Kako je i šta je Gadafi skrivio Zapadu

Pravda.Ru. 21.03.2011

http://www.pravda.ru/world/restofworld/africa/21-03-2011/1070907-odisseya-0/

Agresija protiv Libije otpočeta kasno uveče, 19. marta, se nastavlja. Snage NATO, a među njima upadljivo preovlađuju Amerikanci, Englezi i Francuzi, nastavljaju – u okviru operacije "Odisejeva zora" sa raketno- bombaškim napadima na Libiju.

To ni za koga nije bilo iznenađujuće. Plan Zapada da zbaci Gadafija pomoću opozicionih snaga je pretrpeo neuspeh, pa su zemlje "Zlatne milijarde"¹ otpočele direktnu agresiju. Oni, pak, ističu da je ta operacija dobila odobrenje UN. Rusija i Kina su se uzdržale pri glasanju, pa Zapad sada to pokušava da iskoristi za svoje interese. Međutim, treba napomenuti da je SB UN proglasio jedino zonu zabrane letenja (ZZL), ali nije dao odobrenje za bombardovanje Libije.

Nije slučajno to što je protiv operacije "Odisejeva zora" istupio generalni sekretar Arapske Lige Amr Musa. Prema njegovoj oceni, dejstva Zapada ne odgovaraju prvobitno proglašenom cilju za obezbeđenje ZZL i zaštitu mirnih građana.

Postavlja se pitanje zbog čega su zapadne države, koje na rečima toliko zastupaju interese mitnog stanovništva Libije, a koje je Gadafi navodno bombardovao, sada i sami udaraju i uništavaju to isto mirno stanovništvo? Zvanični Tripoli sada izveštava da većinu od 64 žrtava agresije čine žene i deca.

Mnogobrojni izvori, a među njima i medicinski radnici iz Rusije, koji se nalaze u Libiji, potvrđuju ovu informaciju. Konkretno, ukazuju na to da je jedna od krilatih raketa udarila u zgradu bolnice u Tripoliju. Ne vredi se tome čuditi: supertačno natovsko oružje je već pokazalo efikasnost na civilnim objektima u Jugoslaviji i protivavionskim skloništima u Iraku.

Kao i u slučajevima napada na Irak i Jugoslaviju, Libija je bila prinuđena na istovremeni sukob sa nekoliko neprijatelja. Kao što je poznato, zapadne države ne deluju pojedinačno, što i nije za čuđenje, jer cilj "Zlatne milijarde" je identičan: prosperitet na račun pljačke svih ostalih – a naročito grabljenje jeftinih sirovina.

Ali, ipak – u ovom slučaju je došlo do nečeg novog: na Libiju su prvi navalili Francuzi, a oni – uz ostale, koji su u pozadini, pokazuju posebnu revnost. Sarkozi je u svojoj žudnji da kazni "diktatora koji tlači sopstveni narod" prevazišao čak i Amerikance.

A, o čemu se radi? Naravno, može se pretpostaviti da se tu radi i o sumnjivom sporazumu o (francuskim) lovcima Rafale, o svoti koja po raznim izvorima prevazilazi 1,5 milijardi dolara. Ipak, samo to ne može da objasni neočekivano hlađenje Sarkozija prema Pukovniku, koji je ranije u Parizu bio dočakivan kao dragi gost.

U intervjuu "Pravdi Ru", svoja mišljenja su izneli eksperti Sergej Demidenko i Sergej Fjodorov.

Sergej Fjodorov, viši naučni saradnik Evropskog Instituta Ruske Akademije Nauka, i ekspert za Francusku: "Sarkozi se zaista nije slučajno ostrvio na Gadafija. U poslednje vreme, francuska javnost ga je snažno kritikovala zbog njegove politike prema severnoafričkim režimima – i to ne samo prema Gadafiju, kome se Sarkozi silno udvarao oko zaključivanja sporazuma o poslovima oko oružja i nafte, nego i prema tuniskom Ben Aliju i egipatskom Mubaraku. Mnoge Francuze je silno golicalo pitanje – kao ono: na osnovu čega je Sarkozi u Egiptu stekao luksuznu vilu? Ili – zašto je Sarkozi do poslednjeg trenutka podržavao režim Ben Alija i šta su on i njegovi ministri dobijali za to?

Tuniske mućke sadašnjeg francuskog predsednika su ga vrlo mnogo koštale. Podsetimo se, samo da su zbog velikog skandala oko veza njegovog kabineta sa Ben Alijem, niz ministara, a između ostalih i njegov ministar spoljnih poslova bili prinuđeni da podnesu ostavke.

