Dinkić je, izgleda, Hudini

 (Press, 28.12.2008)

Prodajom NIS-a ruskom "Gaspromu" Srbija je dobila priliku da preko njene teritorije pređe gasovod "Južni tok", kao i da ruski partneri izgrade jedno od najvećih skladišta gasa u regionu, Banatski dvor. NIS smo prodali odmah, a da li ćemo dobiti ostalo, razgovaramo s jednim od potpisnika energetskog sporazuma u Moskvi, generalnim direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem.

Energetski sporazum s Rusijom i prodaja 51 odsto akcija NIS-a podelili su kako javnost, tako i Vladu Srbije. Šta mislite, hoćete li zbog potpisa na ovom sporazumu u istoriji ostati zapisan kao heroj ili izdajnik?

- Ukoliko rezultat bude dobar, svi koji smo potpisali energetski sporazum bićemo heroji. A verujem da ćemo imati dobar rezultat.

Šta je to dobar rezultat?

- Kada je NIS u pitanju, dobar rezultat je obnova rafinerija i podizanje kvaliteta prerade na standard "evro 5", kao i prerada od gotovo osam miliona tona godišnje. Ovim bi NIS od uvoznika postao regionalni lider u izvozu.

Pitam vas da li će posle prodaje NIS-a ruska strana izgraditi gasovod i skladište gasa ili će nas prevariti, kako smatra G-17 plus?

- Potpuno sam siguran da nas Rusi neće prevariti. A dodatno sam se uverio u to prilikom poslednje posete Kremlju, gde smo potpisali energetski sporazum.

Znači, Srbija će dobiti gasovod i biće izgrađeno skladište u Banatskom dvoru?

- Mogu da potpišem da ćemo dobiti gasovod.

Nemojte potpis, možete li lično da nam garantujete?

- Ja kao Dušan Bajatović? Kao da vam kažem... Tvrdim da ćemo dobiti gasovod i spreman sam da za ovo javno obećanje odgovaram.

A da li ste spremni da za obećanje založite nešto lično? Na primer, sat "brajtling" koji nosite?

- Spreman sam.

Sukob u Vladi u vezi s energetskim sporazumom nastao je jer deo Vlade na njega gleda kao na čisto trgovinski sporazum, dok drugi deo vlade smatra da je reč o strateškom sporazumu koji nije samo ekonomski već i politički.

- Energetski sporazum Srbije i Rusije je od strateškog značaja za našu zemlju i on sadrži ekonomski, bezbednosni i politički aspekt. Danas u svetu glavni bezbednosni problem i jeste energetska stabilnost, a Srbija ovim sporazumom dobija mnogo bolju energetsku bezbednost. Dobićemo gas ne samo za stanovništvo, daljinske sisteme i privredu, već i mogućnost da njime razvijamo sopstveni energetski sistem. Na primer, kroz izgradnju dveju gasnih elektrana. Kako gas nije samo energent i sirovina, Srbija ovim sporazumom dobija i veću mogućnost za zapošljavanje i dodatne investicije, čime dobijamo i socijalnu stabilnost. Srbija izgradnjom gasovoda i prisustvom ruskog kapitala dobija i jednu novu geopolitičku poziciju. Kod nas je 80 odsto privatizacija obavljeno zapadnim kapitalom ili uz pomoć banaka čije je poreklo na zapadu. Ovom ruskom investicijom imaćemo i konkurenciju i kapitala, ali i politike. Bićemo Srbija i na istoku i na zapadu. Politički aspekt jeste da moramo da priznamo da od Rusije dobijamo najkorektniju i najkonkretniju pomoć kada je u pitanju očuvanje celovitosti Srbije.

Kada govorite o Srbiji na istoku i na zapadu, da li ste sigurni da EU nema ništa protiv ruskog gasovoda? I ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić kaže da u EU ima "gunđanja" zbog ovog sporazuma?

