Kosovo je središte srpskog naroda, izgubljeno zahvaljujući kombinaciji muslimanske imigracije, visoke stope nataliteta i etničkog čišćenja Srba, uz podršku protivpravnog rata koji je vodio NATO. To nije samo srpski, već je ozbiljan poraz hrišćanske Evrope.

Frontmen „Azre” Branimir DŽoni Štulić, postao je meta iznenadne diplomatske trke između Beograda i Zagreba, kada mu je hrvatski predsednik Stjepan Mesić ponudio hrvatski pasoš, dve nedelje pošto je to isto učinio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Dodik je tamo neprikosnoveni lider, a ono što ga razlikuje od pominjanih lidera, jeste manjak sirovog nacionalizma i primitivne ratobornosti, a višak preduzetničkog entuzijazma koji uverava narod da nije jednom zauvek ispostavljen istorijski račun, po kome „Srbi ono što dobiju u ratu izgube u miru“.

Srbija, odnosno njen predsednik, izašli su u susret turskim nastojanjima da turska kultura bude snažnije integrisana u globalna kretanja. Na predlog srpskih zvaničnika u Srbiji će biti otvoren Religijski centar „Mehmed Paša Sokolović“.

To rešenje može da bude, osim (kon)federalne zajednice unutar Srbije, i nezavisno Kosovo, ali ne uspostavljeno na etničkom principu, već na principu građanski uređene federalne države ravnopravnih entiteta, poput savremene Švajcarske.

Ako nema još, biće uskoro. Kad ovi naši rusofili i rusofobi zakopaju ratne sekire, vratićemo se na domaći teren. Igra će biti zanimljiva, bez obzira na to što predsednička stranka vodi sa jedno tri prema nula. Gubitnici će morati da zaigraju ofanzivnije.

Nema napretka u društvu dok se ne promeni odnos prema radu i prema državi. Produktivnost našeg radnika generalno je 42 odsto. Neko ko formalno radi 8 sati, stvarno radi 4 sata. Mi promovišemo princip životnog učenja i usavršavanja za svako radno mesto.

Rusija je ohrabrila put Srbije ka EU. NATO nije ni spominjan, jer Rusija je zemlja koja ima iste vrednosti kao Evropa, ali ne i NATO. Kakav je stav Rusije prema stavu Srbije oko ulaska ili neulaska u NATO pokazuje činjenica da vojnih razgovora između Beograda i Moskve nije ni bilo.

Za Bošnjake reforme su nedovoljne, a za Srbe i Hrvate su previše radikalne. Srbi i Hrvati smatraju da te reforme neće zaštititi njihove interese. To znači da BiH i dalje određuju njeni narodi, i u njima su istinski legitimitet i autoritet.

Centralni strateški prioritet Srbije je članstvo u EU, i to se neće menjati dok god je ove vlade. To nas, naravno, ne sprečava da gradimo bliske i partnerske odnose i sa drugima, pre svega sa Rusijom sa kojom imamo vekovnu tradiciju bliskosti.