Да „охлади Додикове сецесионистишке амбиције“ Тадић, такође, не може, прије свега за то што такве намјере у руководству РС и не постоје. Постоје једино као есадеовско-есдепеовска конструкција која предсједника Српске треба свијету лажно да представи као рушитеља Дејтона и БиХ.

Србија полако, понекад болно, али сигурно напушта ону парадигму унутар које је свака пропаганда била осуђена на неуспех. Деветнаестовековни снови о националној држави нису одговор на модерне изазове.

Тешко да који случај као сексуална афера Доминика Строс-Кана, десетог по реду шефа ММФ-а обједињује толико светских пошасти.

Антонић сматра да је наша држава обична вазална територија која је изложена “једном опасном пројекту, глобалних размера, који хоће да угуши народе, који хоће да смрви и у земљу укопа све вредности хришћанске цивилизације.

Ви, председниче Тадићу, постепено стављате Устав ван снаге истовремено противуставно присвајајући сувереност од грађана и тиме успостављајући све шире и дубље свој апсолутизам који прераста у Вашу диктатуру.

Ђукић: Што се тиче аустријског каплара, касније маршала Броза, и његових војничких способности, чуди ме да ви као школовани војник уопште о томе можете говорити. Мирковић: Можемо ми да причамо фрагменте и сећања, али факта су факта.

Ја још увек нисам сигурна да се Србија одрекла Младића и других генерала, који су одговорни за геноцид у Босни. Симпатије које су представници државе и медији показали према Младићу је још једна наша срамота.

После Дејтона, свет је мислио да је Милошевић пијан од крви. Али, не. Био је концентрисан на уништавање јасно изражене жеље косовског народа да има исти ранг као и остале нације из региона.

Србија треба да се понаша као свака европска држава и да јасно саопшти Бриселу да како до сада никада ниједна земља у Европи није трговала својом територијом.

Укидањем преосталих ОХР-ових забрана за држављане БиХ високи представник је тихо признао да ова институција више нема морални ауторитет да смјењује људе са јавних функција или да их казни међународним декретом.