Politički život | |||
Zašto su studenti u pravu |
nedelja, 26. januar 2025. | |
Kada trenutno vladajuća politika, koja je od svojih prvih dana, bahata, osiona i ohola, pokuša da kroz ostvarivanje javnog interesa (rekonstrukcija Železničke stanice), „provuče“ nevešto „zamaskirane“ privatne interese mladih, na brzinu novoosnovanih kvazi-kompanija svojih već dobrano dokazano nesposobnih političkih aktivista, vernih članova, simpatizera i poslušnika, i prilikom pokušaja realizacije tog „biznis plana“, dovede do smrti svojih 15 potpuno nevinih građana, u jakim i organizovanim državama, više ništa ne može i ne treba biti isto. Nakon tragedije trebalo je da se desi sledeće: Već u prvim minutima nakon tragedije, a najviše do kraja tog užasnog dana, trebalo je da „pljušte“ ostavke kao lični, ljudski i moralni čin. Naravno, to se nije desilo, čime se pokazalo da baš NIKO u vladajućim državnim strukturama nema ni sopstvenu ličnost, a bogami i ni trunku ljudskosti i morala.
Nakon pomenute teške tragedije, kao prvo, vladajuća politika je trebalo da potpuno zaćuti, a da na javnu scenu stupe samo predstavnici nadležnih državnih institucija, koje su trebale da sprovedu sve zakonima predviđene radnje, kako bi se u najkraćem mogućem periodu, dok su dokazi „sveži“ i lako dostupni, mogle otkriti sve okolnosti i činjenice koje su u svojoj konačnici, dovele do tako strašnih rezultata. Nažalost, ta ista vladajuća politika koja je više od decenije sirova, bahata, osiona, ohola i drska, ni sada se nije ponela drugačije. Iako je morala zbog pijeteta prema životima svojih 15 poginulih građana, da zaćuti, ona se i nakon ove tragedije „rasprdela“ na sve strane, kao da se radi o još jednom od njihovom velikih uspeha, i u svemu, kao da su videli novu šansu za „pumpanje“ svog rejtinga... I odmah nakon tragedije je izrečena NEVEROVATNA LAŽ: da „nadstrešnica nije rekonstruisana pa je zato pala!“ Idealno da niko ne bude kriv! Strašno. Kao drugo, nakon tragičnog događaja, niko (ali zaista Niko, sa velikim N), sa bilo kojih nivoa i iz bilo kojih struktura i nivoa državnih organa, direktno ili indirektno nadležnih za nemio događaj, nije trebao i nije smeo da se oglašava i daje bilo kakve ocene i procene okolnosti koje su dovele do pomenutog događaja. Niko nije trebalo da pokazuje prstom ni na koga. No, nažalost urađeno je sve potpuno suprotno. Na jasan „mig“ vodećih ljudi današnje vlasti, brzopleto je privedena oveća „grupa“ viđenijih ljudi iz struktura vlasti (grupa običnih „šalabajzera“ - koja služi za postavljanje na raznorazne funkcije gde će biti nesposobni svakako, ali i vrlo poslušni), od kojih nijedan nije mogao biti direktno odgovoran za tragediju. Ovo i jeste bila osnovna funkcija ovog čina hapšenja – da se kod široke javnosti stvori utisak potpuno nezavisnog i brzog rada nadležnih „državnih institucija“! Ustvari, privedeni su samo ljudi, za koje se sa sigurnošću zna da nisu mogli biti uopšte krivi, i koji će, u budućim višegodišnjim a možda i višedecenijskim sudskim procesima, na kraju biti pušteni i oslobođeni svih optužbi. A njihova partija će svakako znati da ceni tu njihovu „veliku žrtvu“, te će shodno tome, verovatno biti u budućnosti adekvatno nagrađeni, nekim „debelo“ plaćenim „neradničkim“ mestom, na kome će moći da dobrano uživaju. Kao treće: trebalo je, odmah nakon tragedije, na javnoj sceni Srbije, da se čuje jedino monotoni zvuk rada državnih institucija (koje su trebale da rade kao „singerica“ i da kuckaju kao švajcarski sat), i tako danima i nedeljama, a najviše mesecima nakon tragedije. Sve dok ne završe postupak i obaveste javnost o rezultatima sprovedene istrage. Naravno, u Srbiji se, kao što i sami vidite, ništa od gore navedenog što je trebalo da se desi, nije desilo, već sve suprotno i naopako. I zato, kada sam čuo, za studentski zahtev broj 1., a koji glasi – citiram: „Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno protivpravno skrivena, imajući na umu da se radi o rekonstrukciji javnog objekta i da ta dokumenta moraju biti javna.“, znao sam da su na pravom putu. Siguran sam da se samo podrškom i jačanjem rada svih naših državnih institucija, uz najširu podršku celokupne javnosti Srbije, može doći do pravde i istine u ovom slučaju. Kada se to desi (a neminovno će se desiti), i nemilosrdno se kazne svi direktni krivci za ovu tragediju, ali i njihovi savetodavci (Znate koji? Oni što savetuju ovako:... nema veze što si radio u bifeu na štajgi, nema veze što imaš samo kafanicu, ...napravi ti sada samo firmu brzo i javi mi se...pa ćemo videti dalje šta ćemo...tu sam ja..ne brini), više se nikada ništa slično neće desiti u Srbiji u narednim vekovima. Zato je važno, da se svi predstavnici vlasti i države Srbija malo opuste, i da shvate, da se u ovom slučaju „državni i partijski interes“ ne može podudarati sa nečijim „privatnim i ličnim interesom“, i da to vreme mora konačno ostati iza nas.
