Vučić vodi Srbiju u propast

Sanda Rašković Ivić: Predsednik Demokratske stranke Srbije u intervju za „Svedok“ o napadima na DSS, odnosima sa SNS i preporukama MMF-a Vučićeva politika pogubna za Srbiju

Dr Sanda Rašković - Ivić postala je prva izabrana žena predsednik političke  stranke u dosadašnjoj istoriji Srbije.

Na kormilo Demokratske stranke Srbije došla je posle (ne)očekivanog povlačenja (kasnije i odlaska iz stranke?!) dr Vojislava Koštunice - ubedljivom pobedom na stranačkoj skupštini.

Ćerka je doktora Jovana Raškovića, nekadašnjeg neprikosnovnog lidera Srba  u Hrvatskoj.

Od oca je nasledila dar za psihijatriju koja joj je životno opredeljnje, ali i za politiku, za koju kaže da je njen prirodan izbor.

Na intervju sa Sandom Rašković Ivić stigli smo u dogovoreno vreme, u njen stan u centru Beograda. Opuštena i nasmejana, predsednik DSS otvorila je vrata svog doma. Spremamo se da počnemo razgovor.

- Jaoj, molim Vas izvinite. Moram da odem do kuhinje da smanjim na manju temperaturu, da ručak ne zagori dok razgovaramo, kaže Sanda i ustaje da skokne do kuhinje.

Svedok: Pa zar predsednik stranke nema nekog ko umesto nje obavlja kućne poslove?, pitamo šaljivo.

Sanda Rašković Ivić: Ne, ja živim kao većina žena u Srbiji. Ujutru obavim sve obaveze u kući, nabavim sve potrebno, spremim ručak,   pa onda odem na posao... Posle toga u stranku, ili na put u obilazak opštinskih odbora DSS i tako u krug i svaki dan. Znate već sami, kao žena, kako to kod nas ide, kaže Sanda.

S: Pa Vi dođete nešto kao „ tri u jedan“?

S.R.I: Ma ja sam vam pet u jedan. I mama i domaćica i psihijatar i predsednik stranke, a bogami od nedavno i baka. Ta mi se najnovija uloga posebno sviđa, valjda zato što se u njoj tek otkrivam.

S: Kako sve to postižete, ili kako se kod nas veli - postizavate?

S.R.I: Moram da budem iskrena. Imam nesebičnu pomoć muža. Kada sam na putu po Srbiji i obilazim odbore, on kuva. Ali moj najmladji sin, Jovan, kaže da podržava moj stranački angažman iako se on najviše odražava na kvalitet ishrane. Moj muž kuva dobro, ali Jovan kaže, da ja ipak kuvam bolje.

Počinjemo ozbiljnije da pričamo o politici, o ulozi u kojoj se Sanda Rašković - Ivić od nedavno nalazi i o kojoj, kako kaže, uči svakog dana nešto novo, a najviše u suretu sa ljudima.

S.R.I: Porodica mi je uvek bila na prvom mestu, a sada to mesto deli sa strankom. Imam sve obaveze koje imaju sve mame i bake u Srbiji, ali i sve žene koje imaju svoju profesiju. Rad u stranci, kažu, iziskuje celog čoveka,  s tim se slažem, ali žena vredi za jednog i po  čoveka, pa se ja, tako, cela dajem stranci, a još jedna ja ostaje za sve druge slatke uloge i obaveze.

S: Osnivač i predsednik  DSS Vojislav Koštunica, dva dana posle Vašeg izbora na mesto njegovog naslednika, napustio je stranku, a nije Vam ni čestitao? Da li ste se posle toga čuli s Vojislavom Koštunicom i da li Vam je nešto rekao?

S.R.I: - Nismo se čuli uopšte, nismo u kontaktu. Koštunica  mi nije dao ni 100 sati, a ne onih 100 dana koje je davao svakoj Vladi kao opozicionar. Poslao je samo izjavu da izlazi iz stranke, jer je izneverena izvorna politika DSS.

S: Odakle Koštunici baš takva procena? Da li je izneverena politika DSS?

