Ko su vahabije, kako su došli u Evropu i šta je pozadina njihovog delanja?

Napad na američku ambasadu u Sarajevu, koji je 28. oktobra izveo 23-godišnji Mevlid Jašarević iz Novog Pazara, isplaivši preko sto metaka u zgradu ambasade i ranivši policajca, digao je na noge bezbednosne službe iz celog regiona, ali i iz Amerike.

Napad je, kako se veruje, verski motivisan, budući da je Jašarević pripadnik vahabija (odnosno, kako se u medijima piše "vehabija" – o razlici pogledati intervju sa prof. Draganom Simeunovićem, napomena redakcije), ekstremne struje unutar islama. Ovo nije prvi teroristički napad za koji se optužuju vahabije, koji su od ratova devedesetih prisutni na ovim prostorima, ali i – od Saudijske Arabije, do Beča i Kelna.

Vahabije su na prostor Balkana došle u toku rata u BiH, da bi potom značajan broj njih ostao. Kao počasni nosioci pasoša BiH, koje im je dodelio Alija Izetbegović u znak zahvalnosti za zasluge u ratu na muslimanskoj strani, mesto okupljanja našli su u selu Gornja Maoča, u blizini Brčkog (opštine, inače sada distrikta, na severu zemlje koja Republiku Srpsku deli na dva dela).

Procenjuje se da u 17 opština u BiH je prisustvo vahabija značajno.

Prisustvo vahabija u posleratnoj BiH nije bila tema od prioriteta. Interesovanje za njih naglo raste nakon terorističkih napada na SAD 2001.

Vahabije iz sela Gornja Maoča u žižu interesovanja regionalne javnosti došli su 2010, kada je u BiH izvedena operacija "Svetlost", u kojoj je 600 policjaca opsedalo selo koje se smatra jednim od glavnih centara radikalnog islamizma u Evropi. Tom prilikom je privedeno nekoliko osoba, i zaplenjena je manja količina oružja.

Inače, ova akcija bezbednosnih organa BiH nije naišla na dogovarjauću podršku bošnjačkih zvaničnika, koji su svi, redom, odbili da otvoreno podrže policijsku akciju. Takođe, sumnja se da je neko iz policije vahabijama dojavio da će doći do operacije i da su unapred skonili oružje.

Kasnije te godine, u junu, u Bugojnu, napadnuta je policijska stanica i ubijen je jedan policajac. Prema naslovima u novinama videlo se ko je odgovoran – vahabije uzvraćaju! Zanimljivo je da su sajtovi na kojima su aktivni pripadnici vahabija (poput sajta "putvjernika") tvrdili da je taj napad zapravo "zavera obaveštajnih struktura i sivih eminencija protiv muslimana u BiH"?!

O prisustvu vahabija na prostorima Srbije nešto više se govorilo posle hapšenja 15 njihovih pripadnika marta 2007, koji su na planini Ninaji, 30-tak kilometara od Novog Pazara, imali kamp u kojem su se obučavali za terorističke napade.

Međutim, veze i uticaj vahabija, protežu se mnogo dalje od Sarajeva i Novog Pazara. Ideološki i finansijski centar im je i dalje u Saudijskoj Arabiji, ali težište svoje organizacije sve više prenose na muslimansku imigraicju u Evorpi. Glavni centar vahabija navodno je u Beču, a glavnu ulogu ima Muhamed Porča, koji je hodža bosanske džamije u 12. bečkom okrugu.

O tesnim vezama vahabija iz BiH sa Bečom u više navrata je pisao i austrijski dnevnik "Standard". Ovaj list je ukazao na čvrstu povezanost Nusreta Imamovića (koji je u akciji policije u Gornjoj Maoči februara 2010. uahpšen kao lider te radikalne zajednice) koji je u više navrata putovao na relaciji Austrija-Bosna i koji, navodno, važi za čoveka od poverenja Muhameda Porče.

