Prenosimo | |||
Gde je nestao svinjski grip? |
sreda, 03. februar 2010. | |
(BBC, 2.2.2010) Pitanje iz naslova sebi postavlja sve veći broj ljudi širom sveta, i to u trenutku kada broj slučajeva zaraze opada, a rastu zalihe neupotrebljenih vakcina. Savet Evrope pokrenuo je istragu o postupanju prema pandemiji gripa H1N1; neki tvrde da pandemije nikada nije ni bilo, i da je Svetska zdravstvena organizacija možda pod preteranim uticajem farmaceutske industrije. Odmah po pojavljivanju vesti o izbijanju svinjskog gripa u aprilu 2009. godine, doktor Kejdži Fukuda iz Svetske zdravstvene organizacije preduzeo je široku akciju. Naime, još od vremena SARS-a i ptičjeg gripa, Fukuda i njegovi službenici pripremali su se za novi smrtonosni virus gripa. Ali, da li je svinjski grip bio baš taj virus? Hiljadu slučajeva nije pandemija Prateći kako se organizacija priprema za odgovor na širenje bolesti, nemački epidemiolog Volfgang Vodarg nije mogao da shvati kako to da hiljadu slučajeva zaraze, u gradu od dvadeset miliona žitelja kao što je Meksiko Siti, mogu da budu istinska pandemija: "Ono što smo doživeli u Meksiko Sitiju bio je vrlo blag grip, koji nije usmrtio više ljudi nego što je to uobičajeno, već naprotiv – čak manje nego što je uobičajeno. To što je blagi grip, koji se brzo širio, najednom upotrebljen kao pandemija, bilo je nešto sasvim novo. Pitao sam se zašto Svetska zdravstveno organizacija čini takvu glupost", kaže on. Međutim, nova definicija Svetske zdravstvene organizacije za pandemiju temelji se samo na širenju bolesti, a ne na njenoj ozbiljnosti, i 11. juna, njen generalni direktor Margaret Čen objavila je da se svet našao na pragu pandemije gripa. Zemlje širom planete počele su da svoje planove za slučaj pandemije sprovode u delo, trošeći novac iz svojih zdravstvenih budžeta za vakcinu koja nije bila potrebna. Korist za farmaceutske kompanije I neko je, na kraju krajeva, iz svega toga zaista izvukao korist. U finansijskom kvartu Ciriha, finansijski analitičar i specijalista za poslovanje farmaceutskih kompanija Kristof Egman pratio je rezultate proizvođača vakcina Novartisa u poslednja tri meseca 2009. godine. "Novartis je u četvrtom kvartalu uknjižio prodaju vakcina u vrednosti od 1,4 milijardi američkih dolara. To je za milijardu više nego prošle godine. Ta milijarda zarađena je isključivo od prodaje vakcina za pandemiju gripa H1N1. Svinjski grip dao je veliki podsticaj biznisu proizvodnje vakcina", kaže on. Poslednjih godina Svetska zdravstvena organizacija ušla je u partnerstvo sa farmaceutskom industrijom – ali kako je to partnerstvo teklo tokom pandemije? Svetska zdravstvena organizacija odlučuje kada je nastupila pandemija, a potom proizvođači lekova, od kojih mnogi sada imaju predstavnike koji je savetuju, mogu da isporuče svoje vakcine ogromnom svetskom tržištu. Pandemija je dobra za naš biznis U blistavom sedištu Novartisa u Bazelu posetioci mogu da vide promotivne filmove koji hvale kompaniju. Šef odeljenja za proizvodnju Andrin Osvald kaže da su pandemije dobre za biznis: "Očigledno je da smo mi biznis i da pravimo proizvode za koje se nadamo da će nekome trebati i da će taj biti spreman da za njih plati. To je ono što mi radimo – u protivnom, zašto bismo postojali? Dakle, ako postoji potreba za novom vakcinom i neka vlada želi tu vakcinu, sa poslovne tačke gledišta – da, to je dobro ... Mi ih pripremamo za slučaj da jednog dana budu potrebne – i to je sasvim jasno", ističe on. Međutim, da li u komitetu za vanredne situacije koji savetuje Svetsku zdravstvenu oragnizaciju o svinjskom gripu ima ljudi koji su povezani sa farmaceutskom industrijom? Upitan o mogućem postojanju sukoba interesa, glavni portparol organizacije Gregori Hartl rekao je samo sledeće: "O sukobu interesa i deklaracijama o interesima je vođena rasprava unutar komiteta za vanredne situacije. Imena još nisu javno saopštena, jer komitet je još uvek telo u zasedanju i smatrao je da je mogućnost nepotrebnog pritiska na njegove članove, u trenutku kada donosi odluke od društvenog i ekonomskog značaja, u toj meri velika da je za sada imena bolje držati u tajnosti." Istraga Saveta Evrope Upravo ova tajnovitost podstakla je Savet Evrope da pokrene istragu, koja ima podršku lekara poput Volfganga Vodarga: "Moramo da utvrdimo postoji li nepotreban uticaj industrije unutar tog privatno-javnog partnerstva u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Farmaceutskoj industriji potrebni su pacijenti, bolesnici – tako zarađuju više - i njeni deoničari imaju potpuno sasvim drugačije interese od interesa zdravstvenih službenika", kaže Vodarg. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da će spovesti istragu, ali tek kada pandemija bude okončana. Uprkos opadanju broja slučajeva svinjskog gripa, datum kraja pandemije još se ne objavljuje. Kao vodeće svetsko telo zaduženo za zdravstvo, sa ogromnom odgovornošću u borbi protiv AIDS-a, malarije i tuberkuloze, Svetska zdravstvena organizacija će ipak pre ili kasnije morati da razjasni kako se tačno ponela prema svinjskom gripu. U protivnom, kada sledeći put dođe do pandemje, svet njene savete možda neće uzeti tako ozbiljno. |