Савремени свет | |||
НАТО звецка оружјем сувише близу границе Русије |
субота, 16. јул 2011. | |
(Правда.ру, 13.7.2011) Уз саму границу са Русијом, НАТО војници разрађују вођење борбених операција у планинским условима. Ради се о Сачхерској војној бази, на територији Западне Грузије, у Имеретији. Тај објект се тамо појавио још 2005. године, онда када је Сакашвили започео комплексне припреме за војне акције у Јужној Осетији. Интересантне појединости: према изјави Министарства одбране Грузије, у бази у Сачхеру ће се отворено спроводити обука и припрема војника из земаља НАТО, јер ће овај објекат добити званични НАТО стандард. Сходно тој информацији из Тбилисија, у њиховој обуци ће учествовати и грузијски инструктори, који су претходно прошли кроз комплексну припрему код својих француских колега. Те француске колеге су се већ три године бавиле усиљеним повећањем професионалности грузијских инструктора, и то после њиховог августовског уништавајућег пораза у [рату у] Јужној Осетији. Није случајно то што је, на свечаној церемонији отварања Сачхерске планинско-припремне школе, уз заменика грузијског министра одбране, Надара Харшиладзеа, учествовао и француски амбасадор Ерик Фурније.
Француски амбасадор и високи грузијски војни функционер су открили и спомен-плочу на којој пише да је та база добила статус PfP (Partnership for Peace — "Партнерство за мир"). Притом, грузијски представник је посебно нагласио да је Француска била та која је изградила Сачхерску базу. То је први центар НАТО-а за обуку војника у кавкаском региону, у коме ће се изводити како летњи, тако и зимски маневри. Већ у септембру биће организована обука, уз учешће војника из балтичких земаља, Пољске и Чешке – многи од њих су ту и раније боравили. Касније се очекује и долазак војних контингената других земаља чланица тог савеза. Грузијском амбасадору у Украјини, Григолу Катамдзеу, још се 2010. неопрезно омакла изјава да се у Грузији “врши савремена јединствена припрема планинских стрелаца“. Већ тада, по његовом признању, тамо су се обучавали “представници Велике Британије, САД и низа осталих земаља“. Сада ће све то бити званично и у оквиру “Партнерства за мир“. Шта ће, у ствари, бити та обука – може се само претпостављати. Не сме се занемарити ни да програм функционисања те базе подразумева и њену даљу модернизацију. Ради побољшања система обуке и припреме, Министарство одбране Грузије је већ разрадило и специјалне језичке курсеве. Предавања ће бити одржавана на енглеском језику. Па, зашто је НАТО-у затребало толико демонстративно обележавање свог присуства у Грузији? Грузијски и јужноосетијски експерти Георгиј Каџаја и Инал Плијев су у интервјуу "Правди.ру" изнели своја мишљења: Георгиј Каџаја, независни грузијски политиколог: "Због чега постојање базе у Сачхеру изазива толико чуђење у Русији? Па, и сама чињеница да се у њој појавио и француски амбасадор говори о томе да НАТО узима Грузију под своју заштиту и демонстрира Москви да – ако понови своја агресивна дејства, онда ће имати посла са цивилизованим државама. А, то је и још једна допунска потврда да се Грузија поуздано креће у правцу уласка У НАТО."
Инал Плијев, јужноосетијски политиколог: "Изградња објекта у Сачхеру је резултат напора Француске, која га је изградила скоро на граници са Јужном Осетијом. То још једном показује сву ону ратоборност коју у последње време испољава Париз у односу на друге земље. Ако се ситуација процењује сходно чисто локалним условима, онда то веома јако подсећа на припрему масовне агресије против Јужне Осетије и Русије. Разумљиво је да Грузија у томе игра другоразредну, потчињену улогу. Без наређења из НАТО-а, они ништа неће чинити. И друго – и само руководство НАТО-а одлично схвата сву провокативност својих дејстава у том компликованом региону. Дакле, опремање комплетне базе за припрему НАТО војних снага, још је један беочуг у ланцу појачавања присуства тог савеза у Грузији. Ми се сећамо како су нас, до 2008, представници САД свечано уверавали да грузијске јединице које су обучавали Американци неће улазити у Јужну Осетију. Ипак – оне су ушле и доживеле свој неславни крах. Осим тога, желим да скренем пажњу и на то да је садашња ситуација слична оној каква је била пре 2008, када су се по периметру Јужне Осетије градила фортификациона упоришта и довлачиле војне јединице. Подсетићу и на то да су још 2006. отпочели крупни радови на градњи војне болнице и мртвачнице капацитета од 260 места, због чега су чак затворили и две образовне институције. Па то, што сада гледамо у Сачхеру, може постати увод за појаву нових војних база Запада у региону, одакле ће проистицати и опасност како по Јужну Осетију и Абхазију, тако и по Русију.
