Evro-patriote of „Pečat“

Dugo godina je srpski nedeljnik Pečat figurirao kao list koji se bori za odbranu nacionalnih i državnih interesa Srbije a posebno Kosova i Metohije. To se pre svega dešavalo u periodu vladavine Borisa Tadića kada je Pečat sa svoje strane zdušno osuđivao tzv. Borkove dogovore i pregovore koje je Boris Tadić vodio sa predstavicima Prištine. Sa punim pravom je Pečat razotkrivao i dolazak EULEX-a na Kosovo i Metohiju kao i političuku pozadinu presude međunarodnog suda u Hagu o statusu Kosova i Metohje.

Naročito je bio popularan među Srbima na Kosovu i Metohiji gde su građani tražili vezu kod prodavaca štampe da im se ostavi koji primerak Pečata više. Čitaoci se sećaju i žučnih polimika koje su novinari pečata imali sa nosiocima ondašnje vlasti pre svega iz Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. U ušima još odzvanjaju pisani verbalni dueli između novinara Pečata Dragomira Anđelkovića i političkog analitičara Slobodana Antonića koga je novinar Pečata optuživao za saradnju sa žutim vlastima. Setimo se samo kritičkih osvrta Milorada Vučelića, Aleksandra Vulina sa koliko žara i energije su napadali ondašnju crveno-žutu koaliciju. Tekstovi Pečata su posebno bili žustri u odbrani statusa Kosova i Metohije kao i u stavu nedeljnika prema gej paradi. Svi se još sećaju podrugljivih i oštrih izjava Mitropolita crnogorskog Amfilohija Radovića i njegovih komentara oko tzv. parade ponosa.

Ali elem, posle 2012. godine i dolaskom na vlast Vučića i Nikolića sve se preokrenu. Brojni saradnici, urednici i novinari Pečata počeše da politički napreduju koracima od sedam milja.

Najviše je uznapredovao glavni i odgovorni urednik Pečata Aleksandar Vulin nekadašnja perjanica JUL-a i Mire Marković, postao je ministar za Kosovo i Metohiju. Građani Kosovske Mitrovice, iako je od tada prošlo više od dve godine, sećaju se krokodilskih suza Aleksandra Vulina na predizbornim mitinzima Srpske napredne stranke nad patnjama Srba Kosova i Metohje. Tada im je Vulin obećavao med i mleko, kule i gradove i što je najvažnije slobodu. Doduše, taj isti Vulin je plakao još jednom kada je posle Briselskog sporazuma podeno ostavku na funkciju prvog čoveka institucije koja brine o Kosovu i Metohiji. Kasnije je organizovao za sebe peticiju kojom ga navodno Srbi sa Kosova i Metohije mole da ostane na funkciji direktora Kancelarije za KiM, i šta drugo, ovaj smerni „patriota“ je morao da ih posluša i zadrži poziciju na koju ga je postavio Aleksandar Vučić.

Za Aleksandrom Vulinom su krenuli i ostali novinari i saradnici Pečata. Među prvima je otišao Uglješa Mrdić, koji je sebe lepo udomio u jedno od ministarstava prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Za Aleksandrom Vulinom u Kancelariju za Kosovo i Metohiju ubrzo se preselio i Aleksandrar Dunđerin. Njegov resor u vladinoj kancelarji nije više bila odbrana Kosova i Metohije nego navodno kultura.

Medijski su najviše profitirali Branko Radun i Dragomir Anđelković. Obojica ne silaze sa malih ekrana a njihovi politički stavovi imaju nivo dvorskih analitičara. Iako je svima poznato da je politika Tomislava Nikolića, Aleksanra Vučića i Ivice Dačića klasičan primer nacionalne izdaje, što je potvrđeno Briselskim sporazumom, nekadašnji novinari i saradnici Pečata koji su se pročuli u odbrani srpstva sada svako na svoj način zdušno i žestok se trudi da operu katastrofalnu nacionalnu politiku sadašnje vlasti. Nema kritike Briselskog sporazuma, mada je to klasičan primer rušenja ustavnog poretka, odnos prema EU je postao blagonaklon a prema gej paradi pokazuje se apsolutno razumevanje. Iako je šteta po nacionano i državne interese Srbije mnogostruko veća za vreme vladavine Aleksandra Vučića nego što je to činio režim Borisa Tadića svi ili skoro svi novinari i saradnici Pečata pokušavaju da opravdaju «mudre i dalekovide» postupke velikog vođe Aleksanra Vučića. U toj odbrani mnogo puta deluju žalosno smešni naročito kad čovek sluša jutarnje komentare Dragomira Anđelokovića bilo na držanoj televiziji ili na Pinku.

Ilustrativan je i primer Ratka Dmitrovića jednog od glavnih saradnika Pečata koji je znao da kaže da je on mogao da preživi nestanak Republike Srpske Krajine ali bi ga gubitak Kosova i Metohije zdravstveno uništio. Posle postavljenja na funkciju glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti Ratko Dmitrović zdušno podržava Briselski sporazum koji u suštini znači gubitak Kosova i Metohije. Zdravstveno stanje Ratka Dmitorvića u opšte se nije poremetilo.

Vlasnika nedeljnika Pečat Milorada Vučelića skoro smo gledali u emisiji Dragana Vučićevića „Teška reč“ na televiziji Pink gde se on divi velikom vođi Aleksandru Vučiću kako uspešno balansira između Rusije i Evropske unije i njegovim uspešnim koracima ka do juče omraženoj Evropskoj uniji.

U listu Pečat skoro da nema tekstova o Kosovu i Metohiji a i ono što ima jesu komentari Milorada Vučelića u kojima se on žesti zašto Albanci ne poštuju Briselski sporazum. Istini za volju, bez obzira na svakodnevne reklame na državnoj televiziji kao i na televiziji Pink, tiraž Pečata pada iz meseca u mesec. Izgleda da se ne mogu imati i jare i pare.

Ideologija je nebitna. Važna je samo vlast i novac koji ide uz vlast. Nekadašnji kritičari evropskog puta žute vlasti danas se zajedno sa njima evroradikalima i evrokomunisitma kuvaju u evropskom loncu. Srbima ostaje samo Bog i Rusija.

(Petar Orlović - Društvo srpsko-slovenske solidarnosti „Grigorije Stepanovič Ščerbina“ iz Kosovske Mitrovice)