Ja sam advokat Srbije

(NIN, 7.7.2011)

Novinari iz Srbije, njih dvadeset, tokom studijskih poseta Briselu bili su opčinjeni otvorenošću, šarmom, neposrednošću Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju i potpredsednika delegacije EP za jugoistočnu Evropu. Slažu se da je bio najzanimljiviji i najzahvalniji sagovornik, od nekoliko značajnih i uticajnih evropskih političara i administrativaca koji se neposredno bave Srbijom kako u EP, tako i u Komisiji i Savetu Evropske unije. Ministarstvo inostranih poslova Srbije pokušalo je pre nekoliko meseci da izdejstvuje da se Kacin smeni sa tog mesta, zbog mešanja u naše unutrašnje stvari, i sva je prilika da nije odustalo. Kacin je član parlamentarne grupe prijatelja Srbije u EP i smatra sebe našim advokatom, nekim ko zastupa naše interese. Srpska javnost svojevremeno je bila šokirana kada je u Skupštini Srbije poslanike pozdravio na albanskom, sa “mir dita”, dobar dan, ne primećujući da je pozdravio i na mađarskom, osim na srpskom, smatrajući da treba poštovati nacionalne manjine. Pamtimo ga kao slovenačkog sekretara za informisanje tokom rata 1991, i bio je prvi koga Srbija nije volela zbog uspeha propagandnog rata protiv nas, koji smo gubili i kasnije.

Ta dvostrukost doživljaja Jelka Kacina, nekako se pokazala realnom i u ovom intervjuu. Od e-mail korespondencije kojom smo počeli, do direktnog razgovora, naizmenično je menjao oštrinu stavova i raspoloženje, bio je veoma voljan da se slika sa srpskom zastavom u parlamentu, naročito sa koleginicama, koje su konstatovale da je “taj veštac šarmantan”, ali je na neka benigna pitanja tokom brifinga ljutito odgovarao, ocene koje je na brifinzima davao u intervjuu je bitno ublažavao, ali bi posle nekoliko pitanja ponovio onaj oštar stav… Nije hteo zvanično da kaže da je pokušaj Vuka Jeremića da ga smeni isto kao kada bi on pokušao da smenjuje ministre u Srbiji, a njegove izjave odbio je da komentariše, tvrdeći da su za evropske integracije u Srbiji nadležni predsednik, premijer, njegov potpredsednik za evrointegracije Đelić, Skupština, ali ne i šef diplomatije. Brkajući institucije iz jednog pitanja u intervjuu, rekao je da je onaj koji pita drzak, a kada mu je njegov saradnik skrenuo pažnju na grešku, nije se izvinio, ali je nastavio u mnogo mirnijem, donekle prijateljskom tonu. Sve zajedno, odaje utisak čoveka koji bi želeo da se ponaša sa više diplomatskog takta i veštine, ali mu to, zbog sopstvene prirode, ne ide od ruke – otvorenost i britkost jezika, koji je ponekad i na kolokvijalnom nivou, jesu osobine koje se dopadaju novinarima, ali svakako nisu poen za diplomatu.

U svakom slučaju, jedan je od onih malobrojnih u briselskim okvirima koji se bave priključivanjem Srbije. Evropski parlament ima blizu sedamsto pedeset poslanika i oko pet hiljada ljudi ukupno, Evropska komisija oko dvadeset pet hiljada, sa dvadeset sedam komesara na čelu, Savet EU oko tri hiljade ljudi, a u stvari samo servisira ministre i šefove država i vlada zemalja članica… Od sve te sile političara i birokratije, evrokratije kako ih i zovu, nama se aktivno bave možda njih nekoliko desetina, a Kacin je svakako u samom vrhu.

Kakva je vaša procena, da li će Srbija do kraja godine dobiti i status kandidata i datum za početak pregovora?

Delovi političke elite u Srbiji kao da ne čuju dobro. Stiče se utisak da ne razumeju da je kandidatura ne samo upisivanje u školu, već u jedan dugačak i zahtevan kurs, gde se na kraju obrazovnog procesa dobija fakultetska diploma

Status kandidata je nadohvat ruke, kao i datum za početak pregovora. Izdvojio bih dijalog sa Kosovom i borbu protiv korupcije kao najvažnija pitanja. Ukoliko bude značajnog progresa u ovim poljima, moje mišljenje je da Srbija može otpočeti pregovore na proleće ili jesen naredne godine. Naravno, uzimajući da je saradnja s Hagom do tada okončana.