Da evropska veza vahabija ne ide samo do Beča, već i dalje pokazuju podaci policijskih organa u kojima se navodi da novac za vahabijsku zajednicu u Gornjoj Maoči obezbeđuju Sadik Kopčalić, brat DŽevada Kopčalića, koji živi na relaciji Keln-Maoča, Bajram Škeljzen, koji je povezan sa vehabijskom zajednicom u Skoplju, i Sulejman Oskojić, zvani Cule. Kada je reč o vahabijama u Raškoj, važnu ulogu u davajnu finansijske i materijalne podrške vahabijama ima Nedžat Balkan, koji deluje iz džemata koji je osnovao u Beču.

I sam napadač na američku ambasadu u Sarajevu, Mevlid Jašarević, tokom 2008. i 2009. boravio je u Austirji i tada je pristupio vahabijskom pokretu. Inače, supruga Jašarevića, u vreme napada u Sarajevu, bila je, ni manje ni više, nego u selu Gornja Maoča i to u kući Nusreta Imamovića, koji je u akciji "Svetlost" uhapšen i krivično gonjen zbog toga što je u selu izvodio nastavu po jordanskom, a ne po obrazovnom programu BiH.

Poslednju put, pre napada u Sarajevu, o vahabijama se pisalo krajem septembra ove godine kada je u Husinu kod Tuzle, u objektu koji koristi Muradif Hamzabegović, pripadnik vehabija, nađeno šest kilograma eksploziva.

Vahabije u regionu imaju značajnu podršku iz Saudijske Arabije, u kojoj je vahabizam zvanična religija. Centar saudijskog (vahabskog) verskog uticaja u BiH je, navodno, držamija Kralja Fahada u Sarajevu. Ova džamija, kao i mnoge druge u BiH, izgrađene su donacijama saudijskih humanitarnih organizacija, koje su, inače, nedavno bile predmet tužbe "Lojda" pred sudom u Americi (od koje se odustalo, a o čemu je "Svedok" pisao u prošlom broju).

Iako svi muslimani ne gledaju sa simpatijama na vahabije, niko ne poriče da oni imaju važnu ulogu u širenju islamskog uticaja na Evropu, i, u tu svrhu, jačanje linje islamskog uticaja koja ide preko "Zelene transferzale" koja prolazi kroz Balkan.

U tom smislu preko balkanskih muslimana se prepliće uticaj verskih strujanja iz Saudijske Arabije, sa jedne, Irana sa druge i Turske, sa treće strane.

Kako tvrdi naš poznati islamolog Darko Tanasković u knjizi Neoosmanizam, Turska na Balkanu vodi i sopstvenu versku politiku, preko Direktorata za verska pitanja koji uspostavlja tesnu saradnju s lokalnim islamskim zajednicama, pružajući im logističku, stručnu i kadrovsku pomoć.

Prema mišljenju Tanaskovića, na taj način Turska nastoji da zadrži određeni nivo kontrole i uticaja na tokove u balkanskom islamu i potisne saudijski i iranski uticaj.

Da je sprega oko podrške vahabijama veoma tesna tvrdi i profesor Andreja Savić, sturčnjak za bezbednost i prvi direktor BIA.

Prema mišljenju dr Savića, delovanje vahabija na ovom prostoru predstavlja odraz sprege uticaja i interesa Saudijske Arabije, Turske, ali i islamskih verskih vođa, poput Mustafe Cerića.

- Treba pratiti novac. Sve ide linijom "Zelene transferzale", na kojoj je Raška i bošnjački deo Bosne. Vahabije su tesno povezane sa Al Kaidom. Nakon terorističkih napada 2001. ukazano je na spregu tih terorističkih akcija i pojedinaca koji su živeli u BiH, poput Abu Hamze. Dakle, vrlo je tesno povezana bezbednosna opasnost koja nastaje u povezivanju Raške i muslimanskog dela Bosne.

Govoreći o samom napadu u Sarajevu, Savić smatra da to predstavlja i "poraz politike dvostrukih standarda" koju su Amerikanci i Zapad vodili prema ovom prostoru.