- Verujem da postoje delovi evrobirokratije koji su sarađivali s pojedinim uticajnim krugovima u Srbiji koji na ovaj projekat ne gledaju s odobravanjem. Ali to nisu stavovi zemalja EU.

Da li je prodaja NIS-a u stvari plaćanje duga Rusima u vezi s Kosovom?

- Hajde da pogledamo kako se ponašaju druge zemlje kroz koje treba da prođe ruski gasovod. Bugarska je prihvatila da gradi nuklearnu elektranu s ruskom tehnologijom. Grčka je kupila 450 oklopnih transportera ruske proizvodnje. Obe zemlje su članice EU i NATO.

Kako objašnjavate to što mnogi u Vladi Srbije ne vide energetski sporazum na način na koji ste ga vi opisali?

- Ako bih hteo da budem blag, onda bih kao sumnjivo ocenio ponašanje i motive onih u Vladi i krugovima oko Vlade Srbije koji smatraju da je energetski sporazum nepovoljan. Mislim da su takve ocene posledica podložnosti uticajima raznih međunarodnih krugova koji nisu dobronamerni prema interesima Srbije. Ali, treba priznati i da u Srbiji postoje neke političke opcije koje po pravilu iskoče uvek kada je državni posao u pitanju. Nije ovo prvi put i nije ovo slučajno. Ali, dobro je što su se te opcije sada i same pokazale. Zanima me kako to da nam nije dobra garancija međudržavni sporazum koji su potpisale država Srbija i država Rusija, a dobra garancija nam je pismo o dobrim namerama "Fijata"! Srbiji trebaju i "Fijat" i "Gasprom" i NIS i "Srbijagas"!

Konkretno, kako to Mlađan Dinkić i njegova stranka ne shvataju energetski sporazum kao vi? Dinkić nije nestručan.

- Znate, pročitao sam i da je Mlađan Dinkić rekao da je Vlada Srbije ostala bez autoriteta. A mi imamo privatizaciju koja je ostala bez rezultata, koju je uglavnom kreirao Dinkić i tim oko njega!

Da li i vi smatrate da je predsednik Boris Tadić uzeo autoritet Vladi Srbije?

- Naprotiv! Vidim da predsednik Boris Tadić postavlja ozbiljne zadatke pred Vladu Srbije, da traži izvršavanje tih zadataka i da se Vlada Srbije istinski trudi da ispuni svoje planove. Zato kao zlu stvar vidim takvo tumačenje odnosa predsednika i Vlade Srbije.

Hoće li Vlada da preživi sukob G-17 i ostalih u vezi s energetskim sporazumom?

- Ova vlada neće pasti tako što će je srušiti Mlađan Dinkić i G-17 plus! On je do sada srušio tri vlade, ali ovu sigurno neće!

Ali, G-17 tvrdi da je NIS prodat "Gaspromu" bez dovoljno garancija i da ostali deo energetskog sporazuma neće biti realizovan.

- Njihovo je legitimno pravo da ne podrže energetski sporazum. Ali i ja imam legitimno pravo da smatram da čine lošu uslugu i sebi i Srbiji.

Najveće zamerke na ugovor o prodaji NIS-a koji je potpisan u Moskvi odnose se na ulaganja u NIS od 550 miliona evra. Prema analizi G-17, NIS bi se zadužio, i to po kamati od 20 odsto godišnje?

- Novac za ulaganje u NIS biće zajam i taj novac će obezbediti "Gasprom". Što se kamate od 20 odsto tiče, to su gluposti, kamata je mnogo manja, Euribor plus 1,5 odsto. I svako ko ulaže u nešto očekuje da mu se novac s profitom i vrati.

Šta će biti s domaćim nalazištima nafte i onima u inostranstvu koja je NIS zakupio, da li je i to prodato "Gaspromu"?