Posao političke elite je da savršeno dobro razume šta sve evropske integracije podrazumevaju, pošto velika većina građana to od njih očekuje i upravo zbog toga im je i dat mandat. Nažalost, često se dešavalo da se u srpskoj javnosti iskrivljeno predstavljaju koraci koje Beograd mora da preduzme kako bi Srbiju uveo u EU. Delovi političke elite u Srbiji kao da ne čuju dobro. Stiče se utisak da ne razumeju da je kandidatura ne samo upisivanje u školu, već u jedan dugačak i zahtevan kurs, gde se na kraju obrazovnog procesa dobija fakultetska diploma.

Na šta konkretno mislite?

Mladić u Hagu je bio sine qua non uslov za napredak u integracijama. Međutim, on je bio ogromna i suštinska prepreka, a ne karta za brzi voz do članstva u EU. Politički i ekonomski sistem Srbije se nije promenio njegovim odlaskom u Hag, a to je ono što je potrebno. U tom svetlu, izjave Tadića da sada “gleda EU pravo u oči” i čeka da mi odradimo svoje, shvatam pre kao izjave lidera DS, nego predsednika Srbije.

Potraga za Mladićem je trajala tako dugo da je on čak, od strane porodice, bio proglašen mrtvim, Srbija je često davala odgovore da nije tamo, Amerikancima su govorili da kao što oni ne mogu da nađu Bin Ladena, ni Srbija ne može Mladića, da bi na kraju bio kod svog rođaka. Razmislite kako to izgleda iz ove perspektive.

Ne želim da komentarišem izjave vašeg ministra inostranih poslova. Za evropske integracije su nadležni premijer, potpredsednik vlade Đelić, kancelarija za evropske integracije, kao i predsednik Tadić

Nedavno je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić rekao da je priključenje Srbije Evropskoj uniji pitanje odnosa na međunarodnoj političkoj sceni, i da je kao takvo neizvesno.

Ne želim da komentarišem izjave vašeg ministra inostranih poslova. Za evropske integracije su nadležni premijer, potpredsednik vlade Đelić, kancelarija za evropske integracije, kao i predsednik Tadić. Tu je, naravno, i Skupština Srbije, i to uporno ponavljam, jer bez pune saradnje izvršne i zakonodavne vlasti na jednoj strani, a na drugoj strani vladajuće koalicije i opozicije, nema uspeha u procesu integracije…

Pominjali ste osnovnu školi koju tek treba da upišemo. Da li možete zamisliti da Srbija završi školu, uđe u EU, a ne prizna Kosovo?

Srbija sa blokadom Kosova svakako ne može napredovati ka Evropskoj uniji. Dijalog Srbije i Kosova teče dobro i nakon pete runde razgovora imamo prve rezultate u oblasti matičnih knjiga, slobode kretanja i priznavanja diploma. Potrebno je dosledno implementirati ova rešenja i što pre doći do dogovora i u preostalim oblastima. Izdvojio bih pitanje kosovskih carinskih oznaka kao najvažnije sledeće pitanje; tu su naravno i problem katastarskih knjiga, energije i telekomunikacija. U najboljem interesu Srbije je da se Kosovo ekonomski integriše u širem regionu. O idejama o podeli Kosova ili o stvaranju velike Albanije ne treba ni trošiti reči, i to je potpuno jasno rečeno liderima u Srbiji, ne mislite da to nije kazano, da svi oni koji su to javno rekli, nisu i zvali telefonom vašeg predsednika i one koji to ponavljaju.

Kako onda izgledaju srpski političari iz ove perspektive?