S.R.I:  Politika DSS nije izneverena, a ne posebno ta izvorna politika, jer je DSS bila kada je osnovana evrofilna stranka. Za taj deo politike se ne zalažemo. Ali se zalažemo za očuvanje demokratskih i nacionalnih principa za koje se DSS od osnivanja borila. Trudimo se da se u Srbiju vrati kultura demokratskog dijaloga, da razgovaramo i prihvatamo različitosti. U programu je, čini mi se, sve do 2012. godine pisalo da se DSS zalaže za evrointegracije. Sve to je razumljivo, jer je pre 10 godina izgledalo da je EU klub bogatih i srećnih ljudi, da može da pruži bezbednost i stabilnost regionu.

S: Međutim...

S.R.I: Pokazalo se, s vremenom, da to nije tako. EU je najviše uticala na razbijanje naše države i najveći je pokrovitelj kosovske nezavisnosti. Zbog toga je DSS prestala da bude evrofilna i postala evroskepitična stranka koja se zalaže za političku neutralnost. Mi smo i dalje antievropska, antinato i stranka koja se bori za odbranu Ustava Srbije, što su sve principi za koje se borio i Vojislav Koštunica.

S: Pa šta ste zapravo promenili u DSS, osim rukovodstva?

S.R.I: Promenili smo taktiku i ona se odnosi, pre svega, na potrebu da se stranke, intelektualci, pokreti, udruženja sa sličnim stavom okupe oko jedne zajedničke ideje - Srbije, u kojoj su interesi naše zemlje i njenih  građana, važniji od svih drugih interesa. A ne interes Brisela, dodvoravanje i podanički odnos  - „sve ćemo uraditi, žrtvovati svoju državu i narod da dobijemo vašu uslovnu pohvalu“. DSS se zalaže, i uvek će se boriti za to, da Srbija bude politički i vojno neutralna.

S: To, s obzirom na belosvetske okolnosti zvuči, nerealno. Može li uopšte mala zemlja na Balkanu, kao što je Srbija, da bude neutralna, da ne zavisi ni od jedne velike sile?

S.R.I: U ovom trenutku Srbija može da ima starateško usmerenje da hoće da bude neutralna. A da bi ona bila neutralna, velike sile moraju da joj obezbede tu neutralnost, kao što su to svojevremeno, 1815.  godine Švajcarskoj obezbedile. Sama Švajcarska to nije mogla tako mala pored carske Rusije, Habzburške monarhije i velike Francuske. To je plod delovanja velikih sila. Klatno Srbije je previše otišlo na Zapad i moramo da ga vratimo na Istok da bi se pozicioniralo u centar.

S: Da Vas vratim na Koštunicu i njegov odlazak. U krugovima oko bivšeg prdsednika DSS pričalo se da je jedan od razloga što je napustio stranku bila i procena da ste spremni da sarađujete sa vlašću i Srpskom naprednom strankom. A i sve vam se češće spočitava, nedavno je to rekao i Vojislav Šešelj, da Aleksandar Vučić finasira DSS i da ste Vi u tihoj kohabitaciji sa SNS?

S.R.I: - U ovome nema ni  zrnca istine. Da smo mi Vučićeva tvorevina, ne bismo ovoliko napadali premijera i Vladu. A možete da vidite da svaki dan reagujemo i DSS i moja malenkost kritikama na postupke ove Vlade koji  Srbiju vode u sunovrat.  Smatramo da je politika Vučićeve Vlade pogubana za Srbiju. Moji prethodnici su DSS-u ostavili enorman dug od skoro milion evra. Pa valjda bi se Vučić našao da smo toliki prijatelji i njegova tvorevina da pomogne, kao što je to s nekim drugima činio i čije je skupe predizborne kampanje plaćao, da nam razreši taj dug. Ovako ljudi zaposleni u DSS rade za minimalac, a ja ne primam platu u stranci, kao ni većina funkcionera, jer svi imamo svoju profesiju. Platu zarađujem na Visokoj strukovnoj školi gde sam profesor, a u DSS sam samo zbog ideje. Opet ću da pomenem oca koji je uvek govorio da su u životu važne ideje. Sve što je radio radio je iz ideje. Ušao je u politiku kao bogat čovek, a sve smo izgubili. Za razliku od mnogih političara koji su ušli u politiku kao sirotinja, a u njoj stekli milione.

S: Pa ko su ti koje je Vučić plaćao? Kome je to plaćao skupe kampanje?