- U toj politici dvostrukih standarda na Balkanu se tolerisalo funkcionisanje islamskog fundamentalizma. Uostalom, skovan je naziv i Bela Al Kaida koji ukazuje na pripadnike ove organizacije iz Evrope, prvenstveno sa ovih prostora.

Savić ne strahuje da napadi poput onog u Sarajevu, mogu da se dogode i u Beogradu.

- Napad poput onog u Sarajevu, nije realan u Beogradu. Doktrina njihovog nastupa je usmerena prema američkim ciljevima.

Ovo mišljenje ne deli profesor Radoslav Gaćinović, naučni savetnik Instituta za političke studije u Beogradu.

- I pored toga što se u kontinuitetu dograđuje sistem bezbednosti Srbije, niko ne može garantovati da se takav teroristički akt ne može dogoditi i u Srbiji, pogotovo što su intrizično motivisani teroristi vrlo nepredvidivi. Za akciju koja traje vrlo kratko spremaju se godinama, biraju vreme i mesto napada, napadaju kad njima odgovara, obično takozvane meke mete i nastoje da postignu maksimalno iznenađenje, ističe Gaćinović.

Napadač Mevlid Jašarević nalazi se u bolnici, gde čeka procesuiranje. I dalje je ubeđen u ispravnost svojih postupaka tvrdeći da je to učinio "za muslimane".

Bezbednosne službe iz čitavog regiona, u saradnji sa FBI „češljaju“ sredine u kojima se nalaze vahabije, ali nikakvi detalji se ne saopštavaju. Iako je rad na terenu veoma važan, presudnu ulogu bi, ako je verovati stručnjacima, mogla da ima jedino snažna politička volja da se prestane sa tolerisanjem sve veće radikalizacije muslimana na Balkanu. U tome bi svakako važnu ulogu mogla da ima Turska.

Ipak, pitanje je kuda njeno uplitanje vodi, pošto je jačanje "Zelene transferzale" u delu "Strategijska dubina" Ahmeta Davutoglua, turskog ministra spoljnih poslova, određen kao jedan od osnovnih ciljeva turske politike u Evropi.

Srpska obaveštajna služba stoji iza napada u Sarajevu?!

Pucnjava u Sarajevu ispraćena je na svim svetskim medijima. Ipak, loš imidž Srbije ni ovog puta nije mogao da ostane po strani. Iako Srbija nije muslimanska zemlja, gotovo svi svetski mediji su u prvom trenutku objavili da je napadač iz Srbije, odnosno – Srbin.

Tek kasniji prilozi i tekstovi su objašnjavali da je reč o muslimanskom ekstremisti, ali bez preciznijih pojašnjenja, pa se čitaoicma/gledaocima koji su neupućeni u balkanske prilike činilo da su napad, zapravo, izveli Srbi.

Međutim, veliko iznenađenje (ili ne?) predstavlja to što i oni koji bi svakako trebalo da budu upućeni u prilike u regionu, optužuju upravo Srbe!

Bošnjački mediji u BiH, kao i bošnjački mediji u Raškoj, puni su tekstova kojima se za napad u Sarajevu optužuju Srbi, tj, srpske bezbednosne službe.

Tako sarajevski „Dnevni avaz“ objavio intervju sa akademikom Muhamedom Filipovićem u čijem naslovu stoji: "Ispitati jesu li službe Srbije iskoristile Jašarevića".

Ne poričući da je Jašarević pripadnik ekstremističke struje vahabija, Filipović ukazuje da su je veliki deo bošnjačke mladeži "misleći da u vjeri može naći pribježište i rješenje za svoje probleme, ušao u takve relacije selefizma, vehabizma i drugih frakcija.

Prema tome, bili su izloženi velikoj dozi ideološke impregnacije. Pošto u okviru takvih ekstremnih vjerskih i drugih pokreta djeluju određene političke i obavještajne strukture, nije neobično očekivati da se pojave slučajevi kada se pojedinci pokušavaju iskoristiti za stvaranje određenih političkih situacija koje mogu nanijeti štete napretku općeg mira u svijetu i naše zemlje posebno”.