Srpska politička elita postepeno sazreva i prilagođava se načinu komunikacije i rada u EU. Evropeizacija politike Tomislava Nikolića je samo deo jednog šireg trenda modernizacije srpske političke scene koji EU iskreno pozdravlja. Međutim, ne treba ni mistifikovati stvari. U pitanju je samo njihova odluka kada će u potpunosti prihvatati evropski politički diskurs i prestati da zloupotrebljavaju neke emotivne teme koje lako skreću pažnju s pravih problema s kojima se Srbija suočava. Ekonomija, nezaposlenost, slab obrazovni sistem i medijska scena predstavljaju prave probleme, a ne to da li će neki zvaničnici Vlade promovisati ekonomske potencijale Srbije na istom forumu na kome sede i predstavnici Kosova. Bojkot regionalnih i međunarodnih foruma ne vodi nigde i nanosi štete isključivo Srbiji.

Kako komentarišete stav ser Ajvora Robertsa, koji je u autorskom tekstu za prošli NIN predložio sazivanje novog berlinskog kongresa o promeni granica na Balkanu?

Od promena granica nema ništa. To se na srpskom jeziku zove samoobmanjivanje. EU ima jasan, čvrst i prihvaćen stav koji se neće menjati. Priča o promeni granica samo zadržava politički diskurs u temama devedesetih i koči evropske integracije.

U čijem interesu je priključivanje Srbije Evropskoj uniji? U Srbiji postoji raspoloženje da se priključimo – zašto nas Evropa hoće?

EU će biti jača i stabilnija kada zemlje Zapadnog Balkana budu njene članice, ali EU može i bez njih

U obostranom, naravno. EU će širenjem na region Zapadnog Balkana stabilizovati svoju jugoistočnu granicu i dobiti nova tržišta za robu i usluge. Srbija će se s druge strane kroz reforme koje vode članstvu u EU preobraziti u političkom i ekonomskom smislu, što je u njenom najboljem interesu da se ekonomija Srbije postepeno i pravovremeno osposobi za uslove poslovanja na zajedničkom tržištu EU. Uvek, naravno, postoji opasnost da se na tržištu od pola miliona ljudi pojedina, relativno mala ekonomija, izgubi, ali upravo da se to ne bi desilo radi se na podizanju svih standarda i parametara na evropski nivo, pre nego što se neka zemlja priključi.

Naravno, mislim da je dovoljan letimičan pogled na ekonomske parametre i životni standard građana da bismo zaključili kako je u vitalnom interesu Srbije da se priključi EU. EU će biti jača i stabilnija kada zemlje Zapadnog Balkana budu njene članice, ali EU može i bez njih.

Gde je sada Srbija na tom putu?

Ključno je da Srbija postigne značajan napredak u dijalogu sa Kosovom i da postigne opipljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Srbiji, a ne samo u susedstvu, da bi dobila i datum za početak pregovora krajem ove godine.

Što se tiče korupcije, Srbija ima odlična nezavisna tela koja se bave ovim gorućim problemom: Savet za borbu protiv korupcije i Antikorupcijska agencija. Predsednica Saveta Verica Barać obavlja sjajan posao što je i potvrđeno i skorašnjim objavljivanjem izveštaja o privatizaciji, Večernjih novosti“ kao i drugim istraživanjima. Na državnim organima je da pokažu svoju efikasnost i spremnost da uvedu punu vladavinu prava u Srbiji. Nažalost, primećujem da javnost nije ispratila objavljivanje nekih izveštaja ovih agencija, što upućuje i na to u kojoj meri su ograničene sloboda i nezavisnost medija u Srbiji. Značajan progres se ovde mora postići pre svega zbog građana Srbije.

Mi smo se nekoliko puta obratili vladi i tražili da omogući svim institucijama koje su formirane za borbu protiv korupcije da se dokažu, da se poboljšaju materijalni uslovi da one uopšte mogu raditi, jer formiranje institucija samo pro forme nije dovoljno.

Na neki način kroz borbu protiv korupcije se ogledaju gotovo svi izazovi sa kojima se Srbija suočava. Pitanje vladavine prava, efikasnost državnih organa, pitanje restitucije itd.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, uoči pripreme evropskog budžeta 2014-2020. pokušava da obezbedi mogućnost da se evropski fondovi, koji su zemljama na raspolaganju kada se na kraju tog dugoročnog procesa konačno priključe, otvore ranije, tokom samih pregovora.

Ideja je dobra, i ja je potpuno podržavam. Da li će se i ostvariti, to je drugo pitanje, jer postoje neke pravne teškoće i problemi. Međutim, ta inicijativa je izvodljiva i nadam se da će je Komisija uvažiti i implementirati. To sam i preneo zvaničnicima Komisije s kojima sam u redovnom kontaktu.