S.R.I: Nema potrebe da ih ja prozivam, oni se sami prepoznaju, a i iz njihovog odnosa u parlamentu prema vladajućoj većini vidi se - ko su oni. Kada god treba i zaškripi priteknu u pomoć.

S: Ali evo idu lokalni izbori u Mionici i Lučanima. U Mionici na izbore izlazite sa SNS?

S.R.I: Zanimljivo je da se samo DSS ispituje, kritikuje   i napada kada na lokalnom nivou, kao opoziciona stranka, ide u koalicji sa naprednjacima. A da recimo niko ne spominje u kojim je sve opštinama DS u koaliciji sa SNS, pa LDP, ili da u Vojvodini, u Titelu, SRS i SNS čine vladajuću koaliciju.

S: Dobro, jeste tako, ali pustimo ostale. Zašto ide DSS, ako već tvrdite da ste oštra opozicija vlasti?

S.R.I: Zato što u politici na lokalnom nivou ima 20 odsto ideologije , a 80 odsto su socijalno  -ekonomske teme. Tu se okupljaju ljudi koji žele da rade za svoje mesto i važno je da oni budu čestiti. Rešavanje komunalnih problema, izgradnja vrtića i izgradnja infrastrukture u nekom malom mestu nemaju veze sa visokom politikom i našim stavovima o EU i Rusiji. U raznim strankama su dobri i manje dobri ljudi. U malim mestima ljudi se poznaju, znaju ko koliko može, i kakav je čovek, što je za te sredine veoma važno, pa tako i procenjuju ko je kakav i kakve su mu namere...Koliko je spreman da radi za svoj grad. Obećala sam ljudima iz DSS u odborima autonomiju u odlukama i verujem njihovim procenama, tako da ne bi bilo demokratski da ukidam njihove odluke.

S: Ko su te stranke i pokreti okupljeni, kako Vi kažete, oko patriotske ideje i koje čine taj desni blok za čijeg se stožera preporučuje DSS?

S.R.I: To su Pokret  Dveri, najverovatnije  Pokret veterana, neke lokalne koalicije, udruženja i intelektualci širom Srbije, Srpska demokratska stranka koja deluje u Vojvodini i koja najviše okuplja izbegličku populaciju, potom Srpski liberalni savet.. Mnogi intelektualci su potpisali peticiju za spas Srbije.

S: Ko su intelektualci koje ste uspeli da okupite oko ideje da se Srbija spašava - po ko zna koji put? Pokušavate li to da vratite intelektualnu elitu u politiku?

S.R.I: Mnogi intelektualci  su se razočarali, a neki su se prodali. Međutim, deo  intelektualaca nije zaboravio odakle je, i ko je, nije se prodao za funkcije i mesta u upravnim odborima i na njih sam ponosna. To su ti intelektualci okupljeni oko ideje da je poslednji trenutak da se Srbija spašava od ove nerazumne vlasti.

S: Koga od „pametne Srbije“ ste okupili?

S.R.I: S nama su Gojko Đogo, Rajko Petrov Nogo, akademik profesor Kosta Čavoški, akademik Svetozar Arsić Basara, profesor dr Miloš Ković, Vlada Kršljanin, doktor Veljko Đurić, Slobodan Reljić, Đorđe Vukadinović, Slobodan Antonić i mnogi drugi...  Ideja je da to okupljanje preraste u narodnu slogu za spas Srbije.

S: Desnica u Srbiji je i SRS. Vi ste u jednom trenutku rekli da niste spremni da sarađujete sa SRS, a Boško Obradović iz Dveri, koje su sa DSS potpisale sporazum o saradnji, u istom tekstu je rekao da je spreman da razgovara sa SRS i Vojislavom Šešeljom. Pa da li je vaš blok spreman da razgovara i saradjuje sa Šešeljom, ili ne?

S.R.I: Jedna stvar je razgovor, a druga strvar je dogovor i saradnja. Spremna sam da razgovaram, naravno. Ali što se dogovora tiče, mislim da gospodin Šešelj to ne bi ni hteo, on se o tome izjasnio.

S: Nemojte o tome šta bi, ili ne bi, Šešelj hteo. Pitam Vas o Vašoj izjavi. Čini se da ste se Vi prvi izjasnili...

