Хрватске везе и корени најпознатије српске геј политичарке и можда будуће премијерке

Ана Брнабић подријетлом је из Старе Башке на отоку Крку у коју долази сваког љета, а Александар Вучић жели је именовати на чело српске владе

Ана Брнабић љетовала је као и сваке године у својој обитељској кући скровито положеној на улазу у Стару Башку, мало мјесто на крајњем југу отока Крка које не треба мијешати с развиканом Башком јер их дијели највиши врх отока, Обзова. Купала се с друштвом и пријатељима из дјетињства на плажи Почешна недалеко од катнице у којој је проналазила мир. Све док, као у пјесми Партибрејкерса “1000 година”, није зазвонио мобител и у Стару Башку дошао “један позив који мења све”. А позив је дошао од премијера, али не хрватског, него србијанског, Александра Вучића.

 “То је било овдје лани, почетком осмог мјесеца, када је Ана била задњи пут овдје”, показује руком њезина сусједа која нас је замолила за дискрецију. “Ту је била кад ју је Вучић касно навечер назвао, биле смо заједно. Исту вечер се спакирала и отишла за Београд.”

Исти догађај, актуална србијанска министрица државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић раније је описивала у српским медијима, избјегавајући говорити о детаљима разговора.

“Позвали су ме из кабинета и замолили да се јавим Вучићу. Било је касно навечер, након радног времена, што ми је потврдило да Вучић има радни дан од 12 или више сати. У том тренутку била сам у иноземству, прекинула сам пут, вратила се, видјели смо се сљедеће јутро и кад ми је дао понуду, рекла сам ‘да’”, рекла је тада у интервјуу за српски Експрес, не откривајући да је заправо била на одмору у обитељској кући на Крку.

Ана Брнабиц, српска министрица и кандидаткиња за премијерку Србије, подријетлом из Хрватске, с отока Крка. Некретнина коју посједује, куца с окуцницом у Старој Баски.

 “Само да јој не угрозите приватност. Сад се бојимо да неће моћи доћи ако јој одузмете приватност”, брине се још једна сусједа коју смо сусрели недалеко од куће Брнабића. Објашњавамо да је приватност тешко задржати кад је нетко на истакнутој јавној функцији као што је министарска. А о кући на Крку први су се расписали београдски медији када је објављена имовинска картица министрице управе.

Ових дана Ана Брнабић опет је у средишту позорности србијанских медија јер јој је, сада као предсједник Србије, Александар Вучић по свему судећи упутио нови позив, онај да прихвати и функцију премијерке.

“О томе сам сазнала из медија, а не од Вучића”, изјавила је Брнабић средином тједна за РТВ Војводине, признавши да би размислила о тој понуди.

Главна кандидаткиња

А док министрица Брнабић размишља, у Србији не престају спекулације о будућем премијеру након што је досадашњи Александар Вучић постао предсједник државе. Главни фаворити су осим Ане Брнабић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и лидер Социјалистичке партије Ивица Дачић. Према писању тиска, за Дачића активно лобирају утјецајни представници Српске православне цркве и његов коалицијски партнер Драган Марковић Палма, који је лаконски поручио да би премијер требао “бити домаћин и нетко тко има дјецу”. Дискриминаторска Палмина изјава јасна је порука да дио Србије има проблем с актуалном министрицом Аном Брнабић која се јавно декларирала као хомосексуалка, а није узмањкало ни пребројавања крвних зрнаца, у овом случају - хрватских.

Потенцијална предсједница Владе Србије, Ана Брнабић, доиста има хрватске коријене, а њезини преци живјели су према црквеним књигама у Старој Башки још 1673. године. Нову кућу Брнабића у Старој Башки саградили су дјед и бака 1980. године, а данас је у власништву Ане иако је користе и други чланови обитељи, понајприје старији брат Игор који такођер живи у Београду. На питање како је обитељ доспјела у Београд, сусједи одговарају да је дјед био војно лице па се давно прије избијања Домовинског рата преселио у Србију.