Kažete da ste prijatelj Srbije, a srpska javnost to vidi upravo suprotno.

Ne bih okrivio javnost, već svesno zlonameran način na koji neki političari i mediji tumače moje izjave. U najboljem je interesu moje zemlje, Slovenije, da Srbija što pre postane zemlja čvrste vladavine prava i jake ekonomije koja se dalje razvija unutar EU. Ja sam toga savršeno svestan i nadam se da će Srbija krenuti putem ubrzanih reformi kako bi se to što pre ostvarilo. Ipak treba uzeti na znanje da je samo Srbija ta koja se mora prilagoditi, zato je ukazivanje na realne probleme i stranputice moja dužnost, mrzeli me zbog toga u Srbiji ili ne!

Ipak treba uzeti na znanje da je samo Srbija ta koja se mora prilagoditi, zato je ukazivanje na realne probleme i stranputice moja dužnost, mrzeli me zbog toga u Srbiji ili ne

Kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju ja formalno podnosim izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama jednom godišnje Odboru za spoljne poslove. Dakle, ja sam samo jedan glas, deo složenog sistema u kome se nalaze sve političke opcije EU. Drugim rečima, ja obavljam posao političkog koordinatora EP, inicijatora i promotera Srbije u kvalitativnom smislu, jer pratim napredak Srbije. Ja sam advokat Srbije i izuzetno mi je stalo da Srbija napreduje ka EU. Srbija ne može u EU bez unutrašnjih reformi na šta će svaki izvestilac iz bilo koje političke grupe jasno ukazati.

Ako je Mladić bio preduslov za dobijanja kandidature i početak pregovora, šta su uslovi?

Grubo govoreći, preduslovi bez čijih ispunjavanja ne može ni da se krene u ubrzane reforme i integracije su saradnja s Hagom i regionalna saradnja u okviru koje je trenutno najvažniji pristup Beograda u dijalogu s Kosovom, ali i odnos prema BiH. Trenutno se nalazimo nadohvat velikog skoka napred u oba ova polja. Pronalaženjem Gorana Hadžića bi se zatvorilo poglavlje saradnje Srbije s Hagom i individualizovala odgovornost za ratne zločine, dok bi značajan progres u dijalogu s Kosovom pokazao da je Srbija ključni regionalni igrač koji obezbeđuje stabilnost i stvara mogućnost za ekonomski napredak. Potrebno je još dosta napora, ali već možemo reći da je Srbija napravila jako značajne korake. Što se tiče uslova za članstvo, oni su formulisani na samitu EU u Kopenhagenu 1993. godine i dobro su poznati. Vladavina prava, poštovanje manjina, funkcionalna demokratija i tržišna ekonomija su ključ koji će omogućiti da Srbija uspešno vodi pregovore o članstvu.

Formalno, Sporazum o stabilizaciji i priključivanju ne mora da bude ratifikovan pre dobijanja kandidature i početka pregovora, ali da li to pitanje ima političku težinu?

Da. Teško je zamisliti da zemlja članica EU da zeleno svetlo za datum, ali odgodi ratifikaciju SSP-a.

Zašto se to uopšte zovu pregovori, kad je u pitanju direktno uslovljavanje?

Iako mi srpski nije maternji jezik, znam da je reč uslovljavanje potpuno pogrešan termin. Ako želite da budete član nekog kluba, onda prihvatate njegova pravila. Ako vam se ona ne sviđaju, niko vas ne tera da kucate na vrata kluba. Tokom pregovora se zapravo sprovode sistematske političke, ekonomske i administrativne reforme koje će uskladiti srpske standarde sa EU i pripremiti vašu ekonomiju za tešku konkurenciju unutar EU.

Šta nas sve čeka u tih hipotetičkih osam godina, tokom pregovora?

Tzv. screening proces kada se utvrđuje da li je Srbija spremna za otvaranje nekih poglavlja. Podsetiću vas da Turska još od 2004. pregovara o članstvu u EU, ali da većina poglavlja nije ni otvorena. Dakle, Srbija mora prvo da dostigne tzv. benchmarks, merila, kako bi mogla da otvori bilo koje od 35 poglavlja. Zato je važno da se reforme intenzivno i kontinuirano sprovode. Mladić u Hagu je velika stvar, ali nije dovoljno kako bi se pregovori otvorili i ubrzano vodili.