S.R.I: DSS, kao i ovaj širi nacionalni front pokreta, udruženja i intelektualaca okupljenih  oko DSS ima za ciljnu grupu građansku desnicu. Ne mislim, kada kažem građanska desnica, samo na pravnike,  lekare, doktore nauka, intelektualce, mislim i na znatlije i seljake, na sve one ljude koji žive od svog rada i koji imaju to građansko u sebi, a mogu da žive i na selu, ali poštuju sve one vrednosti nacionalnog građanskog društva. Mislim da se SRS i mi ne obraćamo istom biračkom telu.

S: Ali sve ono što se u Srbiji deklariše kao desnica kada se svi skupite nemate trenutno, zajedno, sedam odsto, a vi ste našli da se delite i dalje.

S.R.I: Ne bih ja to nazvala deljenje, to je samo hod u dve kolone, jer imamo različite ciljene grupe i različito biračko telo.

S: Ali i taj hod u dve kolone, kako Vi to rekoste,  slabi opoziciju koje skoro da nema...

S.R.I: Opozicije nema, ali u parlamentu. Van parlamenta jedino postoji. Nikada nije bilo da je tako mala razlika između stavova vlasti i parlamentarne opozicije. Svi se zalažu za evrointegracije u Skupštini Srbije i vlast i opoziija, svi tvrde da Evropa nema alternativu...

S: Ako je suditi po opoziciji, Vučić ne mora da brine, vlast mu je sigurna...

S.R.I: Nemojte da budete sigurni. To se nikada ne zna. Ovako spektakularna podrška koju je dobila SNS može brzo da završi sunovratom. Izreke našeg naroda često su proročke  - ko visoko leti nisko pada. Ko tako brzo uzleti, brzo i padne, a mislim da je to sve izvesnije posle ovih krajnje nepotrebnih mera koje Vlada u ovom trenutku sprovodi, naročito na štetu srednje klase, a to je smanjivanje plata i otimanje penzija.

S: Rekoste otimanje penzija. Da Vas ne ubije prejaka reč?

S.R.I: Da, rekla sam i stojim iza toga da je ovo otimanje penzija i pisanje novog radnog prava koje nije osmišljeno i napisano u Srbiji nego u Briselu. A sve ono što propisuje Brisel  je otrovno za Srbiju. Uzimati posebno penzionerima penziju koja je stečeno pravo je čist kriminal.

S: To je Ustavom zagarantovano pravo...

S.R.I: Tačno, krši se Ustav i Ustavom garantovano pravo. Dok radimo svi mi u PIO fond ulažemo pare kao što bismo ulagali u štedionicu i sada neko dođe i bez pitanja i kalauza vam opljačka deo toga i nikom ništa. To je zaista kriminal koji je  za sud. Pored toga prihvatili smo i sve uslove MMF, a oni nam predlažu nova otpuštanja koja idu od 96.000 do 160.000 ljudi. To su sve budući nezadovoljni birači. Moj otac, Jovan Rašković je govorio: narod može da doručkuje prazna i lažna obećanja, ali da ih večera ne može. A mi smo sada, meni se čini, negde taman kod ručka, tako da verujem da ćemo brzo prozreti namere i ta prazna obećanja.

S: Ali izgleda da većina u Srbiji ne deli Vaše mišljenje i da se prehranjuje tim praznim obećanjima. Kao psihijatar, kako tumačite ovo ćutanje naroda? Da li smo potisnuli nezadovoljsvo boreći se za golu egzistenciju?

S.R.I: Ne bih bila mirna da sam na mestu današnje vlasti. Naš narod ima izreku  - pritisnuto jače, još više odskače. Kada odskoči taj nezadovoljni i namučeni narod, neće im biti potreban ukrajinski Majdan. U Majdanu prva ja nikada ne bih učestvovala, tj. u rušenju vlasti i po nalogu zapadnih ambasada. Tako vlast ne bih rušila, ali bih je i te kako rušila po nalogu svog naroda i svoje savesti. Jer nalog naroda jeste nalog moje savesti. Išla bih sa narodom svim srcem i nadam se da ću imati priliku.

S: Ali Vi tvrdite da će se narod dići, a vlast tvrdi da će biti bolje, postigli smo dogovor sa MMF-om. Šta za Srbiju znači, zapravo, prihvatanje uslova MMF?