Nakon ovoga sledi pitanje "Dnevnog Avaza":

Mislite li da je to i sada slučaj, na šta Filipović kaže:

"Potrebno je ispitati sve okolnosti, pa i varijantu da srpska obavještajna služba ima prste u svemu tome! Pogotovo jer se srbijanski zvaničnici hvale da su sve vrijeme kontrolirali tog Jašarevića!? Nama je iz ranije historije poznato da je obavještajna služba stare Jugoslavije koristila upravo ekstremiste za svoje ciljeve. Na taj aspekt naša policija i obavještajna služba moraju obratiti pažnju”.

Ovakvi komentari nisu se pojavili samo u BiH već i u lokalnim medijima u Raškoj.

Tako je portal “sandržak-x”, koji prvenstveno prenosi oštre nacionalističke bošnjačke stavove, objavio nepotpisani tekst sa naslovom "Napad je djelo službe državne bezbednosti Srbije", a u kojem se kaže:

"Napad na Ambasadu Sjedinjenih američkih država brižno je vremenski ukalkulisan u trenutna dešavanja u regionu jugoistočne Evrope, kao i globalna previranja, a iza njega nesumnjivo stoji Služba državne bezbjednosti Srbije".

U tekstu se pozivaju vlasti Bosne i Hercegovine "da zamrznu diplomatske odnose sa Srbijom, sve dok ista nezavisnim međunarodnim tijelima ne omogući uvid u aktivnosti svojih tajnih službi".

Isti sajt prenosi i intervju koji je u BiH dao Ismet Dahić, nekadašnji šef sarajevske policije, koji smatra da je "moguće kako su Mevlida Jašarevića zavrbovale policijske agencije u Srbiji i poslale ga u Sarajevo”.

Inače, bošnjački mediji u tekstovima i intervjuima, pogotovo ako razgovaraju sa stranim zvaničnicima, insistiraju na tome da je Jašarević srpski državljanin, nastojeći, očito, da odgovornost za ovaj teroristički akt vežu za Srbiju.

Turci guraju “Zelenu transferzalu”

Prema rečima profesora Andreje Savića (inače prvog direktora BIA), pripadnici vahabija koriste tešku socijalnu situaciju kako bi privukli pristalice, a iza svega stoji jasna ideja – Zelena transferzala.

- Zelena transferztala predstavlja liniju širenja islama ka Evropi. I u građanskim ratovima na prostoru BiH to je bilo veoma dominantno. To se videlo u politici Alije Izatbegovića, a sada njegovog sina koji je politički lider Bošnjaka. Dugo je postojala, a na ovim prostorima još uvek postoji veliko razumevanje i tolerantnost prema idejama širenja radikalnog islama.

Da Zelena transferzala nije napušten projekat svedoči i knjiga "Strategijska dubina“ koju je napisao turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu.

"Luk koji ide jugozapadno i proteže se od Bihaća, pa kroz Sredjnu i Istočnu Bosnu, preko Sandžaka, Kosova, Albanije, Makedonije, Kirdžilija, do Istočne Trakije, za Tursku je balkanska geopolitička i geokulturna žila kucavica“, piše Davutoglu u knjizi koja se smatra doktrinom turske spoljne politike u narednom periodu.

Ukoliko bi se u potpunosti presekla veza između Sandžaka, Kosova i Bosne, Bošnjaci bi bili prepušteni hrvatskom, a Sandžak i Kosovo isključivo srpskom uticaju, ističe Davutoglu.

Kada je reč o povratku Turske na Balkan, Radoslav Gaćinović sa Instituta za političke studije, nije optimista.

- Povratak Turske ništa dobro neće doneti Srbima u Srbiji ni u BiH. Sa Turskom će verovatno stići veliki problemi ne samo za Srbe, već i za ostale hrišćane. Povratak Turske na Balkan će podstaći nacionalnu prepotentnost ekstremnog dela islamske populacije i ohrabriti ih da u ostvarivanju svojih ciljeva primenjuju razne vrste nasilja, posebno terorizam.

