Jasenovac gori od Aušvica

(Politika, 8.2.2010)

Knjiga Jaše Almulija ,,Jevreji i Srbi u Jasenovcu”, koju je nedavno objavio ,,Službeni glasnik”, promovisana je 27. januara u Kolarčevoj zadužbini, u okviru programa obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike. Pošto autor nije mogao da prisustvovao promociji, razgovor smo priredili koristeći elektronsku poštu na relaciji Beograd–London.

U knjizi ste objavili svoje razgovore s devet Jevreja i šest Srba koji su pobegli ili su se probili iz Jasenovca 22. aprila 1945. godine. Koji ste glavni zaključak izvukli iz tih svedočenja?

– Zaključio sam da je Jasenovac u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Pokojni Đorđe Lebović, dramski pisac, u mojoj knjizi Živi i mrtvi svedočio je da su Nemci u Aušvicu nastojali da žrtve do poslednjeg časa ne doznaju da će u gasnim komorama biti ugušene i u krematorijumima spaljene, da se ne remeti tok njihovog industrijskog načina ubijanja. Hrvatske ustaše su otvoreno ubijale na najdivljačkiji način sopstvenim rukama, noževima, maljevima, gvozdenim šipkama i vrlo retko mecima, o čemu u mojoj novoj knjizi podrobno govori pokojni pukovnik Zlatko Vajler.

Lebović je, zar ne, kao pomoćnik stakloresca radio na demontiranju jednog od krematorijuma u Aušvicu pre dolaska Crvene armije?

– Zahvaljujući tome on je i video prostoriju ispred gasne komore gde su žrtve skidale odeću i u kojoj su opominjane: „Zapamtite broj gde ste ostavili odeću da je posle ne biste tražili”. Davali su im lažne sapune a u dušegupki su na plafonu bili lažni tuševi, da izgleda kao kupaonica. A ustaše su u selu Gradini, na bosanskoj strani, preko puta Jasenovca, klali Srbe, Jevreje i Rome, antifašiste Hrvate i druge protivnike ustaškog režima, pred otvorenim rakama.

I dolazak u ove logore se razlikovao?

– Nemci su bez vike i surovosti dočekivali sužnje dopremljene stočnim vagonima i na staničnoj platformi odvajali sposobne za ropski rad, od starijih, slabijih i od žena s decom. Njih su upućivali u gasne komore i u kamione pozivali one koji misle da ne mogu da pešače. „Kako su ti Nemci ljubazni”, rekao je jedan zdrav čovek tridesetih godina i seo u kamion koji ga je odveo u smrt. Ustaše su uvodile sužnje u Jasenovac uz batine, kundačenje i viku, često su ubijali one koji ne mogu brzo da hodaju ili da trče. U Aušvicu je svakom stražaru bilo određeno šta treba i može da čini, a u Jasenovcu je svaki ustaša mogao da zlostavlja i ubija po svojoj volji. Pukovnik Božo Švarc u mojoj knjizi svedoči da je Ljubo Miloš, jedno vreme komandant u Jasenovcu, isprobao novu mašinku pucajući u logoraše u prolazu. Arhitekta Braco Danon govorio mi je o ustaškom stražaru Žući koji je zaustavio zatočenika i pitao odakle je i šta je bio. Ovaj je odgovorio da je advokat iz Zagreba, a Žuća mu je odvratio: „Znam ja vas” i postrance mu zario nož u vrat. Prestravljeni čovek je ostao na nogama. Žuća je izvadio duvankesu, savio cigaretu, zapalio je i mirno pušio dok je nesretnik stajao s nožem u vratu. Kada je cigareta dogorela, Žuća ga je brzim potezom zaklao. Pred jednom barakom Braca je video pobodenu gvozdenu šipku. Rekli su mu da su ustaše za nju vezivale ljude i zimi ih polivali vodom, dok se ne pretvore u komade leda.

Kakve zaključke izvodite iz poređenja načina ubijanja u Aušvicu i Jasenovcu?

– Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje. Moja sagovornica Žermen Koen iz Soluna videla je kako nemački stražar baca kamen i naređuje nekoj devojci da ga uzme. Onda je napujdao vučjaka da je sustigne i silovao je. Izgrizena i silovana devojka je iste noći preminula.

Kako tumačite svireposti Jasenovca?

– Stražari su u Jasenovac dovođeni iz najzaostalijih, siromašnih delova Hercegovine i Bosne. Polugladni i primitivni brzo su postajali svirepe ubice. Pojedini oficiri su bili patološki tipovi, a svi su bili indoktrinirani. Vaspitavala ih je u verskoj mržnji Katolička crkva, čijoj sam ulozi posvetio desetinu knjige. Tri komandanta Jasenovca su ranije bili katolički sveštenici. Vatikan je Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj odavno dodelio ulogu bastiona protiv pravoslavlja, za koje je zagrebački nadbiskup Stepinac rekao da je šizma gora od protestantizma. Omraza je stvarana i zbog nezadovoljstva hrvatskih feudalnih gospodara položajem Srba, koji su kao slobodni seljaci ratnici u Krajini branili austrijsku carevinu. Zavideli su im i zavisni hrvatski kmetovi. Otuda i odluka ustaša da se trećina Srba ubije, trećina protera i trećina prevede na katoličanstvo. Najmasovnija ubijanja vršena su u Jasenovcu.

Na kraju opisujete i spor oko nove postavke muzeja u Jasenovcu koja je doživela teške kritike. Da li je u postavci išta menjano?

– Nije ništa mada su kritike uputili i Efraim Zurof iz Centra „Simon Vizental” u Jerusalimu, predstavnik Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac i Julija Koš iz Jevrejske opštine u Zagrebu koja je izrekla najoštrije kritike – da bi sadašnjom postavkom i ustaše bile zadovoljne. U knjizi sam zabeležio reči jednog kustosa muzeja da je predlog izmena sačinjen, ali ništa nije izmenjeno. Pre nepuna dva meseca o tome sam pitao Natašu Jovičić, direktorku Spomen-područja Jasenovac. Ona je ignorisala kritike i rekla da su njima važni stručni recenzenti, kao da su oni politički bespolna bića. Prema Jovičićki, izmene nisu planirane jer se s tim nisu složili autori nove postavke. Iz njenih reči proizlazi da će biti vršene samo dopune muzejske postavke a ne izmene i ispravke.

Kakve dopune?

– One treba da se nađu u novom zdanju koje se ne gradi zbog krize i nedostatka novaca. Tako i posle tri godine i mnogih kritika, muzej u Jasenovcu ostaje onakav kakav bi se sviđao i ustašama. Valjda će već drugi poraz Tuđmanovog HDZ-a na predsedničkim izborima pročistiti atmosferu, a izbor Ive Josipovića iz Socijaldemokratske stanke doneti i tražene ispravke muzejske postavke o jasenovačkom logoru.

(Razgovor vodio Slobodan Kljakić)