Dobar čovek

U ponedeljak je bio rođendan Draganu Jočiću, napunio je 49 godina. Da, to je onaj Jočić, bivši ministar policije u vreme Koštuničine vlade, koji se, evo, godinu i osam mesec oporavlja od teške povrede kičme koju je zadobio u saobraćajnom udesu. Da, to je onaj koji je prvi stegao petlju da udari po mafijašima i organizovanom kriminalu u Srbiji.

Ima onih koji se sećaju da je upravo on krenuo na Stanka Caneta Subotića, za koga tek sad pričaju šta je radio, koliko je radio i šta sve može da uradi. Kao čovek kroz kog teče crnogorska krv, prvi je shvatio i kakva opasnost Srbiji preti od mafije sa adresom u Podgorici.

Dok je bio ministar, u zatvor su jedna za drugom odlazile grupe kriminalaca: stečajna, profesorska, drumska i još desetine mafija, s kojima se sudstvo posle sprdalo i popuštalo na slobodu. Dobro je što se ta praksa polako nastavlja. Jočić je onaj kome se predao Milorad Ulemek Legija, koga su se mnogi plašili u vreme postpetooktobarske vlasti i kome demokratska vlast ni dan-danas nije uspela da završi suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Ali su mu zamerali da procedura predaje nije bila dobra i da bi Legiju trebalo da puste na slobodu, pa da ga ponovo jure kako bi sve bilo po pravilima. Neki su pričali i da je imao tajni dogovor sa Legijom... Ulemek je i dalje iza brave.

Na svako hapšenje slao je kameru da slika kriminalce ne da bi im kršio ljudska prava, već da bi pokazao kako će da završi onaj ko pomisli da bez kazne može da krši zakon! Od sudije Kljajevića s lisicma, do DŽajića u kavezu! U njegovo vreme kriminalci su ponovo počeli da se plaše policajaca. I Dragana su se plašili! U strahu su živeli oni koji nisu znali koliko zna.

Uvek je bio tu da reši problem. Kad njegovi u DSS-u preteraju od busanja u grudi, on je bio tu da ih spusti na zemlju i pokaže gde im je mesto. I kad njegove političke komšije iz DS-a pomisle da su bogomdane, znao je da im zavrne uši i otvori oči. Sada to nema ko da radi, a on je radio jer je verovao da je Srbija spokojna samo kad su Koštunica i Tadić jedan pored drugog.

Pravio je i greške. Ko nije?

I zašto sve ovo pišem? Da ne bismo zaboravili šta je za sve nas i našu zemlju uradio jedan dobar čovek. Jer smo u zaboravljanju dobrih ljudi jako poznati.