- "Gaspromu" je prodat 51 procenat akcija NIS-a, znači, 51 odsto svega što naša naftna kompanija ima. I imovine, zgrada, hotela, ali i dugova. Kada govorimo o domaćim nalazištima, treba reći da je Srbija do sada imala veoma malu naftu rentu. To je vrlo važno pitanje, o kome će u narednom periodu biti mnogo razgovora.

Da li je tačno da se država ovim ugovorom odrekla dividendi u NIS-u za 2008. godinu?

- Ruska strana će preuzeti NIS u 2009. godini, a danas i do kraja godine NIS je vlasništvo Vlade Srbije.

Postoje i informacije da je ruska strana tokom pregovora ponudila za većinski paket akcija NIS-a 116 miliona, umesto 400 miliona evra?

- Nijednog momenta tokom pregovora s Rusima niko i nikada nije doveo u pitanje sumu od 400 miliona evra za 51 odsto akcija NIS-a. Tačno je da je tokom jedne incidentne situacije tokom pregovora ruski pregovarač Dmitrij Mališev, nezadovoljan kako teku razgovori, zaista rekao da u ovom momentu NIS ne vredi ni tih 400 miliona! Suma od 400 miliona evra stoji i u međudržavnom ugovoru tako da to nije bilo podložno promenama.

Da li će i posle prodaje NIS-a građani dobiti besplatne akcije?

- Podelu besplatnih akcija lično vidim kao pranje nečije savesti. SPS je protiv prodaje velikih javnih sistema. Protiv toga smo i da "Telekom" ide na berzu. NIS je druga stvar, i to sam objasnio. A besplatne akcije su zamazivanje očiju građanima. Da li ćete da rešite neki problem s 1.000 evra besplatnih akcija? Pa nećete! I mnogi ekonomski eksperti sumnjaju da će te akcije i vredeti 1.000 evra. A ako podelimo to, ostajemo bez perspektive za sebe i svoju decu. Zakon o besplatnim akcijama jeste donet, ali ko kaže da su svi zakoni dobri?! Smatram da mi treba da se bavimo onim što je promovisao predsednik Srbije Boris Tadić, a to je borba za svako radno mesto. Posao je najbolji socijalni program!

Dinkić smatra da Srbija treba da ima alternativno snabdevanje gasom i navodi primer Grčke, koja kupuje gas od Irana i Alžira.

- U regionu nije moguće kupiti drugi gas osim ruskog. Veoma bih voleo da je to moguće, ali u narednih 10 godina to neće biti izvodljivo. A tek posle formiranja gasnog kartela u Moskvi, koji je ruski premijer Vladimir Putin osnovao, svi projekti na temu gasa biće, ovako ili onako, pod kontrolom Rusije.

Hoćete da kažete da ministar Mlađan Dinkić nije u pravu kada govori da Srbija može da ima alternativne načine obezbeđivanja gasa?

- Energetski sporazum ne predviđa da Srbija mora samo od "Gasproma" da kupuje gas. Podsetio bih i da gasovod "Nabuko" neće proći kroz Srbiju! Nijedan drugi strateški projekat o gasu ne planira da prođe preko Srbije! Samo će "Južni tok" proći kroz Srbiju! Ako neko može da obezbedi gas na nekoj drugoj strani, dobrodošao je. A možda je gospodin Dinkić u stvari Hudini!

- Cena je 495 dolara za 1.000 kubika, kao i u ostalim zemljama. To je cena koju je odredila Rusija, plus troškovi transporta koji ide preko Mađarske koji nas dosta košta. Ni kada budemo imali gasovod, cena neće biti manja, ali ćemo imati mnogo drugih prihoda.

Kako onda Belorusija plaća gas 118 dolara, Ukrajina oko 230 dolara?

- Oni imaju posebne aranžmane s Rusijom. I mi smo imali takav sporazum, ali ga je država ukinula 2000. godine kada smo prešli na komercijalni aranžman s Rusijom.