Naglašavajući da vahabizam nije terorizam, već ortodoksni islamski pokret, Gaćinović ipak strahuje da bi da upravo na Balkanu zbog geopolitičkih specifičnosti i interesa njihovo delovanje moglo da iz tradicionalnog preraste u ekstremno.

Radoslav Gaćinović: Kako vahabije regrutuju pripadnike?

- Svoje članove regrutuju iz redova muslimanskog naroda. Oni biraju po mogućnosti lica potpuno privržena islamu, odlučna da rizikuju i svoj život za veru. Vehabijama pristupaju obično poluobrazovani, oni koji su po prirodi ekstremni, a u poslednje vreme pristupaju im i vrlo siromašni. Pošto vehabije ne prihvata većina muslimana, bilo bi nekorektno govoriti da su džamije centri za regrutaciju vehabija u Srbiji. Verovatno ima takvih primera, ali sigurno nije masovna pojava. Za molitve i verske obrede vehabije koriste privatne kuće ili iznajmljuju poslovni prostor, a kampove za obuku i indoktrinaciju organizuju u planinskim delovima gde je mala verovatnoća da budu otkriveni.

Dragan Simeunović: Vahabije su najveća pretnja prvo za muslimane

Dragan Simeunović, međunarodni ekspert za oblast ekstremizma i terorizma, autor više zapaženih knjiga o islamskom terorizmu i vahabizmu, rukovodilac master studija o terorizmu na Beogradskom univerzitetu, i, što je u ovom trenutku najvažnije, rukovodilac istraživačkog projekta Vlade Srbije o islamskom ekstremizmu, u intervjuu za „Svedok“ pojašnjava ko su vahabije i šta je suština njihove idelogije.

Svedok: Vahabije ili vehabije? U medijima, ali i u literaturi, sve više preovlađuje termin „vehabije“. Odakle on dolazi?

Dragan Simeunović: U srpskom književnom jeziku se koriste izrazi vahabije i vahabizam, što je i logično s obzirom da su ti izrazi izvedeni od imena osnivača tog pravca u islamu, a koje se u našem jeziku piše i izgovara Vahab. Izraz „vehabije“ i „vehabizam“ je tuđica u srpskom jeziku koja dolazi iz bošnjačke pravopisne i kolokvijalne varijante.

Inače niko, pa ni sami Arapi kojima pripada Vahab i koji su najbrojniji sledbenici vahabizma, kao ni Turci ili pak Iranci, ne kažu "vehabije" nego – vahabije.

S: Da li je u pitanju samo razlika u slovu, ili nešto dublje?

D.S: Od potrebe za razlikovanjem bošnjačkog od srpskog jezika mnogo je verovatnije da je varijanta sa slovom "e" došla iz kopiranja načina kako se reči vahabije i vahabizam izgovaraju na engleskom jeziku. To su onda prihvatili i naši novinari usput preuzimajući i izraze iz bosanske štampe. Osim toga, ako je verovati „Svedoku“ glavni urednici medija u Srbiji uglavnom i nisu odavde, tako da oni i ne primećuju razlike u izrazima "vehabije" i „vahabije“, a kako kažu glavni, tako pišu oni ispod njih.

S: Šta je suština ideologije vahabija? Ko su oni i šta žele?

D.S: Vahabije su sledbenici fundamentalističke islamske sekte u srednjoj Arabiji koju je u 18. veku zasnovao Muhamed Ibn Abd el Vahab. U početku su se borili protiv turske vlasti, da bi vremenom, kako su u njihove redove ulazili sve moćniji arapski feudalci, i sami postali vlast. Oni su zapravo jedna od varijanti salafizma, verskog pokreta i pravca koji postoji niz vekova a zagovara povratak izvornom učenju u Islamu i strogo je protiv svih novotarija. Danas je vahabizam, kao učenje nastalo Vahabovom interpretacijom islama, službena religijska varijanta, i slobodno se može reći i važeća ideologija bogate Saudijske Arabije.

