Brionski plenum

Prošle nedelje pojavila se vest da će Hrvatska da ponudi na prodaju otočja Brioni, mitsku tačku svake bivše jugoslovenske politike, po ceni od 2,5 milijardi evra, a ta vest, preuranjena kao i većina „letnjih vesti”, izazvala je puno pažnje diljem nekadašnje zajedničke domovine.

Kao prvo, vest je potekla iz jedne od hrvatskih opozicionih stranaka i bila je najviše u funkciji dokazivanja dubine hrvatske ekonomske krize, da pokaže i dokaže, belodano, da je država dovedena u poziciju sličnu onoj kad osiroteli bogatuni prodaju najvredniji komad nakita iz porodične kutije s blagom.

Drugo, trebalo je da svedoči o bezočnosti onih koji su na vlasti i koji toliko loše rade svoj posao da su rešeni da prodaju šta stignu, pa i čitave arhipelage „lijepe njihove”.

Treće, pokazalo se da vest nije tačna.

Ali, duh „brionskog plenuma” zakovitlao je prašinu. Prisustvovao sam razgovoru sasvim ozbiljnih ljudi koji su tražili ekvivalent, nekakve srpske Brione, koje bismo mi mogli da prodamo.

Jedan se dosetio i ponudio Kopaonik, onako đuture, ali ga je drugi ohladio kratkom konstatacijom: „To je već kupio Kole Šećer!”.

Neko je pomenuo banje, takođe đuture, a onda su mu odgovorili da su nam banje u takvom stanju da bismo još morali da platimo da bi ih neko preuzeo.

Reč po reč, došlo se do dve sumorne konstatacije: Srbija nema more i sve što vredi već je prodato.

Plenum se razišao u lošem raspoloženju uz par ne baš prigodnih konstatacija o privatizaciji u Srbiji. Neprigodnih za objavljivanje u novinama, ali nikako i netačnih. Talas sumnjivih privatizacija zapljusnuo je Srbiju i većina od onih oko 40.000 radnika koji leže po šinama ili upravu zaključavaju u fabričkom krugu bune se protiv novih vlasnika koji su preuzeli fabrike a sebe izuzeli od svake odgovornosti.

Aktuelna ekonomska kriza presekla je naglo mehanizam „sekundarne privatizacije” jer većina tih preduzeća, kupljenih na rate, prvobitni kupci nameravali su da preprodaju i to prvenstveno kao građevinsko zemljište.

Bili su daleko od ideje proizvodnje koliko i Hrvatska od prodaje Briona.

Sad kad su poslovi stali pokazalo se i bilansno stanje te „nove klase” koja je, manje-više, hipotekarnim kreditima na novostečenu imovinu, sanjala da se dodatno obogati razlikom između cene koju su onomad platili i cene koju će da dobiju čim nekom uspeju da uvale svoju imovinu.

Broj nesolventnih vlasnika povećavaće se srazmerno dužini trajanja krize koja blokira poslove preprodaje ili pretvorbe fabričkog kruga u stanove. Radnici ne znaju njihove adrese. Dolaze pred zgradu Vlade. A možda vlasnici i nisu kod kuće. Na jahtama krstare oko Briona.