"Beograd na vodi" - paralelna realnost i najštetniji ugovor u istoriji postojanja naselja na ušću Save u Dunav

"Beograd na vodi" je najavljen kao projekat koji će doneti tri i po milijarde evra investicija, obezbedi 200.000 radnih mesta i do sada neviđen životni standard za stanare Beograda na vodi, bez ikakvog ulaganja od strane države. U Narodnoj skupštini Republike Srbije je tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić obrazlagao kasnije usvojen Lex specialis, kojim je predviđen poseban način izdavanja građevinskih dozvola i ekproprijacije zemljišta za arapske partnere da na njemu grade "Beograd na vodi". Šest godina kasnije, ispostavilo se da je "Beograd na vodi" još jedan primer sprege korupcije, kriminala i vlasti koji plaćaju građani Republike Srbije. I tek će plaćati.

Vlada Republike Srbije je u aprilu 2015. godine potpisala verovatno najštetniji ugovor u istoriji organizovanog ljudskog naseljavanja na ušću Save u Dunav od keltskog Singidunuma do danas. Prema ugovoru sa arapskim saradnicima, Vlada Republike Srbije je vlasnik sa svega 32% učešća u preduzeću "Beograd na vodi", dok partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ima 68%.

Obaveza Vlade Republike Srbije je da izvrši pravno i fizičko raščišćavanje zemljišta do kraja juna 2016, da bi ga ustupila preduzeću koje je dvotrećinsko u vlasništvu Arapa na 99 godina. Ugovorom je predviđeno da nakon 30 godina korišćenja arapska strana ima pravo da izvrši konverziju prostora na obali Save vrednog više milijardi evra u trajnu svojinu ukoliko na njoj izgradi objekte. Od najavljene tri i po milijarde evra investicija nema ništa, pošto je ugovorom predviđeno da arapska kompanija investira 300 miliona evra do 2045. godine – deset miliona evra godišnje.

Ukoliko nerealno loše zvuči to da smo poklonili "pravno i fizički raščišćenu" savsku obalu Arapima za manje od 10% predviđenih troškova, obratite pažnju na tačku ugovora prema kome se Republika Srbija praktično odriče svog suvereniteta i obavezuje se da neće menjati zakone koji bi bili u suprotnosti sa ugovorom. Osim toga što su Lex specialis i ugovor u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i važećim zakonima naše zemlje, Vlada Republike Srbije je koristila veoma kreativne metode "fizičkog čišćenja prostora".

U noći pobede Srpske napredne stranke na izborima 2016. godine nepoznati ljudi sa fantomkama na glavama, u pratnji bagera javnih preduzeća Grada Beograda, upali su u Hercegovačku ulicu u Savamaloj i porušili privatne objekte. Prolaznicima su uzimani telefoni i terani su iz ulice, a čuvar Slobodan Tanasković je bio vezan cele noći - mesec dana kasnije je doživeo srčani udar od čijih posledica je preminuo.

"Vratiti desnu obalu Save – Beograđanima"

Policija se nije javljala na pozive građana koji su prijavljivali kršenje zakona i upućivala ih je da pozovu gradsku komunalnu policiju. Jedini osuđeni za dešavanja u toj noći je komandir smene, Goran Stamenković, koji je nakon pet meseci odslužene kazne legalizovao nekretninu. Na pitanje novinara da li je tačno da je bio ucenjen od strane tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića da prizna krivicu kako bi legalizovao objekat, policajac Stamenković je odgovorio da je tražio odobrenje pretpostavljenih da priča za medije, ali da ga nije dobio.

U narednim mesecima, nakon ove pokazne vežbe državno sponzorisanog bezakonja i nasilja, vlasnici objekata u Savamaloj su redom ostajali bez svojine koja je konfiskovana i prelazila u ruke "Beograda na vodi". Beograd je ostao bez svoje autobuske i železničke stanice, a predviđeno je i rušenje Starog savskog mosta. Aleksandar Vučić je od stava da su za rušenje "odgovorni idioti u vrhu gradske vlasti" došao do toga da je toliko ponosan na to što se desilo da je nedavno izjavio da bi on lično vozio bager u sred bela dana i rušio objekte da su ga pozvali.

Dakle, od tri i po milijarde investicija nema ništa. Od 200.000 radnih mesta takođe nema ništa, osim ukoliko se nije mislilo na ukupan broj zaposlenih na period od tih 99 godina. Barem oni ljudi koji imaju novac da plate stanove u kompleksu "Beograda na vodi" lepo žive? Ovo su izjave stanara, date za portal nova.rs: "Čim smo ušli u stan, imali smo šta da vidimo. Zidovi su bili krivi, bukvalno talasasti. Pločice u kupatilu, takođe, krive. Zatim, u kuhinji, kroz aspirator ulazi u stan miris kuvanja i smrad od cigareta iz drugih stanova, a u kupatilu kroz ventilaciju se često oseća miris fekalija iz kanalizacije. Ventilacija koja se obično pali u 8:00 i gasi u 22:00 proizvodi nesnošljivu buku. Buka koju proizvode isušivači je tolika da je nemoguće komunicirati dok se nalazite u garaži". "Znate kako, ovde je sve odrađeno 'fuš' što bi rekli".

"Beograd na vodi" je jedan od najboljih primera paralelne realnosti koja nam se servira propagandom. Čim se malo zagrebe ružičasta površina ispada trulež korupcije, nasilja, nesposobnosti i nemerljive štete prema građanima Republike Srbije od strane vlasti

"Beograd na vodi" je jedan od najboljih primera paralelne realnosti koja nam se servira propagandom. Čim se malo zagrebe ružičasta površina ispada trulež korupcije, nasilja, nesposobnosti i nemerljive štete koja se čini prema građanima Republike Srbije od strane vlasti.

Potpuno je (ne)jasno zbog čega je Vlada Republike Srbije pristala na "Beograd na vodi". Nije u interesu Srbije, nije u interesu Beograda, nije čak ni u interesu ljudi koji u njemu žive. Razloge za ovakav način rešavanja problema zapuštene savske obale zvaničnici Vlade i Grada Beograda koji su u tome učestvovali daće istražnim organima nakon promene vlasti.

Projekat "Beograd na vodi" je, jasno je, potpuno neodrživ na način na koji je postavljen. Gotovo da je nemoguće da se potpiše i realizuje ugovor koji će naneti više štete interesima Beograda i Srbije. Prioritet svake buduće vlasti je da raskine štetan ugovor sa arapskom kompanijom i vrati beogradsku obalu Beograđanima.

(Autor je član Predsedništva Stranke slobode i pravde)

(Direktno.rs)