Избори, нажалост!

(Press, 24.12.2008)

Нажалост, Србија у невреме треба да иде на гласање, ни годину дана после избора. Нажалост, проевропска власт у Србији треба да иде на гласање када је поражена од исте Европе. Нажалост, треба ићи на изборе кад је опозиција гора од власти. И нажалост, Србија би на изборе потрошила више од милијарду у време кад је сваки динар важан. Јасно је да власт у Србији не може да функционише када је састављена од 16 странака и партијица. Показало се да не могу заједно да владају председник Тадић, Динкић, Дачић, Кркобабић, Палма, Расим, Вук и Даница, СВМ, Чанак, Угљанин, две бошњачке странке, један Албанац, Хрват из Војводине, Верко из Крагујевца, Чеда из Београда и Батић из Обреновца.

Нажалост, ни успешно окончани преговори господина за кога је мало људи уопште и чуло - Борка Стефановића, са Русима о енергетском споразуму, можда најважнијем послу у послератној историји Србије, неће помоћи да власт буде довољно добра. Истог дана када су Руси у згради МСП-а прихватили наше услове, неколико стотина метара даље ЛДП је дисањем уста на уста спасавао већину у Скупштини!

Председник Тадић не може више са Динкићем, све теже иде и са Даницом, све мање је пара за Батића. Апотеке је већ узео Чеда. Нажалост, председник Тадић је показао и да не може или не уме да влада иако има апсолутну власт. Не уме командант да командује групом од 129 пешадинаца из парламента и 27 каплара из Владе Србије! Зато је сукоб генерала Здравка Поноша и министра одбране Драгана Шутановца само последица лошег командовања.

На највећу жалост, нови избори грађанима вероватно не би донели ништа боље. Ништа боље, ако се не рачуна могућност да Томица Милосављевић у тој новој влади не буде министар здравља и да Динкић после осам година не буде у власти. Нови избори могу донети само улазак у власт Томислава Николића, Александра Вучића и свих пребега који претрчавају у СНС. Власт напредњака, председника Тадића и Ивице Дачића.

Нажалост!