Hteo je da ga se svi plaše - a postao karikatura

Hteo je da ga se plaše biznismeni, pa je strpao u zatvor tajkuna. Time im je pokazao da su itekako ranjivi, bez obzira koliko su bogati i bez obzira da li im je poslovanje pokriveno papirima. Hteo je da budu u permanentnom strahu od hapšenja da bi se kad treba, a trebalo je, na feničanski način i izdašno zahvaljivali što im je omogućeno da se bave biznisom.

Hteo je da ga se plaše radnici, pa je korumpirao sindikalne vođe. Dao im je do znanja da ne mogu i neće moći da se bune ili brane kolektivno, da su u svom beznađu sami ili, eventualno, labava grupa pojedinaca bez ikakve moći. Da zato nemaju šansu da se konfrontacijom sa njim izbore za nešto. Hteo je da se svaki zaposleni plaši da će vrlo lako da izgubi i to što ima ako krene da traži više.

Pokazao im je da ne treba imati nikakav intelektualni nivo ili neke specijalne sposobnosti, dovoljno je samo biti bezlični poslušnik i uspeh je moguć

Hteo je da ga se plaše partijski saradnici, pa im je za nadređenog stavio džiberku. Pokazao im je da ne treba imati nikakav intelektualni nivo ili neke specijalne sposobnosti, dovoljno je samo biti bezlični poslušnik i uspeh je moguć. Strah koji se uvukao u kosti njegovih saradnika poticao je otud što nikad nisu znali da li su mu dovoljno podilazili. Nikakva stručnost ili trud im za prosperitet ili opstanak nisu ništa značili, morali su da mu se klanjaju i da ga veličaju. Mogli su da budu i potpuni dunsteri, to ih ne bi diskvalifikovalo, ali nisu smeli ni da pomisle da imaju sopstveni stav. Obuzeti strahom, odrekli su se svi do jednog od pršljenova, vazda se preispitujući da li su ga svojom pokornošću umilostivili.

Hteo je da ga se plaši vojni vrh, pa ih je potčinio mamlazu. Ovim ponižavanjem im je dao do znanja da je bezvredno poznavanje vojnih doktrina. Ako ne žele da izgube petosobne stanove, jedino što smeju i moraju da rade jeste da stoje mirno ispred klovna dok on trabunja o razgraničenju unutar granica. Strah od gubitka nekoliko kvadratnih metara stana nadjačao je obavezu odbrane mnoštva kvadratnih kilometara teritorije.

Hteo je da ga se plaše intelektualci, pa je protežirao muljatorsku fukaru među njima, koja je od intelektualne sfere napravila mesto za „dogovaranje“. Strah od izopštavanja iz intelektualne elite je za rezultat kod mnogih imao odricanje od časti, zanemarivanje stručnosti i odustajanje od kritičke misli i društveno odgovornog delovanja. Umesto njih su zacarile lojalnost i snishodljivost, jer to je ono što je protežirana fukara zahtevala.

Hteo je da ga se svi plaše, pa je na ključna mesta dovodio korumpirane i beskičmenjake, koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem urušavali sopstvene institucije kako bi celokupno društvo prestruktuirali u nešto što imitira mafijašku organizaciju. Kao iskompleksirani glupak, pravio je sistem u kome on postaje On, svi oko njega su nule, a institucija nema. Zamišljao je sebe kao svemoćnog, nalik Marlonu Brandu u Kumu, pred kojim treba svi da se klanjaju kako bi, eventualno, njegovom milošću mogli nešto u životu da postignu ili steknu. Da bi umanjio frustriranost zbog neostvarenosti, pokušavao je da se ostvari kao gospodar svih i svega da bi svima, povrh osvete zbog neostvarenosti, dokazao kako je dostojan divljenja. Ali, nije uspeo. Sejao je strah na sve strane da bi on inhibirao protivnike i od svih pravio manipulativno iskoristive ljude. Ali, nije uspeo da ostvari svoj san, ostao je uskraćen za ono što je najviše priželjkivao – iskreno divljenje i poštovanje.

Umesto da izaziva toliko željeno sveopšte strahopoštovanje, kod svojih je počeo da izaziva panični strah da će ih sa sobom odvesti u propast, a kod ostalih čas gađenje čas grohotan smeh. Umesto da postane Kum, postao je karikatura

Umesto da postane istorijska veličina, grandiozni vođa, postao je predmet opšteg podsmeha. Sa političkim stavovima na nivou Grunfovih idiotarija, njegova obraćanja nacionu i večnosti, umesto da iznedre rečenice koje će se sa poštovanjem prepričavati, bila su izuzetno inspirativna za sprdnju. Njegovi nastupi u javnosti su viđeni kao jeftino glumatanje. Govori, koji su prerasli u govorancije, pa onda u pravo bulažnjenje, pokazali su psihičku neuravnoteženost, intelektualnu nedostatnost i političku dezorijentiranost. Umesto da kao moćni Kum vlada u tišini, o čemu je maštao, sve više je drečao pokušavajući da negira da je bio intelektualno uskraćen i, što se tiče vaspitanja, zapostavljen. Umesto da izaziva toliko željeno sveopšte strahopoštovanje, kod svojih je počeo da izaziva panični strah da će ih sa sobom odvesti u propast, a kod ostalih čas gađenje čas grohotan smeh. Umesto da postane Kum, postao je karikatura.

