Istorija ideje i prakse evra

(BBC, 15.2.2010)

Zajednička evropska valuta svečano je lansirana u Frankfurtu na početku 1999. godine a nacionalne valute 16 članica EU su sasvim povučene iz opticaja tri godine kasnije. Godine 2002, na velikoj hladnoći, ljudi su u redovima čekali da kupe paketiće sa kovanim evrocentima, koji su istovremeno pušteni u promet u 12 prvobitnih članica evrozone.

Otkako je uveden, evro je postao deo svakodnevice u 16 od 27 zemalja članica Evropske unije. Koristi se, uz to, u još pet evropskih zemalja, a čak i u Britaniji, koja se snažno odupire monetarnoj uniji, u mnogim prodavnicama cene su, osim u funtama, izražene u evrima. No, kome je prvo pala na pamet ideja zajedničke valute u Evropi?

Ideja stara više decenija...

Žan Rej, tadašnji predsednik Evropske komisije, održao je 1969. godine govor u kome je ukazao na potrebu tešnje monetarne i ekonomske saradnje.

To nije bilo i prvo pominjanje monetarne unije – 40 godina ranije, neposredno uoči ozloglašenog sloma berze na Volstritu, nemački političar Gustav Štresman predložio je uvođenje jedinstvene evropske valute da bi se smanjili troškovi poslovanja u nacionalnim valutama. Svetska ekonomska kriza iz 1929. godine i, potom, Drugi svetski rat, privremeno su zaustavili takve ideje.

... Oživljena krajem pedesetih

"Nikada ranije nije bilo dalekosežnijeg predloga da se obezbedi zaposlenost u sadašnjem trenutku i poveća produktivnost u budućnosti. Vredno smo radili, daleko od očiju javnosti, u hladnim šumama i planinama Nju Hempšira, ali sumnjam da svet shvata svu veličinu i značaj našeg poduhvata."

Poduhvat o kome je svojevremeno govorio jedan od učesnika konferencije u Breton Vudsu (u SAD) bili su sporazumi koje su jula 1944., dok je rat u Evropi još besneo, potpisali predstavnici 40 zemalja. U Breton Vudsu rođeni su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, a dolar je postao neprikosnovena valuta u svetskoj trgovini.

Krajem pedesetih godina, previranja na svetskim berzama dovela su do devalvacije francuskog franka i revalvacije nemačke marke, a na dnevni red ponovo je došla zajednička evropska valuta.

"Bretonvudski sistem izjednačio je dolar sa zlatom. Dolar je postao univerzalno i poštovano platežno sredstvo upravo zato što je bio konvertibilan u zlato. Dvadeset pet godina kasnije, te pretpostavke više ne važe", govorio je 1973. godine britanski premijer Edvard Hit, veliki pristalica evropskih integracija.

Monetarna unija i "zmija u tunelu"

Godinu dana ranije šest članica Evropske zajednice pokušale su da poguraju monetarnu integraciju takozvanim mehanizmom "zmija u tunelu". Taj mehanizam omogućavao je valutama sa plivajućim kursevima, zmijama, da se kreću u uskim okvirima dozvoljene promene kursa u odnosu na dolar, odnosno tunel. Svetska naftna kriza stavila je tačku na tu zamisao, a zmija se posle manje od dve godine izmigoljila iz tunela.

Zagovornici jedinstvene valute, prvenstveno Francuzi i Nemci, nisu se, međutim, predavali. Godine 1979. stvoren je fiksni, ali prilagodljiv valutni sistem u koji su ušle sve evropske valute izuzev britanske.

Britaniju je u to vreme predvodila izrazito evroskeptična Margaret Tačer.

"Predsednik Evropske komisije, gdin Delor je pre neki dan rekao da želi da Evropski parlament bude demokratski izabrano telo Zajednice, da komisija bude njen izvršni organ, a da Savet ministara bude Senat. To ne dolazi u obzir", rekla je prkosno Margaret Tačer u britanskom parlamentu 1990. godine.

Višedecenijski projekat

Svega nekoliko dana zatim je konačno utvrđen datum uspostavljanja evropske centralne banke (ECB) i jedinstvene evropske valute (evra). U tom trenutku proces je već bio nezaustavljiv, mada će proći još punih deset godina teških pregovora i cenkanja pre nego što je evro pušten u opticaj.

No, to možda i nije tako dugo, imajući u vidu prepreke na putu, podsetio je tadašnji predsednik Evropske komisije Žak Santer.

"Bilo nam je potrebno 40 godina da uvedemo evro, ali to u istorijskim razmerama nije mnogo – Americi je bilo potrebno 70 godina da nametne dolar kao zajedničku svetsku valutu", govorio je Žak Santer podržavajući budućnost evra.

Iskušenja danas

Danas, više od decenije pošto je lansiran evro, njegova dalja sudbina je pod znakom pitanja zbog krize koja potresa prezaduženu Grčku. Demonstranti u Grčkoj maštovitim akcijama izražavaju nezadovoljstvo merama vlade za suzbijanje teške ekonomske krize, koja je poljuljala celu evrozonu.

Grčka je 2001. godine sa mnogo oduševljenja usvojila zajedničku evropsku valutu – dok se danas često čuje pitanje da li će Grci i ubuduće ostati privrženi evru – i da li će evrozona zadržati Grčku u svom okrilju?