Dr Zoran Đinđić u pesmama

 DA SRBIJA LAKŠE DIŠE

Srbija je tužna danas,

bez vođe, sad ostala,

hrabra grupa Đinđićeva

za Srbiju sve bi dala.

Ideje su svima znane,

premijer je novi sada,

drugi Zoran slediće ih,

optimizam neki vlada.

Za poštene radne ljude,

i vanredno stanje godi,

obračun sa kriminalom

u bolji nas život vodi.

Živković je odlučio,

saradnike mobiliše,

da se stalje brzo sredi,

da Srbija lakše diše.

ZA PROGRES SRBIJE

„Sva privreda srpska nek oživljava“,

poručuje Đelić, Dinkić podržava.

Vlahović nam reče: „Tranzicija ide,

u privatnom sektoru svi budućnost vide.“

Demokratsku Srbiju sva Evropa želi,

tek tada će kapital u nju da useli.

Saradnju sa svetom srpska Vlada traži,

da se težak život u srbiji ublaži.

U zemlji Srbiji biće sreće više,

kad se bolje živi i slobodno diše.

ZORAN VIZIONAR

„Čuvajte mi Srbiju, najlepša je ona“,

bila bi poruka pokojnog Zorana.

„Srbija će u Evropu, zaslužuje ona“,

bile su to reči naprednog Zorana.

„U Srbiji bolji život, to traži ona“,

behu lepe želje iskrenog Zorana.

„Privatizuj Srbiju, biće jača ona“,

bila je vizija pametnog Zorana.

Demokratija u Srbiji, zaslužuje ona,

večna beše borba hrabroga Zorana.

VERUJEM

Dok u zemlji moje istruli telo,

vredni naslednici završiće delo.

Nepravilnost u Srbiji ide na videlo,

naslednici pravde završiće delo.

Moji naslednici znaju šta se htelo,

bezbrižno počivam, završiće delo.

Korupciju iskoreni, tako se htelo,

pošteni naslednici završiće delo.

Kriminalu kraj, tako se videlo,

hrabri naslednici završiće delo.

Slobodno tržište, tako se htelo,

moji naslednici završiće delo.

Dr Živomir Žika Nikolić je rođen 21. marta 1954. u selu Prekonozi kod Aleksinca, u zemljoradničkoj porodici. Doktorirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, na vreme, 1997. godine i stekao zvanje doktora biotehničkih nauka. Radio je u Zavodu za šećernu repu (ZŠR) - “selekcija” u Aleksincu.

Objavio je pesme za decu “Kad porastem biću pesnik” (2001), pesme za decu “Kad pročitam sve ću znati” (2002), još pesama za decu “Gubanova družina – Prvi deo” (2003), za nešto stariju dečicu “Očekujem dragu da mi dođe” (2003), “Kad porastem biću pesnik 2” (2004), pesme na svrljiško-zaplanjskom narečju “Popre beše poubavo” (2006), zbirku ljubavne i rodoljubive poezije “Brđanka sve pamti”, zbirku aforizama “Oni nizašta uzeše sve” (2008) i, konačno, “Gubanova družina – drugi deo” (2009).

Član je književnog kluba “Sokolovo pero” iz Soko Banje, i SKOR-a u Beogradu.
Pesme su mu nagrađivane i štampane u mnogim zbornicima širom Srbije. Zastupljen je i u antologiji ljubavne poezije za decu “Hoću da se ljubim” (2007). Kao penzioner živi i stvara u Aleksincu.

(izvor http://cultofghoul.blogspot.com/2010/10/zoran-inic-u-pesmama.html)