Dok se gasovod ne izgradi, "Srbijagas" će i dalje kupovati gas preko posrednika, firme "Jugorosgas", koja samo na tome zaradi 35 miliona evra?

- Nema više posrednika. Posrednik je delom bila austrijska firma "Centreks", koja je imala 25 odsto u "Jugorosgasu". Posle pregovora s Rusima, mi smo obezbedili da sada postoje samo dva partnera - "Gasprom" i "Srbijagas", ruska i srpska država. Pošto je ovaj dogovor napravljen u vreme kada pregovori s Rusima nisu najbolje stajali, odnos je 51:49 u korist "Gasproma" u firmi "Jugorosgas". Još i ovo: kada smo pitali Alekseja Milera iz "Gasproma" da li bi cena gasa za Srbiju bila manja kada bismo ga direktno nabavljali od "Gasproma", odgovor je bio - ne!

Šta je s profitom "Jugorosgasa"?

- Sav profit biće usmeren u investicije u gasnu privredu u Srbiji.

Da li su računi za domaćinstva koja koriste gas popravljeni tako da dve trećine plaćaju sada, a jednu na proleće?

- Računi za gas svima su fakturisani na način na koji je Vlada Srbije odredila. Ali zbog toga je finansijsko stanje "Srbijagasa" dovedeno do katastrofe! Dnevni gubitak je milion i po dolara, odnosno s toliko novca "Srbijagas" pomaže tržište gasa! Prvo je gas za 30 odsto jeftiniji nego što bi trebalo, drugo, veliki je problem tekućeg neplaćanja, podvlačim, neplaćanja i, treće, gas nam plaćaju na odloženo.

Znači, odluka Vlade na kojoj je insistirao Nenad Čanak košta "Srbijagas" milion i po dolara dnevno?

- Ova odluka košta toliko, ali to treba gledati tako da Vlada Srbije s toliko novca pomaže domaćinstva, daljinske sisteme grejanja i industriju u zemlji.

Kolika je vaša plata i prosečna plata u "Srbijagasu"?

- Moja plata je 270.000 dinara, a prosečna plata je 36.000 dinara.

Da li ćete i vi, kao i vaš prethodnik, biti član UO "Jugorosgasa", gde bi vam pripala nadoknada od oko 9.000 evra mesečno?

- Još nisam, ali ukoliko ga budem dobijao u "Jugorosgasu", sav novac će ići u humanitarne svrhe, svakog meseca javno i transparentno.

Kako ste vi uopšte došli u "Srbijagas", otkud vi ovde?

- Otkud ja? Pa, red je da i ja pokažem da nisam džabe učio školu (smeh). Meni je struka upravljanje sistemima i mislim da mogu da vodim ovaj sistem.

Da li ste i dalje vlasnik televizije "Most" u Novom Sadu?

- Nisam, ali moja porodica jeste.

Da li se "Srbijagas" reklamira na televiziji vaše porodice?

- Nažalost ne, a sada neće ni moći.

Kao potpredsednik SPS-a, očekujete li vanredne izbore u 2009. godini?

- Ne bih ih isključio, ali smatram da bi oni bili najlošija opcija za Srbiju.

Na tim mogućim izborima, da li će SPS ići na jednoj listi zajedno s DS-om?

- O tome ćemo odlučiti kada se izbori raspišu, a u krajnjoj liniji, potrebna je i dobra volja Demokratske stranke.

Da li biste sedeli u Vladi Srbije sa Srpskom naprednom strankom?

- Da. SNS i SPS se sada sudaraju u jednom delu biračkog tela, ali mi i oni smo dva različita pola: po načinu na koji shvatamo politiku, po načinu na koji shvatamo Srbiju i njen put u budućnost. Ali u ovom momentu oni predstavljaju razumnu opciju nekadašnje Srpske radikalne stranke.

(Razgovarao: Svetomir Marjanović)