Igra praznih stolica

Opet smo bili u situaciji, po ko zna koji put, da tumačimo šta je nemački ambasador u Beogradu rekao, odnosno šta je mislio kada je izjavio „da Nemačka želi da Srbija ne blokira stolicu Kosova u UN”. Doduše, njegova ekselencija Hajnc Vilhelm je dodao da je tu temu pokrenuo premijer Srbije Ivica Dačić, što je na neki način i tačno. Usledila je prava lavina naših objašnjenja i kontraobjašnjenja, pri čemu mi je sada tužno da čitam izjave nekih mojih poznanika i prijatelja koji su ranije bili opozicija, a sada su na vlasti, i koji se sada utrkuju da rastumače nama naivnima kako Nemac nije mislio ono što je izjavio. Zato i predlažem da naša vlada hitno otvori kancelariju za tumačenje izjava nemačkog ambasadora u Beogradu, možda i britanskog. Za razliku od američkog koji je sada osetno uzdržan, čak je skoro i direktno ohrabrio vlast da ukloni spomenik pripadnicima OVPMB u Preševu. Jedno  istureno odeljenje te kancelarije moglo bi da bude u Briselu, da na mestu događaja odmah imamo demantije raznih evropskih komesara „da to što kaže nemačka ekselencija nisu i stavovi EU”. Pa da nam onda neko objasni kakav je to stav EU ako nema nemačke saglasnosti. Na kraju je i nemačka ekselencija rekla „da je u medijima krivo prenesena njegova izjava”, da bi nekoliko dana kasnije u intervju za „Politiku” ustvrdio „kako Srbija i ne može da blokira prijem Kosova u UN”.

Posle svega došle su naše izjave „kako ne treba bežati od razgovora o svemu, i ukoliko dođe do sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju, može se razgovarati i o stolici Kosova u UN”. A šta je to „sveobuhvatno rešenje za Kosovo i Metohiju”, to bi valjda trebalo da piše i u platformi i u rezoluciji o Kosovu. Ako je po važećem Ustavu Srbije Kosovo još deo Srbije, šta je onda „sveobuhvatno rešenje”? Ako je „sveobuhvatno rešenje” podela Kosova, da sever pripadne Srbiji, a ostatak Kosova da bude nezavisna država priznata i od Beograda, onda tu jasno povucite „crvenu liniju”. Ta priča o tome da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova već je toliko otrcana da postaje smešna, jer Srbija svakim danom sve više priznaje nezavisno Kosovo. Šta ćemo reći ako Kosovo dobije međunarodni pozivni telefonski broj 383? Da je to zbog boljeg života građana Kosova. Srbi na severu Kosova ne misle tako, njima takav bolji život ne treba, dokazuju to protestima već duže vreme. U redu, činimo to verovatno zbog boljeg života građana Kosova, Albanaca. U tome i jeste veličina naše države. Sve radimo za dobrobit naših građana na Kosovu. Od kojih se njih najmanje 93 odsto i ne osećaju našim građanima, oni i ne priznaju državu Srbiju.

Ponekad zaista pomislim da nas naši političari tretiraju kao političke naivce. Prodaju nam maglu u jednom pravom maratonu idolatrije koje nismo ni svesni. Srpsko političko društvo danas je bez ikakve moralne vertikale, gotovo potpuno zgnječeno. Mi glavinjamo bez političke koncepcije povodom pitanja Kosova, uništili smo kategorije političke, intelektualne i moralne odgovornosti, potpunim potčinjavanjem interesima EU i šamaranjem naših interesa od te iste EU. Kao da smo svi postali zablesavljeni i ne vidimo ono što se prostim okom vidi. Pričamo o nekom našem jedinstvenom položaju između Istoka i Zapada? Za šta je taj položaj? Jesmo li od tog položaja napravili nacionalnu karijeru? Nismo. Znamo li to da uradimo? Ne znamo.

Celokupna naša spoljna politika sastoji se u tome da ne postoji ozbiljna sopstvena spoljna politika. Jer ona se diktira iz Brisela. I kod opozicije i kod vlasti postoji opšta zavera ćutanja o glavnim polugama moći države. Domaći tajkuni, u čijim su kućama vrata optočena zlatom, slobodno šetaju državom i smeju nam se u lice. Samo od lopovluka i masovnih krađa na raznim nivoima, da su ta dela zakonski i sankcionisana, ova je zemlja mogla da ima vrlo kredibilnu vojsku. Umesto toga pričamo kako moramo da ispoštujemo sve ono što je prethodna vlast potpisala oko Kosova da bi nova vlast mogla da ima kredibilitet. Gde to piše? Da li su te stvari uopšte išle na odobrenje u parlament? Nisu. Stara vlast je mogla da potpiše i otuđenje i Sandžaka i Vojvodine. Brojni su primeri u međunarodnom pravu da nova vlast neke države odustane od nečega što je prethodna vlast potpisala. Posebno ako to još nije bilo i ratifikovano u parlamentu. Svojevremeno je Vašington odustao od potpisanog ugovora o antibalističkoj odbrani sa Moskvom. Naravno, mi nismo Amerika, ali hrišćanska filozofija podmetanja i drugog obraza ne važi u današnjem svetu.

Gospodo, ako želite da sačuvate Kosovo, kao deo teritorije Srbije, onda se to ne radi tako. Ako se bojite nataliteta Albanaca u budućoj Srbiji sa Kosovom, onda se to radi tako. Ako želite podelu Kosova onda to recite i za to zalegnite jedinstveno i svim moćima države i društva. Ne možete da sačuvate svoju zemlju ako niste spremni da umrete za nju. Ne može se poraziti narod spreman da umre za svoje ciljeve ako vi niste spremni na isto...

(Politika)