Читао сам чланак  једног хрватског новинара који каже да је Словенац најпаметнији Хрват, а Србин најгори Хрват. Знам да се и Србија проглашава лидером. Добро, ипак сте највећи. Али био је и чланак који каже да је Словенија водећа

Европа нема алтернативу једна је измишљена флоскула. Ја сам за то да се Србија веже за оног за кога се одлучи. Стешњена између технолошке светости Америке и евроазијског Истока она ће тешко да задржи своју неутралност.

Изгледа да смо нешто научили од Учитељице Историје. Сетимо се „догађања народа“ због страдања Срба на Космету пре нешто више од двадесетак година, када се тресла читава земља. Данас смо сведоци да нико није изишао на улицу по објављивању одлуке МСП у Хагу.

У нашем друштву и даље нема довољно храбрости да се води политика која би значила ново тражење места Србије у новој расподели карата. Србија није нашла своје место и то је нешто што највише замерам нашим највишим државним руководиоцима – и Милошевићу и онима после њега.

Тај задатак лобирања за пропалу политику толико подсећа на прошла времена да не разумем ко би у том контексту био човек са компромитованом политичком прошлошћу. За тај пројекат би таква прошлост била компаративна предност, за Србију пуцањ у сопствену ногу.

Србија је од петог октобра променила пет влада, неке су описиване као шампиони реформе и европејства, неке као непоправљиво традиционалистичке и евроскептичне, али су све на косовском питању наилазиле на исти зид

Јовановић: Суштина је питање легалности сецесије, а не питање легалности декларације. Михајловић: Сигуран сам да би суд одбио нашу тужбу и то би до довело до признања независности од стране педесетак држава.

Замрзнути косовски конфликт дуж реке Ибар остаје нерешен, а у суседној Македонији албански политичари почели су да отворено позивају на ново етно-територијално федерално уређење земље (на Балкану је то обично први корак ка отцепљењу)

На дан пресуде МСП-а о легалности једностраног проглашења независности Косова, реч “историјски” променила је поље: наћићемо је у неком косовском или албанском часопису, јер је МСП одлучио да Косоварима да право, у одговору на тужбу Београда.

Ни у једном од ових болних случајева није се, наравно, радило ни о каквом праву. Увек је побеђивала политика и увек је та политика била противна интересима Срба и српске државе. А, у корист свих других који су живели у СФРЈ. Зар да данас у Хагу очекујемо било шта другачије?