S.R.I: Za Srbiju to znači potpunu propast. Znači nove ljude bez posla, što smo već pominjali, nova zaduživanja i neulaganje u poljprivredu, jer je i to jedan od uslova, kojima su zapravo nama Evropa i MMF uveli posredne sankcije. Preko mekih sankcija Rusiji koje sprovode i preko nas i Srbija je sankcionisana. Nama su praktično blokirali razvoj poljoprivrede, koja je uz energetiku i metalurgiju, za Srbiju najvažnija privredna grana. Time što su nam „dali preporuku“ koju smo mi očito nekritički prihvatli, jer je vlast rekla da prihvata sve uslove MMF-a, mi smo ostali bez mogućnosti da pokrenemo poljoprivredu s kojom bi jedino imali šanse da brzo ostvarimo neki dohodak.

S: Šta je“ zla namera“ MMF i EU u celoj toj priči?

S.R.I: Pa uvode nam sankcije, jer ih slušamo samo 98 odsto, a ne svih 100. Nismo uveli sankcije Rusiji koje su od nas tražili i njima je jasno da bi Srbija mogla da to iskoristi, i koliko je to u našoj moći, da se bolje pozicioniramo našim poljopivrednim proizvodima na ruskom tržištu. Pošto su oni uveli meke sankcije   Rusiji na ovaj način uveli su i sankcije i Srbiji, jer nas onemogućavaju da ulažemo u poljoprivredu, podignemo proizvodnju i ostvarujemo svoj dohodak kao država. A narodu to niko neće otvoreno da kaže. Nego nam i dalje mašu praznim pričama i obećanjima da će eto za  koju godinu biti bolje.

S: Dozvoljavanje korišćenja dokumenata tzv. države Kosova u Srbiji je prošlo gotovo nezapaženo, ili je namerno prećutkivano.

S.R.I: To je puzajuće priznavanje takozvane države Kosovo. I koliko god se oni kunu da neće priznati Kosovo, oni to delima čine, jer sa dokumentima na kojima piše Republika Kosovo Albanci slobodno šetaju Srbijom, dok Srbi iz Severne Mitrovice ne mogu da odu na liturgiju u Dečane sa ličnom kartom Srbije. I nikom ništa, Srbima nikada gore, to je rezultat primene Briselskog sporazuma kojim treba navodno Srbima bude bolje. Ukoliko vlast i dalje tvrdi da je Kosovo srpsko zašto predsednik Skupštine Srbije Maja Gojković ne raspiše izbore u četiri opštine na severu Kosova gde je uvedena privremena uprava i probijeni svi zakonski termini za raspisivanje izbora. DSS koja se oštro zalagala protiv izlaska na lokalne izbore koje su raspisale albanske vlasti, i  te kako bi se založila da Srbi na severu izađu na izbore koje raspiše naša predsednica Skupštine.

S: Pa očito da ne može da raspiše izbore, jer Kosovo više izgleda nije Srbija...

S.R.I: Nama se ovde već šest godina servira priča kako nam je Kosovo kamen oko vrata, toliko da bi se narodu isprao mozak i da u jednom trenutku kaže  - daj da skinemo taj kamen više. Niko nije progovorio o tome šta sve na Kosovu ima, koliko rude. Sve što ima u Menedeljejevom periodnom sistemu elemenata nalazi se i na Kosovu. O tome niko ne govori... Samo, hajde da rešimo problem. Država je titular rudnika. Pa hajde da se dogovorimo da te naše rudnike iskoristimo da damo u koncesiju. Tamo je jedini rudnik germanijuma u Evropi.

S: A zašto se o tome ne govori?

S.R.I: Pa zato što Evropa nema alternativu, zato što je važno da nas u Briselu potapšu po ramenu da smo fini i poslušni. I zato što gotovo nigde u medijima nemate priliku, ni jednu ozbiljnu emisiju u kojoj mogu da se suoče stavovi evrofila i evroskeptika, da pričamo otvoreno o tome šta dobijamo, a šta gubimo ulaskom u EU. Bave se samo ružičastom bojom EU. A s druge strane, čekamo investicije od Rusije i Kine.

S: Na koje investicije mislite, a da i te nisu možda samo prazna obećanja?