Kreveljenjem je izgubio autoritet nasilnika. Lupetanjem je izgubio autoritet čoveka sa misijom. Srozavanjem na nivo uličarskog prepiranja i prepucavanja izgubio je autoritet odabranog. Trebala mu je pomoć, ali groteskni hvalospevi bezveznjaka nisu mogli da ga promovišu u neprikosnovenog vođu, nedostižnog državnika ili nepogrešivog vizionara. Trebala mu je podrška nekoga ko uistinu vredi. Samo takav bi mogao da mu prenese deo svog autoriteta, ali takvih nije imao oko sebe. Okružen šljamom, ljigavcima i tupadžijama nije imao kud, morao je sam sebe da hvali. Pravio je kičerajsku sliku sebe, onakvog savršenog kakvog sebe zamišlja, pri čemu je u društvu ispadao još smešniji, mizerniji i odvratniji. Saznanje da se obrukao bi ga teralo da se iznova javlja sa novim objašnjenjima, poricanjima, osuđivanjima, mrštenjima, prenemaganjima, pekmeženjima. U toj spirali bi sa svakim novim turnusom odlazio sve dalje od mesta na kome je želeo da bude.

Prikazivao je svima kako primitivci i poltroni preko noći postaju ugledni i imućni samo na osnovu totalnog potčinjavanja i slepog obožavanja

Sam je stvorio sistem baziran na invertovanim vrednostima i sada ga sam rastače svojim ličnim urušavanjem. Prikazivao je svima kako primitivci i poltroni preko noći postaju ugledni i imućni samo na osnovu totalnog potčinjavanja i slepog obožavanja. To je za cilj imalo promovisanje modela ponašanja koje od bilo koje intelektualne ili moralne ništarije može da načini moćnika ili pripadnika grupe privilegovanih. Ta njegova anđeoska milosrdnost prema društvenom talogu bila je đavolja destrukcija društva u celosti. U tom sistemu sveopšte truleži koji je stvorio on je bio jedini kompaktifikujući faktor i njegovim ličnim posrtanjem taj sistem se još brže raspada.

Korumpiranost unutar stubova sistema je ranije imala kohezivno dejstvo. Korumpirani nije napadao drugog takvog jer bi time bio u sukobu sa ideologijom opšte korumpiranosti plasirane sa vrha. Politika sveopšte korupcije ulivala je sigurnost i pružala bezbednost svakom korumpiranom upravo na osnovu toga što pripada društvu takvih. Svako je bio kriv i svako bi prestao da bude kriv ukoliko bi svi bili krivi, pa je zato bilo oportuno širiti broj ogrezlih u kriminalu. Od kada je vrh krenuo ka dnu, od kada ovoj politici, kao garantu stabilnosti sistema, nije odozgo obezbeđeno ostvarenje, u kartelu korumpiranih počinju da dominiraju sukobi. Animozitet između koristoljubivih pojedinaca, koji su jedni drugima smetnja, nema ko i nema šta da stišava. Nema više nosioca ideologije sveopšte korupcije, nema efektuiranja njegove politike, pa se ostvarivanje ličnih koristoljubivih interesa više ne vidi kroz udruživanje sa njim, već samo odnošenjem pobede nad njim.

Njegov pad je neminovan s obzirom na to da je realno glup, a da je oko sebe kao savetnike imao samo priučene prevarante koji su se samoproglasili spin doktorima

Njegov pad je neminovan s obzirom na to da je realno glup, a da je oko sebe kao savetnike imao samo priučene prevarante koji su se samoproglasili spin doktorima. Nije shvatao da nije dovoljno samo jednom uhapsiti nekog moćnog bogataša, samo jednom smanjiti ljudima primanja, samo jednom čoveka poniziti ili jednom ga onemogućiti. Zastrašenost vremenom vetri ukoliko se iznova ne egzercira moć u nekoj formi represije. Ali, odavno je kasno za ustoličenje ritma zastrašivanja kad je, na početku, nakon prvog udarca izostao drugi. Mnogima u njegovom okruženju je jasno da bi primena bilo kakvog nasilja sada bila kontraproduktivna. Ona bi bila katalizator reakcije.

Distanciranje od njega sve više uzima maha i svima je jasno da je to nezaustaviv proces. Najiskusniji među profesionalnim pravovernicima već su krenuli sa sopstvenom preprodajom, a sezona rasprodaje tek sledi

To što je ljude bezočno gazio, kako bi u društvu širio strah od svoje moći, vratiće mu se kao bumerang. Poniženi, iskorišćeni i pokradeni sada su veća opasnost za njega i njegove saradnike nego što su oni za građane. Kako je već duže vreme na nizbrdici, jedino mu defanzivno bežanje daje nadu da ga nagomilani gnev neće potpuno uništiti. Mnogima oko njega je jasno da je on kilav, da ne drži konce u svojim rukama i znaju koliko je lažna slika o tome da on zna šta radi i šta treba da radi da bi spasio i sebe i njih. Zato im raste panični strah gde će ih sustići bumerang, da li je bliži Nirnberg ili, daleko bilo, Bukurešt.

Distanciranje od njega sve više uzima maha i svima je jasno da je to nezaustaviv proces. Najiskusniji među profesionalnim pravovernicima već su krenuli sa sopstvenom preprodajom, a sezona rasprodaje tek sledi. Neizvesno je kako će izgledati kraj, ali je izvesno da je on neminovan i da se približava.

Hteo je da ga se svi plaše da bi postao besmrtna istorijska legenda. Ipak, to što je beskrupulozan nije bilo dovoljno da nadomesti to što je plitak. Sad kad vidi da nije i ne može da uspe, i on se plaši. Zastrašujući je postao zastrašeni. On naslućuje da je gotov, a što je najgore po njega, to vide svi oko njega. Strah među građanima opada, a među vlastelinima raste. Bumerang je krenuo da se vraća na mesto odakle je bačen.

Peščanik