Др Зоран Ђинђић у песмама

 ДА СРБИЈА ЛАКШЕ ДИШЕ

Србија је тужна данас,

без вође, сад остала,

храбра група Ђинђићева

за Србију све би дала.

Идеје су свима знане,

премијер је нови сада,

други Зоран следиће их,

оптимизам неки влада.

За поштене радне људе,

и ванредно стање годи,

обрачун са криминалом

у бољи нас живот води.

Живковић је одлучио,

сараднике мобилише,

да се стаље брзо среди,

да Србија лакше дише.

ЗА ПРОГРЕС СРБИЈЕ

„Сва привреда српска нек оживљава“,

поручује Ђелић, Динкић подржава.

Влаховић нам рече: „Транзиција иде,

у приватном сектору сви будућност виде.“

Демократску Србију сва Европа жели,

тек тада ће капитал у њу да усели.

Сарадњу са светом српска Влада тражи,

да се тежак живот у србији ублажи.

У земљи Србији биће среће више,

кад се боље живи и слободно дише.

ЗОРАН ВИЗИОНАР

„Чувајте ми Србију, најлепша је она“,

била би порука покојног Зорана.

„Србија ће у Европу, заслужује она“,

биле су то речи напредног Зорана.

„У Србији бољи живот, то тражи она“,

беху лепе жеље искреног Зорана.

„Приватизуј Србију, биће јача она“,

била је визија паметног Зорана.

Демократија у Србији, заслужује она,

вечна беше борба храброга Зорана.

ВЕРУЈЕМ

Док у земљи моје иструли тело,

вредни наследници завршиће дело.

Неправилност у Србији иде на видело,

наследници правде завршиће дело.

Моји наследници знају шта се хтело,

безбрижно почивам, завршиће дело.

Корупцију искорени, тако се хтело,

поштени наследници завршиће дело.

Криминалу крај, тако се видело,

храбри наследници завршиће дело.

Слободно тржиште, тако се хтело,

моји наследници завршиће дело.

Др Живомир Жика Николић је рођен 21. марта 1954. у селу Преконози код Алексинца, у земљорадничкој породици. Докторирао је на Пољопривредном факултету у Београду, на време, 1997. године и стекао звање доктора биотехничких наука. Радио је у Заводу за шећерну репу (ЗШР) - “селекција” у Алексинцу.

Објавио је песме за децу “Кад порастем бићу песник” (2001), песме за децу “Кад прочитам све ћу знати” (2002), још песама за децу “Губанова дружина – Први део” (2003), за нешто старију дечицу “Очекујем драгу да ми дође” (2003), “Кад порастем бићу песник 2” (2004), песме на сврљишко-заплањском наречју “Попре беше поубаво” (2006), збирку љубавне и родољубиве поезије “Брђанка све памти”, збирку афоризама “Они низашта узеше све” (2008) и, коначно, “Губанова дружина – други део” (2009).

Члан је књижевног клуба “Соколово перо” из Соко Бање, и СКОР-а у Београду.
Песме су му награђиване и штампане у многим зборницима широм Србије. Заступљен је и у антологији љубавне поезије за децу “Хоћу да се љубим” (2007). Као пензионер живи и ствара у Алексинцу.

(извор http://cultofghoul.blogspot.com/2010/10/zoran-inic-u-pesmama.html)