A, posle Tunisa i Egipta – u Libiji je došlo do ustanka... Sarkoziju je samo još falilo da ga podsete na to kako je salutirao i raportirao pukovniku Gadafiju! Zbog toga mu je mali pobedonosni rat postao sredstvo pomoću koga će zavesti javno mnjenje da zaboravi takvu (nezgodnu) prošlost. Jer, eto – Francuska vam je već više od dva veka pobornica `Slobode-Jednakosti-Bratstva`. Sada, Sarkozi apeluje na te vrednosti. On je taj koji se trsi da nastupa u ulozi zaštitnika libijskog življa, koje je navodno podvrgnuto Gadafijevom genocidu."

Sergej Demidenko, ekspert Instituta strateških procena i analiza: "Postoji nekoliko razloga koji su Sarkozija primorali da se istrčava ispred američkog demokratskog `voza`. Na prvom mestu, to su nafta i gas. A – ne radi se samo o tome da eksploatacija libijskog `crnog zlata` donosi ogromne zarade – zbog niske cene koštanja vrsta (nafte) koje su na Zapadu na visokoj ceni. Ne radi se ni samo o tome što je do sada istražena svega četvrtina geološke karte Libije.

Glavni momentum zbog čega Zapad pokušava da eliminiše Gadafija, je u tome što Gadafi koristi ovo `naftno oružje` za ucenu. A od libijske nafte i gasa zavise mnoge evropske zemlje – među kojima istaknuto i Francuska.

Podsetimo se kako je pre godinu dana Gadafi pretio da će ukinuti naftu onim zemljama koje budu primećene da se neprijazno odnose prema islamu. Sada je takva (njegova) politika, pod uslovima produžene krize, Zapadu postala kost u grlu.

Ne sme se zaboraviti ni da je Pukovnik bio težak pregovarač. Zaključivao je sa Zapadom samo one ugovore koji su mu se isplaćivali. Ali – Zapadu su bile neophodne garancije za neprekidne isporuke nafte i gasa pod povoljnijim uslovima od onih koje je diktirao Gadafi.

I – eto, priredili su mu.... ne, ne ustanak, nego nerede. Osnovna masa stanovništva ga je podržala. To, uostalom, nije ni čudo: dovoljno je reći da su mnogi od njih davali prednost tome da sede ne radeći i dobijaju isplate pomoći, nego da rade. A svo to blagostanje je svom narodu obezbedio Gadafi. Iz tog razloga su njegove trupe za svega nekoliko dana potisnule odmetnike prema Bengaziju, a njihova zaštita je postala povod (stranoj) intervenciji.

Sarkozi nije nimalo slučajno postao glavni pristalica intervencije. `Demokratska zajednica` ga je snažno protresla zbog njegovih veza sa severnoafričkim režimima. Ispadalo je da se Francuska, ta pobornica `slobode, jednakosti i bratstva` prodala za pare afričkih tirana?

Izuzetno su zanimljive ranije tajne zakulisne mućke Gadafija sa Sarkozijem. Kako je poznato, Pukovnik je pretio da će obznaniti činjenice o tome kako je sponzorisao Sarkozijevu izbornu kampanju. U ovom trenutku, to je izuzetno – i još jednom: izuzetno neprijatno Sarkoziju. U svakom slučaju, Sarkoziju nikako ne ide za rukom da pojasni odakle onih ekstra 50 miliona dolara koji su potrošeni za njegovu predizbornu kampanju. Bilo kako bilo, takve stvari on Gadafiju neće nikada oprostiti".

Pa ipak, iz nejasnih razloga niko ne hita da napadne Bahrein i Saudijsku Arabiju, koji zverski tlače nastupe šiita na svojim teritorijama, i tokom kojih su zaista zabeležene mnogobrojne žrtve među mirnim stanovništvom. Očigledno – i Francuska i SAD imaju svoje bitange kojima se sve prašta – sve dok su kraljevi Persijskog zaliva igrali i igraju po onim pravilima koje određuje Zapad.

Prevod sa ruskog: Vasilije Kleftakis

1Prim. prev: To je pojam koji karakteriše zemlje, tj. stanovništvo zemalja koje, uprkos ograničenim resursima planete Zemlje uživaju u visokom životnom standardu. Tu spadaju npr. zemlje kao: SAD, Kanada, Australija, EU, Novi Zeland, Japan, Izrael, itd, a ideja se svodi na to da na Zemlji u stvari ima mesta za (udoban) život samo za ograničen broj ljudi – svega za jednu milijardu stanovnika.