Од Крка до Лондона

Ана Брнабић рођена је у Београду 28. рујна 1975., гдје је завршила основну школу и Пету београдску гимназију. Након средње школе 1994. одлази у САД на Нортхwоод Университy (Мицхиган), гдје 1998. завршава студиј пословне администрације. Школовање наставља у Енглеској, гдје на Университy оф Хулл стјече МБА диплому из маркетинга.

“Живот у Енглеској ме је научио да није срамота радити било који посао. Данас си директор, а сутра, док се снађеш, радиш у кафићу. Док сам била на магистерију у Енглеској, дијелила сам флyере у Лондону за једну школу енглеског језика да бих зарадила пет фунти на сат, а издавала сам и књиге у студентској књижници”, испричала је А. Брнабић о својим студентским данима у једном разговору за београдске Новости.

Сусједи у Старој Башки о њој имају само ријечи хвале. Не могу нахвалити “своју” Ану која је уз све завршене школе и успјехе у каријери остала једноставна “цура из села”.

“Понаша се најнормалније, увијек прва поздравља, неко вријеме су имали глисер, а посљедњих година вози теренац Тоyота РАВ”, рекао нам је још један сусјед, Сенад, који се Брнабића сјећа још из дјетињства. “Купали смо се и дружили још као дјеца, свако љето, Ана и Игор, њезин старији брат. Они су ‘прва лига’ људи, чисти позитивци. Ево, и прошлог љета ме звала на пиво”, похвалио се њезин вршњак.

Док је у Старој Башки за вријеме љета била тек “цура из села”, Ана Брнабић полако је из Лондона након свеучилишне почела градити политичку каријеру. Још у вријеме студија у Енглеској почела је радити као особа задужена за односе с јавношћу у Српском информацијском центру, којем је главна задаћа била одржавање везе између реформистички настројених странака у Србији с цивилним медијима у Великој Британији. Након повратка у Србију, накратко ради као ПР на Програмима за аграрни развој под окриљем ЕУ, да би потом радила на пројектима УСАИД у Србији. Каријера је касније води у америчку компанију за развој вјетроелектрана Цонтинентал Wинд Сербиа, гдје је била директорица све до одласка на министарску функцију.

Паралелно с наведеним, Ана Брнабић била је и друштвено ангажирана као предсједница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД), а основала је и води приватну ПЕКСИМ закладу, која стипендира студенте из Србије и Македоније који желе магистрирати на Цамбридгеу под увјетом да се врате у своју земљу и ставе на располагање државној управи.

“Људи ме питају зашто сам с једне успјешне и фантастично плаћене позиције, с каријером која је била пуна перспективе за напредовање, прихватила Вучићеву понуду. Са својом 41 годином сам ситуирана и могу себи допустити то да радим у Влади и да не очекујем ништа материјално”, одговорила је прије девет мјесеци новинарима зашто се прихватила слабије плаћене политичке функције.

Но право је питање зашто је Ана Брнабић, као декларирана припадница ЛГБТ заједнице и присталица реформских странака у Србији, пружила руку Александру Вучићу. Чини се да је дио одговора (и) у томе што је управо Вучић први премијер који је у Србији организирао ЛГБТ параду.

“Имала сам предрасуда према Вучићу док га нисам упознала”, изјавила је ових дана Брнабић. “Вучић је човјек који је учинио све што сам очекивала да ће учинити Демократска странка од 2000. наовамо. Питам се је ли могуће да ДС није могао осигурати организацију гаy параде? Мени је то невјеројатно. Да ствар буде много, много гора, имали смо изјаве челника ДС-а: Еј, ја сам против тога, ја се ограђујем, ја нисам гаy. У Вучићевој влади се нитко није ограђивао, нитко није расправљао, то је људско и уставно право. Како бих вам рекла, то је за мене ‘ћао’, ‘здраво’”, поручила је Брнабић која, додајмо, није ни чланица Вучићеве странке.