Takođe ličnog sam mišljenja da najveći deo trenutnih opozicionih partija, koje su nekada bile na vlasti, a koji se veoma slično ponašao kada je bio na vlasti, i da usled toga nemaju previše moralnog i ličnog kredita i integriteta da vode ovu „tešku operaciju“ koja treba da dovede do ozdravljenja čitavog srpskog društva. Zato mislim, da je veoma važno, da predstavnici opozicije, ne bi trebalo da se uopšte mešaju u aktuelni studentski bunt. Znam da im zbog toga nije lako, i da pomalo teško doživljavaju (i tek će) svaki „studentski uspeh“ u vidu njihovih efikasnih i duhovitih odgovora na sve i dalje pogrešne poteze države i loše izjave njenih predstavnika. Elem, mladi u svakom evropskom društvu, predstavljaju samo oko 15 do 20% društva, ali u isto vreme, na duge staze, oni predstavljali 100% budućnosti svakog društva! Pouka za kraj – ko su „izdajnici“ i ko „ruši državu“ I za kraju, opet jedno sasvim lično zapažanje. Vidim da se studenti često optužuju da su „izdajnici“, da su „strani plaćenici“, da hoće da sprovedu „obojenu“ revoluciju i „dovedu „opoziciju“ na vlast bez izbora. Čujem i da ih često predstavnici države optužuju da „ruše“ državu prema nekakvom priručniku ili skripti koja je napisana u Zagrebu, pod nazivom „Blokadna kuharica“. I čim sam to čuo pomislio sam samo na jedno – mora da je u sve to umešana naša Jelena Milić. Da, na nju sam pomislio – na našu poštovanu i cenjenu ambasadorku u Republici Hrvatskoj. Bavio sam se već njenim likom i delom i njenim odnosom sa današnjom vlasti, i o tome pisao ovde (https://tinyurl.com/24bft9vp) Za one koji su je zaboravili ili je možda i ne znaju, Jelena Milić je bila osnivač i predsednica nevladine organizacije „Centar za evroatlantske studije“. Finansijeri te organizacije na čijem je čelu bila su uglavnom bile vlade zapadnih zemalja, SAD-a, organizacije NATO, kao i mnogi organi EU. Njena nevladina organizacija i ona lično su se zalagali za: članstvo Srbije u NATO, nekažljivost NATO zločina prilikom bombardovanja naše zemlje, za strogu kažnjivost svakog „srpskog“ zločina, za potpunu nezavisnost Kosova, protiv „malignog ruskog uticaja“, i ono što je za nas ovde najvažnije, ona je bila ekspert za sprovođenje – citiram nju samu: „veze između nenasilnih promena režima, tranzicione pravde i reformi sistema bezbednosti“.Tako piše i u njenoj biografiji. Čiji link je u spisku literature na samom kraju ovog teksta! Mislim da je sada jasno ko je studentima najpre mogao da pošalje priručnik za rušenje trenutne vlasti u Srbiji! To je mogla samo Jelena Milić, ambasador Srbije u Hrvatskoj! Jer to je baš njena oblast ekspertize! Ko drugi nego ona! Ali kad malo bolje razmislim - nešto mi debelo ne štima u toj mojoj pretpostavci! Pa ona je tipični predstavnik današnje vlasti! Sve mi je pokvarila činjenica da je nju na tu odgovornu poziciju postavio lično predsednik Aleksandar Vučić svojim ukazom iz marta 2022. godine! Pa ne bi predsednik Republike Srbije sigurno mogao toliko da pogreši u proceni! Na kraju krajeva, tu su i službe predsednika Srbije i ministar spoljnih poslova da preko svojih organa sve provere. Nisu valjda jelenu Milić za ambasadora postavili stranci? Naravno, znam ja da su njeni gore izneti stavovi u najvećem delu direktno antidržavni i protivustavni, ali