Аутономија Војводине не може да заживи без промене Устава

(НИН, 12.11.2009)

Посланици Лиге социјалдемократа Војводине изашли су из скупштине Војводине када је на дневни ред дошло поновно гласање о Статуту јер не желе да буду “ђаци понављачи”. Када је својевремено предлагано да Нови Сад у Статуту буде дефинисан као главни административни центар и седиште покрајинске администрације, Ненад Чанак је прокоментарисао “ако је Нови Сад седиште, онда је Војводина биоскоп”. Разговор за НИН вођен је два дана након што је Скупштина Војводина усвојила измене Статута, а Нови Сад постао седиште покрајинске администрације.

“Пре више од годину дана, посланици ЛСВ гласали су за тај Статут. Скупштина Србије је могла да Статут прихвати, могла је да га одбије, али није могла да за више од годину дана не нађе за сходно да га размотри. Онда је Статут враћен на правно-техничку редакцију. Ми нисмо желели да присуствујемо седници не зато што нам се не свиђа садржај Статута, одавно смо рекли да је реч о документу невеликог значаја, већ због дигнитета институције, јер су се власти у Београду на понижавајући начин понеле према скупштини Војводине.

Како коментаришете амандмане социјалиста којимa је текст Статута измењен и смањена ширина аутономије? Да ли је то био повод за вашу одлуку да не присуствујете седници на којој се усваја Статут?

Ја бих заиста волео да видим коначни текст јер ћемо тек када видимо коначни текст знати шта ваља чинити. Ствари су ту једноставне – имамо један велики неспоразум који никада није разјашњен. Нисмо имали пуни дисконтинуитет са националсоцијалистичким режимом Слободана Милошевића. После свог ужаса деведесетих на крају сазнајемо да нико није крив, а оних неколико људи смо послали у Хаг само да бисмо брже ушли у Европу а не зато што су они за нешто криви.

Како нисте видели коначни текст?

Нисам га видео јер га једноставно нема. Ту су врло осетљива политичка усаглашавања, јер текст који даје Војводини неке привидне ингеренције треба да одобри Социјалистичка партија Србије која је затукла сваки траг аутономије Војводине у протеклих 20 година, партија која је била гробар не само Војводине него и комплетне југословенске заједнице. Функционери те партије сада воле да кажу да се она ресетовала, али не кажу ни када се то ресетовала, нити у којем делу се ресетовала. Ми смо доживели да нам СПС проверава меру аутономије Војводине иако је јасно да се она није одрекла наслеђа Слободана Милошевића, иако је јасно да је њихова мера аутономије нула, да је једноставно нема.

Рекли сте да нисте видели текст Статута јер га нема. За шта су онда посланици у покрајинској скупштини гласали?

Они нису гласали за Статут него за амандмане, а на одбору је било да изврши такозвано правно-техничко усаглашавање и након тога ће се слати Скупштини Србије.

Где се заиста утврђује мера аутономије? Између кабинета Тадића, Пајтића, између разних коалиционих партнера или.

Не верујем да унутар Демократске странке постоји тако велика конфронтација јер велика странка не сме себи да допусти да не разреши тако велико питање. Мислим да се воде усаглашавања на више нивоа, па и са странкама опозиције, и тако се добија чудновата мешавина интереса. Ако погледате предлог закона о надлежностима, Војводина има само две надлежности, једна је да делегира чланове појединих управних одбора на нивоу Србије али без права гласа, а друга надлежност је да има мишљење. Све остало чиме се заговорници Статута хвале су поверене надлежности, а то значи да би сутра власт у Београду могла да их повуче. То је као кад би неко рекао: поверавам ти новац да ми купиш цигарете, а он вам срећан тврди да се налази у центру дуванског бизниса.

Да ли Тадић кроз договоре са вама или Савезом војвођанских Мађара жели да ослаби ауторитет Бојана Пајтића у Војводини?

Пајтић је још деведесетих година био министар вера у „влади у сенци“ у којој сам ја био председник. Иза нас је дуга историја сарадње и уважавања. Ово морам да кажем да неко не би помислио да имамо неки приватни неспоразум, али Пајтић је неколико пута био доведен у позицију да политички буде недоследан. Први пут са платформом о аутономији Извршног већа у којој је таксативно наведено да Војводина тражи извршну, законодавну, делимичну судску власт, право на имовину и изворне приходе, али је у преговорима са онима који су креирали Устав 2006. године, та платформа остала празно слово на папиру, а Пајтић постао неко на кога се не можете претерано ослонити. Онда је прича о Статуту уместо да је завршена 2008. године, дочекала да се крајем 2009. године и даље ломе копља. Тиме се највише поткопава углед Бојана Пајтића, који је један од ретких аутентичних војвођанских политичара. И то је штета. Нема потребе за некаквим теоријама завере између Тадића, мене или било кога другог, јер су ови потези далеко болнији за Пајтићев кредибилитет од било каквих коалиционих, кабинетских договора.

Хоће ли се расплет приче о аутономији Војводине десити у Скупштини Србије?

Те измене ће бити чињене како би свако могао да прогласи победу. Неке велике вајде неће бити. Аутономија Војводине, или било која друга аутономија, не може да заживи без промене Устава. Ако вама враћају аутономију они који су је уништили, ако оптужене за ратне злочине изручују они који те злочине оправдавају већ 15 година, ако су вам политички прелетачи основа стабилности у Србији, онда се бојим да су веома мале шансе за Србију као озбиљну државу.

Јесте ли разговарали о промени Устава са председником Србије?

Нисам јер у овом тренутку нема политичке воље, ни политичке већине за то. Сама промена Устава не значи ништа. Устав треба променити набоље, а не само га променити као што је учињено 2006. године.

Главни град?

Питање главног града, чак и по мишљењу бившег председника Уставног суда Вучетића, није спорно у правном смислу, оно није противуставно, питање је политички спорно. Не могу да схватим који део је споран, то што је Нови Сад главни или то што је град.

Шта је од тога спорно?

То што је главни. Ако није главни, који град је главни. Да ли Београд треба да буде главни град Аутономне Покрајине Војводине, то би било исто као када бисте рекли да је Београд главни град Суботичког округа.

(Разговарао: Батић Бачевић)