Jasne stvarne namere

(Politika, 3.9.2011)

Iznenadili nas oni iz Rosu? Jedni kažu da smo to znali, drugi kažu da nismo. A za proteklih osam godina četiri šefa Vojne obaveštajne agencije (VOA) Srbije imala su, odnosno i sadašnji ima status v. d., vršilac dužnosti. Za razliku od šefova VBA, gde toga nije bilo. Podatak koji sam po sebi govori dosta toga o našoj državi, vojsci i o nama samima. Začudo, o tome ništa nema u depešama koje je američka ambasada u Beogradu slala Stejt departmentu, a objavio Vikiliks.

Ali ima svega drugog za čitanje i uživanje. Usput, ja jedini u Srbiji, evo, javno priznajem da sve što je američka ambasada o meni poslala u Vašington, a objavio Vikiliks, da je to sve istina. Vidim da svi drugi kažu kako to nije istina, da su to izmišljotine, laži i konstrukcije, ili nemaju komentar. Nažalost gospodo, američki državni službenici nikada ne lažu svoje šefove. Američki državni službenici mogu da prevare i slažu nas ovde na Balkanu, ali oni se međusobno ne lažu. Jer nemaju razloga za tako nešto.

Dakle, sve ovo što nam se sada događa još jednom pokazuje da je srpska politička elita politički adolescentna ekipa. Jer i ovog leta opet slušamo iste tirade i žalopojke oko Kosova, kako eto, doživesmo još jedan ozbiljan udarac, kako je Srbija opet dostojanstveno pretrpela udarac, kako su nam obećali ovo i ono, ali nisu to ispunili, kako smo mi očekivali da oni postupe ovako, a oni postupiše onako, kako smo se mi nadali, ali nade ostadoše nade, i sve u tom stilu. I sve to ozbiljnim i tronutim tonom izreknu najviši državni funkcioneri, ozbiljnih lica saosećajući saslušaju poslanici, i onda svi odu na godišnji odmor.

Posmatrač sa strane verovatno bi se upitao, u kom to svetu žive ti političari. U svetu diplomatije, pravde i međunarodnog prava ili u svetu vojne moći? Naravno, onda dođe izjava sa najvišeg državnog vrha „kako mi znamo da ne živimo u svetu pravde, ali mi ćemo se i dalje oslanjati na međunarodno pravo”. Ni uz najbolju volju ja zaista ne vidim kako to ide zajedno.Zapravo, na čemu se zasniva argumentacija Srbije kada je Kosovo u pitanju? Samo na međunarodnom pravu? A rekli smo da ga nema. Ostalog smo se očito dobrovoljno i unapred odrekli. Spoljna politika? Uljudna i pacifistička. Svaki drugi vid pristupa problemu Kosova dezavuiše se kao „neodgovorno sanjarenje i žalost za starim vremenima”.

Srpska realna politika time odvraća pažnju od činjenice da njeno navodno profesionalno i realistično igranje pojmovima kao što su politika nacionalnih interesa, odgovornost, međunarodna zajednica, ili politika moći do sada nije mnogo doprinelo da se srpski stavovi oko Kosova i uvaže. Tu su, naravno, i srpski konformistički medijski intelektualci koji propuste realne politike često naknadno kolektivizuju i sve Srbe proglašavaju za virtuelne gospodare ratova na Balkanu. Kant je to nekada nazivao „beščasnom strategijom”.

Dakle, Srbija je oko Kosovau katastrofalnom geostrateškom trenutku. Zasuti smo gomilom fraza, glupostima i demagogijom. Optužujemo Angelu Merkel i ostale sa Zapada da nas ucenjuju. Svašta. Oni su priznali Kosovo u postojećim granicama,a kada su to uradili mi smo na tri meseca povukli ambasadore iz tih zemalja i posle ih opet vratili. Kao da se ništa nije dogodilo. Nijednu državu koja je priznala Kosovo nismo tužili Međunarodnom sudu pravde u Hagu.Ni sa jednom zemljom koja je priznala Kosovo nismo snizili rang diplomatskih odnosa. Nismo pokazali ni minimum državnog samopoštovanja. Pa kako da nas onda drugi poštuju?

Ipak, šta sada? Spoljna politika nije uspela oko Kosova, broj zemalja koje priznaju Kosovo raste. Na sednicama Saveta bezbednosti UN doživljavamo šamare, teturamo između konopaca, i sve to dostojanstveno podnosimo. Sa stilom. U redu, reći će neko, ima li rešenja za Kosovo, ili samo za sever Kosova? Ima.Pod uslovom da smo zaista iskreni u pitanju Kosova. Doduše Vikiliks prenosi, a Amerikanci tvrde da nismo baš iskreni u tome. Ako mislimo da zadržimo sever Kosova sa srpskim institucijama tamo, bez naknadnog razvodnjavanja i tumačenja „da su to institucije školstva i zdravstva”, onda treba učiniti sve da se ti Srbi tamo i osećaju kao građani Srbije. A ne v. d. Srbi. U svakom smislu.

Treba jasno i javno reći Zapadu da će na svaki pokušaj upotrebe sile na severu Kosova narod tamo odgovoriti masovnom građanskom neposlušnošću i blokadama. I da će imati u tome punu podršku Srbije. U svakom pogledu. To je model koji je za slučaj pokušaja unitarizacije BiH najavio predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Javno. I zato Dodika Zapad poštuje. Možda ga ne voli, ali ga ceni.

Ha, ovaj bi opet da ratuje, reći će neki. Francuski major Gi Brosole napisao je knjigu „Ogled o nebitki” i u njoj detaljno prikazuje model kako vojno slabiji može da ubedi vojno superiornijeg da ga ne napadne. Preventivno, jasno i javno upozorenje oko stvarnih namera Srbije kada je sever Kosova u pitanju spasava sever Kosova. Sve ostalo je gubitak vremena, para i živaca.

Sa narodima je kao sa pojedincima. Ponekad moraju da izaberu između para i časti. Ljudi obično izaberu pare, a žrtvuju čast. Posle se neki i kaju. Vinston Čerčil je govorio da se narod može oporaviti od političkog i vojnog poraza, može da izađe iz zločina i siromaštva, ali kada jednom svesno prihvati poniženje, preda se i proda, posle toga više nema oporavka.