to joj očigledno nije smetalo da dobije tako važnu poziciju u hijerarhiji državnih organa Republike Srbije! I to u nama susednoj Hrvatskoj. Pa onda ću očigledno morati da „odustanem“ od optužbe da je Jelena Milić podržavala „rušilačke blokade studenata“ u Srbiji. Ali isto tako mislim da bi i država Srbija morala da „odustane“ od dosadašnjih optužbi da „studenti“ sprovode obojenu revoluciju u Srbiji – i to prema priručniku iz Zagreba. I nešto sasvim lično Dragi studenti - i ja sam kao student Veterinarskog Fakulteta u Beogradu učestvovao u mnogim studentskim demonstracijama u Beogradu u toku devedesetih godina prošlog veka. I mi studenti smo tada optuživani da smo „izdajnici, strani plaćenici, da smo zavedeni od stranih službi, da smo naivni itd“. Zajedno sa nama su tada bili i ogromna većina naših asistenata i profesora.
I sada su mnogi tadašnji asistenti već odavno profesori, a mnogo tadašnji profesori, odavno su u zasluženoj penziji, a mi ondašnji studenti smo svi diplomirali i završili svoje fakultete, i mnogi od nas su danas i vrhunski eksperti u svojoj oblasti - mnogi čak i evropski i svetski. Nisu nas demonstracije uništile niti nam zakočile obrazovanje i učenje! Neće ni vama: Mi smo svojim iznuđenim aktivizmom tada (kao i vi danas što ćete) umnogome unapredili rad naše voljene i jedine države Srbije. Te blagodeti naše borbe za pravednije i poštenije društvo i državu uživaju danas svi, pa i oni „smradovi-studenti“ koji su tada bili otvoreno protiv nas koji se bunimo, jer su bili članovi ili simpatizeri tada vladajućih stranaka. Tako, među ondašnjim studentima-protivnicima ondašnjih demonstracija protiv politike Miloševića, zadesio se i jedan moj i ondašnji i sadašnji kolega, koji je tada preko RTS-a dao izjavu „da su njega roditelji poslali da studira u Beogradu i da on zato hoće da polaže ispite, a ne da demonstrira i gubi vreme“. On jedini sa tim stavom na celom mom Fakultetu tada! I šta se dešava. Taj ondašnji moj student i student i moj današnji kolega je nakon te izjave na RTS-u, dobio trosoban stan od države Srbije, jer je prethodno postao kao student, pomoćnik ministra za nauku i tehnologiju, u jednoj od vlada SPS i Slobodana Miloševića Da, mi što smo iz srca i duše hteli bolju i pravedniju Srbiju tada, mi smo bili tada strani plaćenici i izdajnici, a oni koji su bili protiv nas tada (tačnije samo jedan jedini na mom fakultetu), su bili prave patriote i „plaćenici“ ali su bili plaćeni od strane naše tadašnje države Srbije . Taj moj kolega je danas profesor na mom Fakultetu Veterinarske medicine. Zato budite spremni i na takve situacije. I uvek bez razočarenja. Jer na kraju krajeva, uvek se sve otkrije i sve se sazna i zna. No samo je jedno važno da znate na kraju: pored zajedničke borbe i zajedničkih ciljeva koje imate, i koje ste zajednički postavili, morate da znate i da svako od vas mora da vodi i svoju ličnu bitku, koja nije ništa manja i ništa lakša i manje važna. I kao što je važno da u zajedničkoj borbi pobedite, tako morate i u svojoj bici da odnesete pobedu. Kakvi ste danas, takvi ćete biti čitavog života. Izvori: 1. https://tinyurl.com/29ojh6qn 2. https://tinyurl.com/2bcq7lfx 3. https://tinyurl.com/22b3acg6 4. https://tinyurl.com/2bo8ltvw 5. https://tinyurl.com/2cbbqhon |