На шта, у ствари, циљам? Не може се искључити да Сакашвилијеви инострани инспиратори неће, као и раније, подстицати његова ратоборна стремљења против нас. Како је раније грузинска страна уносила напетост? Они би сами организовали неки терористички акт, и одмах, без икакве истраге окривљавали би Јужну Осетију и пањкали је целом свету као неку терористичку енклаву, коју је неопходно што пре уништити. На тај начин ће се вештачки одржавати нестабилност у региону и стварати околности за мешање НАТО-а у догађаје." Али, то још није све. Такође се зна да ће у Сачхерској школи бити обучаване не само борбене јединице земаља НАТО, него и партнера те алијансе –тачан списак није за сада познат. Биле су лансиране неке информације сходно којим су ту већ биле вежбане јерменске десантне јединице. Грузијска страна такође разматра и обуку у Сачхеру војника марионетске авганистанске војске. Уосталом, једно је јасно: већ ове, 2011. године, очекује се и повратак украјинских војника, који су у августу 2008. одатле били хитно опозвани, услед приближавања руских и јужноосетијских јединица. Занимљиво је да су се у штампи, поводом ондашњих догађања у Сачхеру, појавила противуречна обавештења. Грузијска средства информација писала су да је ту базу 16. августа заузела руска војска, али постоји и једна друга верзија одигравања догађања. Сходно њој, руски војници су, заиста, из Јужне Осетије кренули према тој бази преко села Переви. Међутим, сазнавши о томе, француски амбасадор у Грузији, Ерик Фурније, кога добро знамо, тамо је одмах стигао и заштитио то француско чедо својим телом. Резултат је био да су се руске јединице зауставиле у околини села Переви, свега неколико километара од школе у Сачхеру. А руским специјалцима, наводно, није пошло за руком да у пуном обиму сазнају какве су тамо објекте подигли наши француски пријатељи. Што се тиче обучавања Украјинаца, у Сачхеру очекују војнике Посебног гардијског планинско-пешадијског батаљона, 13-ог армијског корпуса, који је дислоциран на Карпатима.
А зашто Кијев смера да баш овамо пошаље своје војнике? Према оцени украјинског министра одбране, Михаила Гжеља "у Сачхеру је добро опремљен центар за припрему ратних дејстава у планинама. Има тамо шта да се научи како о опреми полигона, тако и о наоружању планинско-стрељачких јединица и о тактици њихових дејстава". Али, тиме се не исцрпљује војно-техничка сарадња двеју земаља. Према изјави украјинског министра одбране Михаила Гжеља из 2010. године, и Украјина је спремна да обучава грузијске војнике у бази Националног универзитета одбране, у Академији "Нахимов" и у осталим високообразовним установама. На овај начин, добијен је допунски сигнал о томе да је братска украјинска страна учинила још један искорак на страну пуног успостављања војно-техничке сарадње са Грузијом, баш као и у Јушченковом периоду. Штавише – овим Украјина чини и корак према зближавању са НАТО-ом.
Истина, Кијев се правда тиме што наводно не располаже центрима за планинско-стрељачку обуку. По оцени Михаила Гжеља "у Европи постоје само два специјализована центра за планинско-стрељачку обуку – у Аустрији и Швајцарској", а обука у њима је, наводно, Кијеву прескупа. Уосталом, овај украјински војник је ту био лукав: просто је смешно замислити да немачки, италијански и француски планински стрелци немају сопствене центре за обуку у Алпима. Ствара се утисак да НАТО војници имају намеру да циљано обрађују вођење борбених операција у кавкаском региону, подешено "за локалне услове". А, одсад, они ће то скоро отворено обављати, маскирајући се, као и обично, мирољубивим паролама. Превод с руског: Василије Клефтакис |