Језик пренемагања, запомагања и преувеличавања

Покрет уједињених фантома (ПУФ) изабрао зрењанинског нај-лажова, а ту престижну титулу за ову годину понео је зрењанински градоначелник!

Пустолов познат под конспиративним именом „барон Минхаузен“, а још познатији као најпознатији лажов на свету, био је, елем, стварна личност, и заиста се борио против Турака у Русији, али је након повратка из рата измишљао приче о својим авантурама, преувеличавајући своје подвиге и јунаштво до апсурда, толико да му више нико ни у шта није веровао. Мени омиљена је она његова лаж када је оно, као, укасао у снежни Петроград на санкама у које је, уместо коња кога је вук управо прогутао, био упрегнут – баш тај курјак коњождерац!

Али, Минхаузенове лажи биле су, све одреда, бенигне. Никоме од тих лажи није могло да буде, не дај Боже, горе.

У реалности, преферирам пресне лажи. Оноооолике да и сам лажов који их лаже најискреније (по)верује у њих.

Зато ми је задовољство било потпуно када сам укапирао да награда коју додељују ПУФ-овци, они, јелте, што с моторним тестерама упадају у Јавну медијску кућу, носи име не оног авантуристе из осамнаестог, већ управо нашег савременика и пустолова из овог века, па још и доајена у овој области - "Златни Вучић"!

Има код Шопенхауера, у оном избору под насловом "Еристичка дијалектика или умеће како да се увек буде у праву“ (мислим да је у питању неки новосадски едитор), кроз 38 трикова, објашњена цела еристика у којој данас, вољом првог пустолова, сви заједно живимо. Еристика илити умеће вођења јавне препирке. У нашем случају, посредоване, јер наш главни јунак, у даљем тексту, Врховник, као ђаво од крста, бежи од сваког директног љутог, поготово медијског, боја чак и са најслабијим политичким ривалима...

Тако, у есеју о елити и плебсу, ничим изазван јер његову факултетску диплому нико не доводи у питање (а и како би, када смо Врховник и ја скоро, па колеге, стипендисти Републичке фондације за развој научног и уметничког подмлатка, а то није могло да се буде без просека најмање 9,01 и то на државном факултету!?) – наш пустолов пљује по тзв. елити јер се она, према његовом схватању, сладострасно бави дипломама, уместо да цени знање др Стефановића, др Малог, др Тончева, мастер Николића и осталих најпроминентнијих „професора емеритуса“ с ових простора.

После ере Вебера и „Протестантске етике и духа капитализма“, након конзумирања Пекића на прескок, Врховнику је његово Саветодавно Климоглавство, очигледно, подметнуло, из контекста истргнутог, Артура Шопенхауера. Отуда толико „покуда похвали и похвала покуди“, отуда толико језика пренемагања и запомагања (спава на поду, мала плата, живи у гарсоњери, не спава, не једе, не иде у ве-це по цео дан, све ради нас, незахвалника и незахвалне Србије...). Зато Врховник увек „пита, а не одговара“, због тога он поставља питања уместо да на њих одговара. Отуда и стални Врховникови покушаји да имагинарног противника, увлачи у процеп између доказивања заблуде и заблуде доказивања, зато Врховник тако често употребљава лажне тврдње, јер је унапред сигуран (пошто се једино њему сливају на сто све информације, али и дезинформације) да, рецимо, опозициони противник не зна које су истините, а које не.

Ипак, у једној еристичкој области, Врховник се осећа баш баш као риба у води.

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

У преувеличавању бројева који му иду у прилог, на једној, и минимизирању негативних бројки и трендова, на другој страни.

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

О двема последњим, најсвежијим, нека суде поколења која долазе:

"Србија ће, за годину дана, имати највеће плате на Западном Балкану!"

"Уложићемо 9,5 милијарди динара у српска насеља у Метохији и Косовском Поморављу!"

О фасцинацији, прецизније самофасцинацији бројкама, о "мешању qуантума и qуалеа“, писао је у свом дневнику објављеном 1946. под насловом „Lingua Tertiii Imperii“ (Језик Трећег Рајха), немачки Јеврејин Виктор Клемперер

Он је у свој дневник, још 1937, записао да је импресиониран колико су нацисти били импресионирани бројкама, рекордима и сличним нумеричким суперлативима, "незабележеним у историји" стварима. Хвалили су се, рецимо, како је за украшавање улица Берлина, приликом посете Бенита Мусолинија, утрошено чак 40.000 метара тканине, само за шивење застава; онима из остатка Европе који су тврдили како је дошло до пропасти (слободе) штампе у Немачкој, нацисти су подастирали невероватан податак да би тираж свих немачких новина образовао стуб који би сезао 20 километара у стратосферу! Тада је Клемперер, наивно, ту фасцинацију цифрама карактерисао као „американизам најгрубље врсте“.

Сам Фирер се, 26. априла 1942, у свом обраћању Рајхстагу (парламенту), скромно и пластично, самоупоредио са Наполеоном, подсећајући да је француски војсковођа у Русији ратовао на -25 степени, а он, Хитлер, без проблема и на -45, па једном чак и на -52 Целзијусова ступња!

Клемперер је то описивао као сличност са америчком манијом за постизањем рекорда у свему и свачему, односно "америчким култом бројева". Па је све илустровао једним вицем о слоновима: Као, Американац се хвали како је убио свог хиљадитог слона, онај Немац из немачког народа мислилаца, песника и занесених научника с почетка 19. века би причао о слоновима из пунских ратова, док би се Немац из Трећег рајха, на исту тему, хвалио како је најбољим оружјем на свету убио највеће слонове на свету и то у несхватљиво великим количинама!

А где је у свему, ономе ономад и овоме данас, морал?

Хемингвеј је записао да је морално оно после чега се добро осећате, а неморално оно после чега се осећате лоше... Немам ту шта да додам великом Ернесту. 

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)