S: Koliko je vahabizam rasprostranjen?

D.S: Zbog snažnog oslanjanja na fundamentalističke korene Islama ova varijanta Islama i pored ogromne finansijske podrške Saudijske Arabije nije mnogo rasprostranjena. Vahabije menjaju pravila života i načina ispovedanja vere u zemljama u kojima se islam tradicionalno praktikuje, i što to čine ne samo novcem već i silom. Oni su zapravo pretnja prvo muslimanima u svakoj novoj sredini u kojoj se pojave jer nastoje da ih preobrate u vahabije, a tek posle na red dolaze nevernici i obračun sa njima.

Zbog pripadanja vođe Al Kaide, Osame bin Ladena vahabizmu i militantnog postupanja vahabija u zemljama u kojima su se nastojali ukoreniti, vahabizam je poslednjih godina izbio na loš glas i u hrišćanskom i u muslimanskom svetu.

S: Kako vahabije regrutuju pripadnike?

D.S: Daje se sto do dvesta evra nezaposlenim vahabijama; nagrađuju se deca koja uče odgovarajuće delove Kurana napamet po ceni od 50 evra za suru, imaju besplatna obdaništa za decu vahabija, kakva postoje na Kosmetu. Ono što mnoge islamske vernike pak odbija od vahabizma je nov način ponašanja, oblačenja i himbelijskog klanjanja i uopšte krutost u tumačenju praktikovanja principa vere. Recimo, obrezivanje žena, naročito ono koje se sprovodi amaterski po kućama može dovesti do teških posledica.

S: Koliki je veliko prisustvo vahabija u Evropi?

D.S: Broj onih koji su na njihovoj strani je uvek i svuda, a naročito u zapadnim i pretežno hrišćanskim evropskim zemljama, uvek daleko veći od broja osoba koje se deklarišu kao vahabije. Razlozi za to su brojni i kreću se od straha vahabija da se ne izazove neprijateljska reakcija u datoj sredini, pa sve do razloga prikrivanja nekih loših namera. Prema tome, gde god ima vahabija ima ih uvek daleko više od prebrojanih. Balkan tu verovatno nije izuzetak. Tom broju treba dodati i one koji iako nisu vahabije imaju određene simpatije prema njima ili ne bi imali ništa protiv toga da oni prevladaju kao varijanta islama. Primer BiH pokazuje da broj takvih brzo raste iz vrlo različitih, ali uvek i iz nekih vrlo specifičnih razloga.

S: Kako gledate na ulogu Turske u ovom problemu?

D.S: Součena sa rastućim uticajem vahabizma na Balkanu, Srbija je kao i Amerika videla u Turskoj onu snagu koja će suzbiti uticaj vahabija, budući da je većina muslimana na Balkanu vezana za tzv. narodni islam koji je na Balkan donelo tursko vladanje. Turci odista ne ljube vahabizam i u Turskoj ga zato teško može i biti u nekoj značajnijoj meri, a sigurno je da je u njihovom interesu da održe svoj vekovni uticaj na balkanske muslimane. Koliko je sve to u našem interesu pokazaće vreme.

S: Koliko je realno da posle Sarajeva uslede napadi i u Beogradu, ili Srbiji?

D.S: Sasvim je realno da oni to pokušaju ali se to ne mora ostvariti ako prevencija naših struktura bezbednosti ostane tako uspešna kao do sada.

S: Nakon najnovije terorističke akcije sandžačkog vahabije, otvara se pitanje šta će biti sa vahabijama kod nas. Mnogi traže da budu zabranjeni, većina misli da su vahabije isto što i teroristi.

