašalj, smanjen nivo kiseonika u krvi,

– 6,1% zaraženih pacijenata ima kritične tegobe i zahteva respirator: kolaps pluća, septički šok, kolaps drugih organa.

Najrizičniji pacijenti su stariji ljudi (60 i više godina) koji imaju povišen krvni pritisak, srčane probleme, dijabetes, hronične probleme sa disanjem i rak. Samo oko 2,1% mlađih od 18 godina imaju simptome, iako i oni mogu da budu zaraženi i postanu prenosioci bolesti. Smrtnost virusa je procenjena na 2,3% u celokupnoj zaraženoj populaciji. Taj broj je drastično veći za starije osobe (8% za 70-79 godina, i 14,8% za starije od 80 godina). Od pacijenata koji su imali kritične tegobe i završili na respiratoru skoro polovina (49%) je preminula.

Podaci zajedničke komisije su nam takođe pokazali dinamiku širenja zaraze (grafikon ispod).2 U početnom periodu između 8. i 31. decembra broj novih zaraženih osoba (potvrđenih i sa simptomima) dnevno se kretao oko 5. Od 10. do 22. januara broj zaraženih se ubrzano povećavao i 22. januara dostigao 2.500 novih slučajeva dnevno. U realnosti taj broj je bio mnogostruko veći, jer većina zaraženih nije imala simptome. Sredinom januara je zdravstveni sistem provincije Hubei kolabirao i kineske vlasti su započele sa uspostavljanjem sanitarnog koridora koji je podrazumevao zatvaranje svih škola i univerziteta, zabranu svih okupljanja, izolaciju čitave provincije od ostatke Kine, kao i poziv na samoizolaciju svih građana provincije Hubei. Kao rezultat, broj novozaraženih je počeo drastično da opada već sledećih nekoliko dana i kroz dve nedelje se povratio na stanje od nekoliko desetina zaraženih dnevno. Zbog inkubacionog perioda od oko nedelju dana, broj novih pacijenata sa simptomima je počeo da opada desetak dana kasnije (razlika između sivih i žutih kolona na grafikonu).

Vuhan nam je tako poslao nekoliko važnih pouka. Prvo, širenje zaraze mora da se spreči u nastanku, kada je broj zaraženih dnevno oko 5. U suprotnom, eksplozija zaraženih (i kritičnih osoba) može da preraste u nerešivu situaciju za dve do tri nedelje. Brojevi koje trenutno vidimo u Srbiji nam sugerišu da je korona virus prisutan u Srbiji već najmanje nekoliko nedelja. Drugo, samoizolacija i socijalno udaljavanje je efektivan način da se suzbije širenje virusa. Ali ovo nije kraj epidemije u Kini, jer ponovno otvaranja Vuhana ubrzo može da izazove novi talas širenja zaraze.

Italijanske greške koje pravi Srbija

Prošlog ponedeljka, Italija je takođe uspostavila sanitarni kordon unutar cele svoje teritorije. Premijer Italije Đuzepe Konte je izjavio da Italija „više nema vremena“, dok je potpisivao ukaz o zatvaranju svih univerziteta, škola, prodavnica i zabrani svih javnih događaja. Zdravstveni sistem, kao i mnogi drugi širom severne Italije, doživeo je potpuni kolaps usled naglog porasta broja kritičnih pacijenata. Smrtnost u zaraženoj populaciji Italije (4%) je veća nego u Kini i u poslednjih nekoliko dana i pored izolacije beleži oko 200 preminulih dnevno, bez smanjenja broja zaraženih. Gde je Italija pogrešila? Ovo pitanje je i dalje otvoreno za debatu, ali nekoliko činjenica stoji. Italija je u januaru povećala broj avioputnika sa Kinom, a prvi slučajevi korona virusa testirani su tek krajem februara. Politika izolacije je do nedavno važila samo za severni deo Italije. Ukratko, Italija je reagovala nekoliko nedelja prekasno.

Slične greške trenutno pravi i Srbija, koja do danas nije uvela mere apsolutne izolacije. Bez lažnog optimizma, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovnika od 43,1 godine (Srbija je treća po redu najstarija evropska zemlja), broj pušača po glavi stanovnika (među najvećima u svetu), zagađenje vazduha, stanje u bolnicama i generalnu (ne)informisanost stanovništva, Srbija bi morala da se pripremi za krizu nezapamćenih razmera. Samoizolacija velikog broja stanovnika Srbije je trenutno jedini način da se uspori širenje zaraze. Najrizičnije grupe su stanovnici koji imaju 60 i više godina, dijabetes, srčane i disajne probleme. Najbolji način da im sačuvate zdravlje je da ih izolujete u posebnom delu kuće i ne dolazite u kontakt sa njima dok se prvi talas epidemije ne stiša. Ukoliko imate takvu mogućnost, obavljajte posao od kuće, a sastanke držite putem telefona ili video linka. Ne rukujte se sa ljudima, ne dodirujte površine koje dodiruju drugi ljudi (kvake na vratima, novac, kartice, lopte, tegove u teretani itd), ne idite na mesta gde ima puno ljudi, izbegavajte javni prevoz. Ukoliko imate decu ne šaljite ih školu, jer deca su asimptomatična, a mogu da prenesu zarazu. Iako nema mesta panici trebalo bi da ima mesta strahu.

Za kraj, želim da pozovem vladu Republike Srbije da u što kraćem roku:

1. Zatvori i suspenduje rad u svim obrazovnim i kulturnim ustanovama i institucijama, i zabrani sve sportske, zabavne, političke i druge događaje i manifestacije koji okupljaju više od 20 ljudi, bez obzira da li su na otvorenom ili zatvorenom prostoru, i pozove sve građane Srbije da se u što većoj meri izoluju od kontakta sa drugim ljudima. Na osnovu iskustva iz provincije Hubei, čini se da je to jedini mehanizam sprečavanja širenja zaraze u ovom prvom, ali ne i neophodno poslednjem talasu širenja virusa. To je i mehanizam koji od ove nedelje primenjuje većina evropskih i američkih država.

2. Regrutuje svo medicinsko osoblje, civilno i vojno, uključujući i volontere, iz Srbije i drugih država, i stavi ih u stanje najviše pripravnosti. Iskustva iz Vuhana i sa severa Italije su nam pokazala da u jeku krize nije bilo dovoljno medicinskog osoblja, kreveta, respiratora, testova, maski, rukavica. Medicinsko osoblje Srbije mora da se pripremi za sličan scenario u sledećih mesec dana.

3. Zamoli Radio televiziju Srbije da u sledećih mesec dana 24 časa dnevno informiše javnost Srbije o prenosu korona virusa i kritičnim žarištima u Srbiji i u svetu, kao i o načinima ponašanja kako bismo ublažili posledice pandemije, pre svega smrt velikog broja ljudi. Panika i histerija među stanovništvom mogu nastati usled odsustva pouzdanih i pravovremenih informacija.

Autor je završio osnovne studije iz hemijske i fizičke biologije na Harvardu. Trenutno je doktorand na MIT-u gde se bavi istraživanjima iz metabolizma i imunoonkologije.

(Peščanik)