Druga Srbija ne može da podnese da se može biti pristojan građanin sa svećom u ruci. Da tri skupljena prsta ne označavaju više zločince, i retrogradne umove. Da postoji neki duboki unutrašnji razlog zbog koga će ljudi mirno, satima, stajati u redu da se poklone moštima jednog skromnog čoveka.

Prošle nedelje umro je patrijarh koji nam pokazao svu besmislenost njihovih džipova i porculanskih osmeha. Umro je patrijarh koji je srpsku crkvu i srpski narod poštedeo crnih mantija na optuženičkoj klupi u Hagu. Umro je čovek koji je mogao da ima sve te džipove i zlata. Ali nije...

Sa Turskom koja govori Albaniji, Kosovu i Bosni i Hercegovini da predstavljaju centralni deo njene sfere uticaja i sa Rusijom koja daje novac i podržava Srbiju i Srbe u Bosni – iznenada se dobija alternativa dugom i mučnom procesu pristupanja EU.

Beograd je Srbima u centralnim delovima KiM poslao jasnu poruku da ne glasaju, ali im nije jasno rečeno kako će da prežive u izolaciji, kako će im biti osigurana bezbednost... Birači su ostali zbunjeni i deo njih se opredelio da glasa za svoju lokalnu vlast.

Moram reći da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima nakon završetka Drugoga svjetskog rata. To su činili jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao povesti jak antikomunistički pokret.

Demografski podaci alarmantni su u mnogim balkanskim zemljama. Stanovništvo u Srbiji nestaje. U Bosni i na Kosovu, to pitanje može postati ključno. Stanovništvo Albanije je 1999. iznosilo 3.3 miliona, da bi 2008. palo na 3.1 milion.

Za nas je važna suština: u tom članu piše da je Novi Sad glavni administrativni centar, a ne glavni grad. Samo pitanje naslova nekog poglavlja ili člana je apsolutno nebitno u odnosu na ono šta u njemu piše. Ono što je neodvojivi deo Srbije nikakvim naslovima ili podnaslovima se ne može promeniti.

Ja bih zaista voleo da vidim konačni tekst Statuta jer ćemo tek kada vidimo konačni tekst znati šta valja činiti. Stvari su tu jednostavne – nismo imali puni diskontinuitet sa nacionalsocijalističkim režimom Slobodana Miloševića.

Različiti odnos prema Kosovu danas opterećuje naše odnose. Mi razumemo Srbiju i, svakako, žalimo zbog problema u kojima se tim povodom našla. A, čini nam se, i pravilno tumačimo da je ovakav epilog kosovskog problema odavno izvestan.

Među amandmanima na nacrt zakona o nadležnostima, pored toga što je definisana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, što je Novi Sad glavni grad i što njene nadležnosti neće moći da budu menjane, važan je i onaj da će Vojvodina biti vlasnik javnih preduzeća.