D.S: Vahabije imaju pravo da se osnuju kao verska opcija u svakoj zemlji, pa i u našoj. Zatim, oni nisu sami po sebi teroristi, pa čak ni ekstremisti i ne mogu unapred tako biti tretirani samo zato što ispovedaju vahabitsku varijantu islama. Dakle, vahabizam ne može biti zabranjen bez ikakvog razloga, tim pre što je zvanična religija u nekim državama koje su članice OUN. Međutim, iako sve vahabije nisu same po sebi ekstremisti, nemali broj njih često to brzo postaje. Tek tada društvo i zakon imaju pravo da se obračunaju sa njima, i to ne sa svima već samo sa onima kojima se protivzakonito ponašanje može dokazati.

Esad Hećimović: Vahabije dolaze po našu djecu

Novinar sarajevskog lista „Oslobođenje“, Esad Hećimović, u izjavi za "Svedok" kaže da je poslednji napad u Sarajevu povećao strah od vahabija, ali taj strah postoji od ranije.

- U samom Sarajevu je ranijih godina bilo pokušaja terorističkih napada, kao što je postavljanje bombe ispod jednog mosta kojim je trebao da prođe papa Jovan Pavle II, ili ubistva Joze Leutara, zamenika ministra policije u eksploziji bombe sastavljene od čeličnih kuglica iz mina rasprskavajućeg usmerenog dejstva, postavljene u njegov auto. Takav primer je organizovani napad na sve učesnike jedne izložbe u okviru „Sarajevo Queerfestivala“ 2008.

Hećimović napominje da nije reč samo o strahu od terorističkog napada nego i strahovima od drugih oblika agresivnog i nasilnog ponašanja vahabija.

- Taj strah je još ranije izrazio islamski teolog prof dr Rašid Hafizović izjavom da "oni dolaze po našu djecu".

Hećimović ističe da su vahabije podršku dobile od najvažnijih osoba u Islamskoj zajednici BiH, dok od njih zazire, pre svega, obrazovani i urbani deo stanovništva. Ipak, on smatra da nije tačno da najviši muslimanski verski zvaničnici BiH daju finansijsku i institucionalnu podršku.

- Islamska zajednica ne sarađuje sa grupom iz Gornje Maoče niti sa dve grupe iz Austrije (Beča) o kojima se govori. Ove grupe i Islamsku zajednicu napadaju kao neislamsku i neprijateljsku insituciju. Unutar ovih radikalnih islamskih grupa, međutim, došlo je do podele na one koji su bili spremni na saradnju sa Islamskom zajednicom i onih koji se protive takvoj saradnji.

Centar okupljanja vahabija u Bosni nije jedino selo Gornja Maoča, kaže Hećimović.

- Osim Gornje Maoče, uočavaju se različiti centri okupljanja u toku godine, posebno u letnjim mesecima kada se održavaju letnji kampovi. Praktično, možemo naći različite Omladinske centre u kojima deluju vehabije u brojnim gradovima BiH. Podrška im dolazi iz političkih i medijskih krugova, kao što je "Dnevni avaz", koji je takođe vodio kampanje protiv događaja kao što je Queer festival u Sarajevu.

Sarajevski novinar ukazuje da vahabije sada više idu u centre gde ljudi još uvek nisu u potpunosti formirali svoje islamske stavove.

- Vehabijske vođe su svoje pristalice usmerile ka traženju ljudi koji će prihvatiti njihovu idelogiju i u privatnim stanovima, ali i na radnom mestu, u fabrikama i slično. Oni i dalje veoma aktivno grade svoju bazu podrške predstavljajući se kao nevine žrtve onih koji mrze islam, ili rade po navodnom nalogu Zapada. Posebno su zabrinjavajući oni centri okupljanja koji se nalaze u blizini ili entitetskih linija razdvajanja ili nevidljivih etničkih granica unutar same BiH. Ranije smo govorili o takvim grupama u okolici Brčkog, Maglaja, Žepča, Zenice, Travnika, Bužima u zapadnoj Bosni ali u Hercegovini. Dakle, nije reč samo o jednom centru, naglašava Hećimović.

(Tekst je objavljen u jubilarnom 800. broju "Svedoka")