U Evropi se mnogo govori o zamoru pridruživanja.

Podela Kipra predstavlja veliki problem, kako na unutrašnjem planu EU, tako i u odnosima sa Turskom, što je dovelo do opšteg konsenzusa da se slični problemi neće više uvoziti. Zato je ključno da Srbija uredi potpuno svoje odnose s Kosovom u praksi

Rekao bih da narativ koji je stvoren oko zamora proširenja zapravo preuveličava značaj, dubinu i dugotrajnost ovog fenomena, pogotovo kada je u pitanju proširenje Unije na zemlje Zapadnog Balkana. Kako sada stvari stoje, Hrvatska će postati punopravni član EU jula 2013. Crna Gora i Makedonija imaju status kandidata, dok će Srbija gotovo sigurno to postati u decembru ove godine s velikom verovatnoćom da uz Crnu Goru dobije i datum za početak pregovora, ukoliko sistematski sprovede reforme iz Akcionog plana. Dakle, integracije se nastavljaju, a kojom brzinom će se one odvijati zavisi pre svega od dinamike sprovođenja reformi u ovim zemljama. Zamor proširenja koji zaista postoji u nekim krugovima EU, a postojao je i ranije pa se EU ipak širila, jeste prvenstveno posledica ekonomske krize i zabrinutosti kako će se prijem novih članica odraziti na tu situaciju. Kriza će proći pre ili kasnije, dok je u strateškom i dugoročnom interesu Unije da se nastavi sa procesom širenja.

Ulazak Rumunije i Bugarske je definitvno pokazao da je daleko bolje za same građane zemlje koja teži članstvu u EU da se na prijem čeka sve dok zemlja nije potpuno spremna. Mehanizam EU za podsticanje reformi je daleko efikasniji dok je zemlja van članstva.

Podela Kipra predstavlja veliki problem, kako na unutrašnjem planu EU, tako i u odnosima sa Turskom, što je dovelo do opšteg konsenzusa da se slični problemi neće više uvoziti. Zato je ključno da Srbija uredi potpuno svoje odnose s Kosovom u praksi.

Nedavno ste učestvovali na proslavi dvadesetogodišnjice proglašenja nezavisnosti Slovenije, kao jedan od ključnih aktera iz 1991. Posle toga, bavili ste se u velikoj meri priključivanjem Slovenije EU. Šta biste nam sada, prijateljski, savetovali da činimo na putu u EU, imajući sopstveno iskustvo u vidu?

Glavna poruka koju bih preneo liderima u Beogradu je važnost čvrstog i opšteg konsenzusa u vezi s evropskim integracijama i naročito oko konkretnih reformi koje treba sprovesti na tom putu. Ja sam kao predsednik odbora slovenačkog parlamenta za spoljnu politiku ispred vladajuće koalicije održavao direktan i stalan kontakt sa predsednikom Komisije za EU integracije, koji je dolazio iz redova opozicije. Na taj način smo postigli puno poverenje javnosti, naših evropskih partnera i nas samih u našu odlučnost da istrajemo na evropskom putu. Na srpskoj političkoj sceni tek treba da se stvore uslovi za razvijanje konstruktivnih odnosa vlasti i opozicije. Mislim da je slovenačko iskustvo tu vrlo korisno.

Prilikom rata u Sloveniji, vi ste vodili, i dobili, propagandi rat protiv Beograda. Taj rat Srbija je u nekoliko navrata posle toga ponovo izgubila. Da li je sada drugačije?

Da, sada jeste drugačije. Srbija polako, ponekad bolno, ali sigurno napušta onu paradigmu unutar koje je svaka propaganda bila osuđena na neuspeh. Devetnaestovekovni snovi o nacionalnoj državi nisu odgovor na moderne izazove. Imidž Srbije je teško pretrpeo zbog Miloševića i eha nacionalističke politike nakon njegovog pada. Stvari se sada menjaju; ja bih voleo da se to odvija brže, jer znam da Srbija ima kapaciteta za to.

Razgovarao: Nebojša Spaić