Скупи се тако моја породица на недељном ручку па крене анализирати што ће се догодити Србима кад крену, а кренуће, у ЕУ. Мене и моју породицу више брине колико ће дуго моја унучица кашљати или имати пролив него шта ће се догодити Србији.

Када је Путин објавио победу, други на листи, Генадиј Зјуганов, изјавио је да изборе на којима је управо учествовао не признаје због неравноправних услова, зато што је Путин користио две трећине расположивог времена на телевизијама.

Папирната творевина настала сецесијом од Југославије, разарана грађанским ратом, никада није успела постати државом муслимана, што је био циљ Алије Изетбеговића и његове Странке демократске акције.

Имам утисак да су српске власти мислиле: ако све дамо, они ће се сажалити, они ће нас заволети, па ће нас загрлити из неког спонтаног елана срца. То је све погрешно, али земља је у тако тешкој ситуацији да не волим да стављам со на рану.

Мислио сам на изборе који надолазе као Дунав, Сава и Морава... Сад ћемо да живимо у земљи у којој теку мед и млеко... Нећемо се обазирати на Анђелину Џоли и њену “Земљу крви и меда”, лагаће нас данима, обећаваће и брда и долине, само да их заокружимо.

Поред одличне организације и квалитетних кадрова у странци, харизматичном премијеру Ердогану на руку иде одуство јаке и организоване опозиције. Турске опозиционе партије данас више личе на тигрове од папира него на озбиљне противнике пред којим би Ердоганова партија могла да устукне.

Режим Бориса Тадића је потпуно пропао. Његова влада повлачи сумануте потезе. Лудаци на власти наносе непроцењиву штету држави и грађанима Србије. Преузимање железаре у Смедереву је доказ да је одлазећи режим изгубио контролу над разумом.

Ако се БиХ распадне на два дела, исламска Босна никада неће постати део Еуропе. Тихић је био апсолутно свестан тога када је рекао да је за БиХ важнији НАТО пакт него Европска заједница. На северу Западног Балкана наћи ће се, дакле, објективно два кршћанска народа: Хрвати и Срби.

Цивилизацијски искорак био би и да је Боле употријебио динамит и пушке које је сакрио у дворани у којој су главари, духовници и умјетници прослављали двадесетогодишњицу постојања РС. 

Једно је извесно, све што сам радио, радио сам из уверења, без обзира што се показује да је то био тежи пут. Ништа ми не значи што би другачији пут био лакши ако он није сагласан са мојим погледом.