Bler priznao da bi napao Irak u svakom slučaju

(Gardijan, 12.12.2009)

Toni Bler je kazao da bi izvršio invaziju Iraka čak i bez dokaza o postojanju oružja za masovno uništavanje i da bi pronašao način da opravda rat Parlamentu i javnosti.

Bivši premijer je to priznao tokom intervjua koji je dao Ferni Briton, koji će BiBiSi 1 emitovati 13.12.2009, i u kome je izjavio da još uvek smatra da je ispravno zbaciti sa vlasti Sadama Huseina.

Bler je, na pitanje „Da ste znali da ne postoje oružja masovnog uništavanja, da li biste ipak to učinili?“, odgovorio: „Ipak bih smatrao ispravnim da se on [Sadam Husein] ukloni.“

Bler je dodao: „Mislim da je očigledno da je trebalo upotrebiti i lansirati drugačije argumente o prirodi ugrožavanja. Ne mogu zaista da zamislim da bi nam bilo bolje sa njim i sa dva njegova sina na vlasti, ali to je neverovatno teško. Zato i saosećam sa onima koji su – iz savršeno ispravnih razloga, bili protiv [rata], a i danas su protiv, ali – što se mene tiče, na kraju krajeva morao sam da donesem tu odluku.“

Objasnio je da je to bilo „gledište da je on pretnja regionu“ zbog toga što je Sadam upotrebio hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda. 

„To je, očigledno, bilo ono što mi je prevashodno bilo na umu. Ta pretnja regionu. Takođe – i činjenica da kako bi se taj region menjao i kako bi na kraju ispalo da bude – a dok je on još bio tamo – mislio sam, a u stvari, mislim i sada, bilo bi ga [region] veoma teško promeniti tako da postane normalan.“

Mada je Bler uvek tvrdio da bi Iraku bilo bolje bez Sadama Huseina, on je parlamentu i javnosti vojnu akciju uvek opravdavao na osnovu toga što je irački diktator kršio zahteve UN da obustavi programe svog oružja masovnog uništavanja.

Moguće je da je, u očekivanju svog pojavljivanja u Čilkotovoj istrazi početkom sledeće godine, Bler sada promenio stanovište. Tokom te istrage se čulo da je Bler, 11 meseci pre invazije na Irak, jasno izjavio predsedniku DŽordžu Bušu na sastanku u Teksasu da je spreman da se pridruži Americi u obaranju Sadama. 

U toj istrazi ser Dejvid Mening (Sir David Manning), bivši Blerov savetnik za spoljnu politiku, kazao Bler: „Bler je bio apsolutno spreman da uzme u obzir promenu režima ako mere [koje su podržavale UN] ostanu bez dejstva“. Ako se pokaže nemogućim da se sledi putem UN, podvukao je Mening, Bler „bi bio voljan da upotrebi silu“.

U Čilkotovoj istrazi se pokazalo nizom  prethodno “procurelih“ dokumenata iz [centra moći] Uajthola (Whitehall) da je Bler bio pristalica promene režima [Iraka] uprkos tome što ga je lord Goldsmit (Lord Goldsmith), glavni vladin pravni savetnik, osam meseci pre invazije, u julu 2002. g., opomenuo da „želja za promenu režima nije pravna osnovica za vojnu akciju.“  

Mening je u martu te godine saopštio Bleru da je Bušovoj savetnici za nacionalnu bezbednost, Kondolizi Rajs (Condoleezza Rice) naglasio stav Britanije.

„Kazao sam da Vi [Bler] nećete odustati od svoje podrške za promenu režima, ali da morate da manipulišete štampu, parlament i javno mnjenje, što je veoma različito od svega kako je u SAD,“ pisao je Mening – shodno procurelom dokumentu iz Vajthola. Jedan dokument iz Kancelarije vlade – takođe pokazan Čilkotovoj istrazi, datiran u julu 2002 g., naveo je: „Kada je premijer diskutovao o Iraku sa predsednikom Bušom u Krofordu (Crawford) – [njegovom ranču u Teksasu] u aprilu, kazao je da će Ujedinjeno Kraljevstvo podupreti vojnu akciju koja bi dovela do promene režima, ako se ispune izvesni uslovi: da se izvrše napori za formiranje nekakve koalicije, da se uobliči javno mnjenje...“

Sada izgleda da Bler otvoreno priznaje da dokazi o oružju za masovno uništavanje – što je bio i cilj koji je stojao u pozadini danas odbačenog dosijea o tom oružju, koji je on uz pomoć MI6[1] i zajedničkog Vajtholovog obaveštajnog komiteta naredio da se objavi, nisu bili ni potrebni za invaziju Iraka, i da bi on [i bez njih] našao druge argumente da to opravda.

Bler jeste kazao u svom govoru na konferenciji Laburističke stranke u 2004. godini - više od godinu dana posle invazije: „Mogu da se izvinim za onu informaciju [o oružju masovnog uništavanja] za koju se pokazalo da je bila pogrešna, ali – ne mogu (bar ne iskreno) da se izvinim da to što je Sadam uklonjen.

Svet je postao bolje mesto sa Sadamom ne više na vlasti, nego u zatvoru.“

Bler je bivšem prezentatoru emisije “Ovog jutra“ (This Morning) kazao da su mu verska ubeđenja pomogla neposredno posle invazije.

„Kada se radi o takvoj odluci, mislim da je važno da je donosiš – takoreći, na osnovu onoga što je ispravno, jer to je jedini način da se tako uradi“, reče on.

„Mislim da ljudi ponekada misle da je moja vera igrala direktnu ulogu u nekim od ovih odluka. U stvari, nije. Ona ti daje snage da – kada dođeš do neke odluke – da je se i držiš. To je kako ona podržava tvoj karakter u teškim situacijama.“

Dodao je da je većina „tih stvarno teških“ odluka bilo „uraditi, ili ne uraditi – bilo kako“.

Ser DŽon Souers (Sir John Sawers) Blerov bivši glavni savetnik za spoljnu politiku, a danas šef MI6, u četvrtak je kazao Čilkotovoj istrazi da je Irak bio jedna od država u kojima je Britanija želela da dođe do promene režima. Diskutovalo se o „političkim“ akcijama da se potkopa Sadam, uključujući i optužbe protiv njega za ratne zločine. U 2001. godini, dodao je – u Vajtholu nije bilo govora o vojnoj akciji.

„Ima mnogo zemalja.... u kojima bismo voleli da vidimo promenu režima. To ne mora značiti da se u tom smeru vodi aktivna politika.“

(Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis)