Zgaženi Ustav

Kada se u Srbiji bavite ustavnošću, osećate se kao vegetarijanac u klanici. U suštini sve odredbe Ustava osim onih tehničkog ili blanketnog karaktera se svakodnevno krše. Povreda i jedne ustavne odredbe je pravna katastrofa, a gledajući članove Ustava, 91 član od 206 se konstantno i direktno krši, što je 44% članova Ustava. To je već pravna kataklizma. Brojne druge ustavne povredesu indirektne ili ne tako permanentne, tako da je izneta ocena zapravo blagonaklona.

Moguće je zalagati se za rešenja suprotna Ustavu, čak iako ste najviši državni funkcioner,alisprovođenje tih rešenja moguće je samo ako se Ustav prethodno promeni. Samim tim pregovoranje o razgraničenju KiM je suprotno preambuli Ustava. Suverenost ne pripada građanima (član 1. i 2.), jer predsednik proveru svog plana o Kosovu i promeni granica ne vrši na referendumu (član 8.), nego jepoverava agencijama za istraživanje javnog mnjenja. I još se ljuti na građane što ne podržavaju plan koji nikada nisu ni videli. Vladavina prava i podela vlasti (član 3. i 4.) ne postoje, jer se predsednik – margarin u sve meša od donošenja zakona umesto Skupštine, do preuzimanja odluka sudova kada najavljuje ko će od protestanata ispred predsedništva biti zadržan, osuđen, kobiti gonjen prekršajno, a ko krivično.

Došlo je do potpunog preuzimanja javnog sistema od strane vladajuće stranke koja poput hobotnice prožima sve javne institucije, čime je povređen član 5. Ustava. Javni funkcioneri direktno odgovaraju stranačkim poverenicima i regionalnim kordinatorima, što je klasičan sukob interesa (član 6). Vrši se potpuna diskriminacija građana na osnovu političkog opredeljenja (član 21.), a svakodnevno se guši sloboda mišljenja i izražavanja (član46. ), kroz nepostojanje dijaloga u parlamentu i na televizijama sa javnim frekvencijama, ali i medijskim linčem svakog onog ko drugačije misli. Time se krši i sloboda medija (član 50.) koja ima status prasetine u Islamskoj državi. Kontrola medija je opsesija ovog režima, pa je tako novcem kompanije u većinskom državnom vlasništvu, dakle novcem građana Srbije, kupljen kablovski operater i manja regionalna televizija u vlasništvu stranačkog čoveka, da bi se zapravo tim sredtvima kupile dve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Kontrolisanim medijima se deo nacije drži anesteziran, a naročito najstariji građani koji žive od medijskih iluzija, nakon što je oduzimanjem penzija narušena ekonomska sigurnost penzionera (član 70.).

 Pravosuđe je u potpunoj kontroli političke vlasti i zakoni se selektivno preminjuju što je vidljivo u slučaju Savamale, oduzimanja penzija, ali i kroz beskrajno duge sudske postupke. Zakoni se primenjuju, samo ako ne smetaju onima na vrhu. Vrhovni kasacioni sud i kad presudi nešto što narod iščekuje, poput odluke o švajcarskim francima, odmah se donese zakon koji to anulira. Oštrina zakona precizno, tačno i bespogovora se primenjuje samo na one na dnu piramide, kada je potrebno oduzeti stan zbog nekoliko neplaćenih računa, ali ne i na velike poreske dužnike, koji služe režimu. Time sve odredbe o pravosuđu (članovi 139-165) ostaju mrtvo slovo na papiru, a gazi se pravo na pravično suđenje (član 32.), kao i principi ustavnosti i zakonitosti (članovi 194. -198).

Vrši se neovlašćeno korišćenje privatnih podataka o ličnosti (član 42.) u partijske svrhe, pa tako vladajuća stranka u ime svog lidera šalje propagandna pisma penzionerima na lično ime.Obaveštenost građana (član 51.) o poslovima od javnog interesa se sužava i sve je tajno. Kao kad ranohrišćana u Rimu, tajni ugovori, tajni poslovi, tajne večere, tajni ručkovi, tajne sednice (Ustavni sud tri godine nije zakazao javnu raspravu)... a na sve to sprema se izmena zakona kojim će se dodatno suziti mogućnost provere informacija. Uostalomšta građanin ima da zna kako se troše njegove pare u javnim preduzećima! Izborno pravo (član 52.) i aktivno i pasivno je obesmišljeno kroz kapilarne glasove, ucene, bugarske vozovei fotografisanje glasačkih listića telefonom. Jednaka dostupnost javnih funkcija (član 53.), ali i pravo na rad (član 60.) su praznoslovne odredbe, jer je uglavnom i za stručne, nepolitičke pozicije osnovni uslov odanost vođi i partiji. Sloboda u smislu neprinudnog udruživanja (član 55.) je pogažena obaveznim članstvom u Privrednoj komori i ogromnim članarinama kojima se reketira privreda. Pravo na štrajk (član 61.) je suspendovano radnicima FIJAT-a kolektivnim ugovorom kojim im je neustavno uskraćeno ovo pravo na tri godine (član 61.).  

Ozbiljno su poništena i načela slobodnog trišta, slobode preduzetništva i jednakosti položaja na tržištu (članovi 82, 83. i 84.). Privrednici se reketiraju, a kod dobijanja javnih tendera i poslova se unapred zna ko je pobednik. Ravnomeran regionalan razvoj (član 94.) je mit, jer ulaganje javnih sredstava zavisi od mesta lokalnog šerifa u partijskoj hijerarhiji.

Svih 17 pobrajinih nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji (član 97.) su zamenjene činjenicom da sve nadležnosti od zakonodavne preko sudske, pa doodređivanja broja žica na gondoli i potrebnih nacionalnih stadiona se nalaze u rukama jednog čoveka.

Sve odredbe o Narodnoj skupštini (članovi 99-110) su obezmišljena poslanicima na zvonce, bejzbol paarlamentarizmom i kuriozitetom da smo jedina zemlja gde rad parlamenta opstruira vlast podnošenjem besmislenih predloga i onemogućavanjem opoziciji da govori. Šta reći tek o odredbama o predsedniku Republike (članovi 111-121), a naročito poslednjoj da se o predsedniku Republike donosi zakon, kad on živi u ubeđenju da je on zakon. Vlada (članovi 122-135) umesto nosioca izvršne vlasti ima status botaničke bašte na čelu safikusom. Sve institucije i sistemi vlasti su besmisleni jer, moć prati samo jednog čoveka i dalje se raspoređuje po principu koncentričnih krugova i bliskosti njemu, umesto prema ustavnoj snazi funkcije koju neko obavlja.Nezavistan položaj i vezanost državne uprave za ustav i zakon zamenjeni su ulogom partijskog plena sa osnovnom ulogom podmazivanja partijske mašinerije (član 136).

Na kraju,Ustavni sud (166-175) koji bi na navedene povrede morao da reaguje, uz izuzetak ponekog izdvojenog mišljenja, se samoizlovao, proglasio potpunu nezavisnost od Ustava i realnosti i pretvoriou polu noja polu hrčka, koji pred ustavnim anomalijama zabija glavu u pesak ili se ukopova bežeći od pitanja koje bi morao da rešava.

(Autor je predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti)