Cena krvi

(Blic, 23.02.2009)

Vlada Srbije ne bi dala Miladinu Kovačeviću, onom što je nekog pretukao u Americi pa pobegao u Srbiju, ni dinara, kao što ne bi dala ni tebi, poštovani čitaoče. A kamoli da bi dala milion dolara.

Verovatno, suočeni sa sopstvenom mukom, o tom Kovačeviću, radikalskom manekenu otpora celom svetu, pa šta košta da košta, misle gore nego omladina LDP-a, koja je u subotu protestvovala protiv policijskog isleđivanja vlasnika i glavne urednice „Borbe” o odavanju državne tajne.

„Borba” je, naime, objavila ekskluzivnu vest da je Vlada odlučila da plati milion dolara da bi u neku rupu bio zatrpan slučaj koji je snažno opteretio odnose Srbije i Amerike i tu odluku proglasila „državnom tajnom”, što s njene tačke gledišta nije glupo, ali je ispalo glupo nakon provaljivanja sadržaja odluke.

Sad vlada lovi krticu u sopstvenim redovima.

To što Vlada hoće da plati nije cena krvi koju je Kovačević prosuo nekom Amerikancu u tuči u diskoteci, već Vlada plaća grešku državnih činovnika, države u suštini, koji su mutnim radnjama omogućili Kovačeviću da utekne s „mesta zločina.”

Ne mogu da ga izruče bez kršenja zakona, a nisu spremni dodatno da naljute Hilari Klinton. Ona se kao senatorka grdno založila da se ovaj slučaj istera na čistac, a u međuvremenu je avanzovala i u timu Baraka Obame postala prva spoljnopolitička violina, te će, makar radi doslednosti, našima stalno na uho svirati visoke tonove, one od kojih stradaju bubne opne.

Nije bez razloga Vuk Jeremić u izveštaju Vladi kao dva najveća propusta ministarstva na čijem je čelu naveo, pored nepotpisivanja SSP, i slučaj Kovačević.

Ko god može sklanja se od te američke oluje. Kad je onomad ovdašnji rmpalija zaigrao košarku, samo na blago upozorenje američke administracije da nije lepo da ovaj skakuće po terenu dok onaj tamo leži u komi, Miodrag Babić iz „Hemofarma” obustavio je sponzorisanje Košarkaškog saveza Srbije jer je od američke administracije očekivao odluku da grupa lekova koje proizvode bude puštena u promet na tamošnjem tržištu.

Naša vlada od Amerikanaca očekuje više nego što su bila očekivanja iz vršačke fabrike lekova, pa im se verovatno učinilo da je ovih milion dolara niska cena za odobrovoljavanje Klintonove, mada sam siguran da su se loše osećali izglasavajući ovu investiciju.

Narod se s pravom pita što bi mi, poreski obveznici, plaćali cehove jedne kafanske tuče, a Vlada zna da ne plaća zbog toga, već zato što je najmanje jedan državni službenik u konzulatu Srbije u Njujorku uvukao Srbiju u ovu makljažu s američkom administracijom.

Sad je, u svakom slučaju, ovaj spoljnopolitički skandal prerastao u poligon za domaće političke obračune. Ne bih nikom savetovao da potceni značaj vesti koja je iscurila iz boce. Tabanje će tek da počne.