Завидној каријери унаточ, својевремени избор Ане Брнабић за министрицу државне управе и локалне самоуправе ипак је обиљежила управо њезина сексуална оријентација. Као декларирана припадница ЛГТБ популације, одмах се нашла на удару србијанских медија. Док су српски таблоиди измишљали шашаве наслове попут оног “Откривамо како је министрица смувала рибу”, Ана Брнабић баш никад није јавно говорила о свом приватном животу.

Јасно, кад је прихватила функцију министрице, имала је отворен разговор с тадашњим премијером Вучићем.

Само резултати

“Као што је и Вучић рекао, отворено смо разговарали о томе. За мене постоје два аспекта. Први, нисам жељела то потенцирати зато што мислим да то није моја карактерна особина, нити је у мом ЦВ-у. С друге стране, хтјела сам своју оријентацију крити из тог аспекта о којем смо причали. Мислим, ако радим неки посао и ако ме неко пита: ОК, јесам, не знам је ли то проблем, није проблем, тако је, што ћемо сад, што је, ту је. Тако да смо причали отворено о томе, ја сам му рекла, њему није сметало, штовише, био је потпуно отворен према томе. Као што је и рекао, занимају га резултати, занима га чиме ја могу придонијети. Видјет ћемо сваки дан могу ли ја или не могу нешто направити у државној управи. Је ли то велика ствар за Србију? Па, не знам што бих вам рекла. С једне стране, мислим да јест; с друге, јако волим своју земљу и вјерујем у њу и у њезине људе. Не мислим да је она толико страшно конзервативна колико причају. Надам се да Србија, иако није, свакако постаје земља у којој нитко нема проблем с тим, али на крају крајева, у којој се то не потенцира као основна карактеристика неког човјека.”

Имовинска картица министарке

Због доприноса ЛГБТ популацији у Србији, Ана Брнабић је добила и награду Дуга за 2016./2017. годину. Ријеч је о награди коју Гаy Страигхт алијанса (ГСА) додјељује већ пет година, а установљена је ради потицања и афирмирања, промоције и заштите основних људских права ЛГБТ особа у Србији.

“Не желим бити брендирана као ЛГБТ министрица јер ни друге министре на брендирате као страигхт министре”, пожалила се ових дана у том контексту Брнабић и у разговору за српски Вице.

У Старој Башки, чини се, иако оточне средине знају бити затворене, немају предрасуда према познатој сумјештанки.

“Нисмо ми задрти као што неки мисле”, објашњава нам један мјештанин, објашњавајући да су управо они међу првима на Јадрану још прије педесет година прихватили - нудизам. “Немојте радити шушур без потребе”, добацује нам други, не кријући незадовољство што се новинари мотају по њихову малом мисту.

А један од повода за наш долазак у Стару Башку била је објава имовинске картице министрице, а можда и нове премијерке Брнабић. Ријеч је о релативно опсежном документу у којем је старобашћанска катница од 167 метара четворних само једна од девет уписаних некретнина. Иако се у имовинској картици не води као некретнина, једна од већих вриједности Брнабића заправо је паркиралишно мјесто које имају изнад куће јер се у збијеној Старој Башки простор за паркирање и изван сезоне плаћа - златом и сматра се правим богатством.

Први на попису имовине Ане Брнабић стан је на београдском Дедињу у близини Белог двора, површине 328 четворних метара, који је купила 2014. године. По вриједности слиједи још један стан у Београду, на Врачару покрај храма Светог Саве површине 85 м2, у којем је тренутачно приватни дјечји вртић, и кућа на београдској Палилули од 103 м2 у којој живи министричина мајка Ружица. Импресиван попис укључује још викендицу у Гроцкој, која је у власништву брата Игора, те земљишта у Београду и на отоку Крку (8900 м2), укључујући једну девастирану шупу од 30 четворних метара.

(Еди Јурковић)