Kampanja – uvod u izbore

(Politika, 17.12.2009)

SNS i njeni osnivači uspeli su za veoma kratko vreme da bez ikakve originalne političke ideje distanciraju sebe od prethodnog političkog života i da bez adekvatnog prisustva u parlamentu postanu predvodnici opozicije i trenutno najjača politička stranka. Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić priznaje da su kopirali politiku DS-a koja predstavlja široki front prema svim aktuelnim pitanjima. On kaže u nedavnom intervjuu da je Tadićeva politika dobra, ali da se ne sprovodi. Time šalje poruku da je po njemu glavna razlika između DS-a i SNS-a integritet, odnosno da će oni da čine kao što i govore, za razliku od sadašnje vlasti.

Po svim merilima političkog integriteta kakvi oni postoje u pristojnom svetu, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ne bi imali više šta da rade u politici. Kada se uporedi šta oni pričaju sada a šta su radili i govorili poslednjih petnaest godina, onda je to nešto što se samo može nazvati suprotnošću integriteta, a to je oportunizam. Formiranje SNS-a je blagosiljano od medija, bez kritike od vlasti, da bi se time nanela što veća šteta SRS-u. U tom „medenom mesecu”, sve iza čega je gorepomenuti dvojac stajao svojim „integritetom” je oprošteno. I upozorenje Đinđiću da je i Tita bolela noga pred smrt, i želja da Srbija bude ruska gubernija, i negiranje Srebrenice, i „sigurna kuća” za Ratka Mladića, i obećanje revizije presude Legiji i preseljenja iz Bulevara Zorana Đinđića. Sve je zaboravljeno i cenzurisano da se spomene, makar uzgred. Rođena je potpuno nova „evropska” stranka. Bilo šta dodati oko karaktera srpskih medija je suvišno.

Kakvi god da su, SNS je najbliže onome što bi nazvali opozicijom, iako ne rade ono što bi kao vodeća opoziciona partija morali: da traže odgovore na nezgodna pitanja – izveštaj DRI, pronevera u NIS-u, predstojeći petomesečni zastoj u pravosuđu, blokade puteva i pruga od strane prevarenih radnika. Njihova nereprezentativnost u parlamentu nije dobar odgovor na pitanje zašto to ne rade. Jednostavno im se isplati da čekaju da nezadovoljstvo narasta a takođe dijalog sa drugim strankama može i da naškodi; mogao bi neko da ih podseti na prethodna dostignuća. Trend njihovog rasta neće biti usporen ukidanjem viza jer imaju otvoren stav ka Evropi, a ni građani, bez obzira na „beli šengen”, neće prestati da žele vlast koja će se manje mastiti ćevapima i manje „štrpkati” novac koji građani sa mukom odvajaju za porez.

Pre će biti da taj trend može zaustaviti jedino oštar napad na rukovodstvo SNS-a zbog sramotne političke biografije koju su stekli ne samo time što su bili izvođači Šešeljeve ludačke ideologije, već pre svega zato što su bili posredni izvođači politike Miloševića. Međutim, kako to DS može da učini, a da ne okrzne partnera u vladi – SPS; a da to opet zvuči i izgleda onako marketinški pozitivno, poletno i smelo okrenuto ka budućnosti. Kako to upakovati, a da se svima svidi?

Odgovor će se dati u nekoliko predstojećih meseci. Naravno, ne zbog toga što će „udružena opozicija” tražiti izbore; to je smešna pomisao. To će biti zbog toga što će stranke koje se bore za cenzus početi da ljuljaju brod radi svog opstanka. Ni G 17 plus ni LDP neće biti na listi DS-a, jer bi time više odneli nego doneli glasova. Posle propasti besplatnih akcija, neisplaćenosti „Fijatove” investicije i sveopšteg animoziteta prema G 17 plus zbog ekonomske situacije, jasno je da Mlađan Dinkić mora da otpočne sa oprobanom taktikom „drž’te lopova”. Posle izbora na Voždovcu, napadnuti su Ivica Dačić preko Miše Omege i ministarka Diana Dragutinović. Miša Omega je, ispostavilo se, neki tamo „kralj šljunka” za koga se sve vreme znalo da ne plaća radnike, a implicira se da je finansijer SPS-a. Takođe, ministarka finansija po istome „kilavi” sa donošenjem zakona o povraćaju imovine lokalnoj samoupravi zbog koga su opštine u gubitku, dok se on eto već deset godina bori za njihov boljitak, samo što to niko ne zna da ceni. Zatim, LDP je posle Voždovca svestan da priča o tome da se „čista bela košulja” mora isprljati kada se nešto radi i ne može više da objasni promene njihove politike poput glasanja oko Luke Beograd u Skupštini grada ili zakona o informisanju. Barem ne osobama sa IQ preko 60. Zato je LDP i otpočeo „beskompromisno” ujedinjavanje opozicije oko rasprave o izveštaju DRI sve dok predsednica Skupštine to nije „legalistički” pomerila za mart.

Ovo su jasni signali da ove dve stranke neće sedeti mirno dok im rejtinzi padaju i da će morati nekako da artikulišu nezadovoljstvo, bilo iznošenjem afera iz fioka bilo konstruktivnom kritikom. Međutim, ipak je mnogo verovatnije da će time manje sebi, a više SNS-u pomoći. Zato je samo pitanje vremena kada će DS početi kampanju protiv SNS-a, što znači uvod u izbore i u poprilično riskantnu avanturu. Zbog toga i ne treba žuriti sa tom odlukom, ali i ne treba zakasniti sa njom. Kapetan mora da zna da će neki njegovi oficiri uskoro početi da buše rupe u brodu, a naredna godina će im po svoj (ekonomskoj ne)prilici dati dosta prilika za tako nešto.