S.R.I: Pa da je počela izgradnja Južnog toka, a sporazum za početak radova naša vlast nije imala hrabrosti da potpiše, to bi donelo više investicija, otvorilo više radnih mesta i pokrenulo privredu intenzivnije nego sve ove investicije sa Zapada za  ovih 14 godina. Podigla bi se privreda time, uslužne delatnosti. Vlast radi na štetu države i na sopstvenu štetu. Isipraju mozak narodu, ali ništa večno ne može da traje, pa ni to.

Zašto niko ne spominje Bečki sporazum?

- Briselski sporazum se sprovodi beskompromisno, a Bečki sporazum ni ova, a ni prethodna vlast ne spominju kao da ne postoji. Mislim da ga se više i narod ne seća, ali rado ću podsetiti i vlast i čitaoce na taj sporazum. On se odnosi na rešavanje statusa i vraćanje imovine Srbima u Hrvatskoj i onima koji su izbegli. Kada bi se taj sporazum provodio sa 10 odsto kapaciteta u odnosu na ono kako se sprovodi Briselski, Srbi iz Hrvatske i izbeglice, ali i Srbija kao država rešili bi veći deo svojih problema. Bečki sporazum je napravljen da bi nepristrasno bilo rešeno pitanje položaja Srba u Hrvatskoj i izbeglica, ali ne mogu da se setim da ga je ikada pomenuo Boris Tadić, a ni Aleksandar Vučić.

S: Ima li nečeg ličnog u Vašem odnosu sa Vojislavom Šešeljem?

S.R.I:  Moram da kažem ono što je malo poznato. Kada je moj otac umro, Šešelj je bio jedini srpski političar i javna ličnost u Srbiji koja nije izrazila saučešće niti prisustvovala sahrani mog oca. Nazivao ga je javno izdajnikom. To su stvari koje su mene bolele, ali to je prošlo. Bila sam povređena Šešeljevim ponašanjem, ali kada je otišao u Hag, oprostila sam mu. Jer je on  zaista žrtva i čovek koji je podneo veliku žrtvu.

S: Da li on na taj način personifikuje i Srbiju?

S.R.I: Naravno da personifikuje srpsku žrtvu. Zato sam i svoj lični odnos prema njenu stavila po strani.

Vučić sa Hrvatskom ponavlja istu priču kao sa Edijem Ramom

S: Čini se da  Vučić onom konferencijom za štampu nije ostao dužan EP zbog usvajanja Rezolucije o Šešelju. Da li ste i Vi stekli utisak da je oštro odgovorio Hrvatskoj i EP?

S.R.I: Te sve reči prijaju našim ušima, ali nisu praćene delima. Ne verujem onakvim odgovorima Vučića.  To što je on rekao ništa ne znači ako delima ne pokaže. A, kao kritikovao je njihovu bahatost, a onda kada EU od njega zatraži da mora da poboljša saradnju u regionu, on će da podvije rep i  skrušeno će otići u Zagreb da im se izvini što se ljutio dok su nas udarali pesnicama. Tu priču smo već videli sa Edijem Ramom. I onda je izašao i rekao da Srbija neće da trpi uvrede, a onda posle dve nedelje primio Ramu u zvaničnu posetu koji nam je usred Beograda poručio da treba da priznamo Kosovo. I koji je dva dana seirio po Srbiji i na Kosovu proklamujući  ideju velike Albanije. To je bilo vrlo ponižavajuće i neozbiljno.

S: A šta bi, po Vama, pokazalo ozbiljnost države? Šta biste Vi uradili na Vučićevom mestu?

S.R.I: Odmah prekinula konferenciju za novinare i rekla da je od tog trenutka za njega završena poseta Srbiji. Kazala bih Rami da mu dajem svog ministra spoljnih poslova da ga isprati do granice. I tu je kraj priče. Tako rade ozbiljne države. A ne da ga posle svega pusti da mitinguje u Preševu i pravi još veće skandale na Kosovu za koje vlast tvrdi da je i dalje srpsko.

S: Da li je istina da Vas u opštinskim odborima DSS koje obilazite ovih dana članovi stranke dočekuju onom pesmom „Srpkinjica jedna mala, na Kosovu cveće brala...“ ?

S.R.I: Jeste. Dobro ste obavešteni i priznajem da mi to jako prija.

S: Je l to neka nova himna DSS sa novom predsednicom?

S.R.I: Ne bih imala ništa protiv da nam to bude himna.

Šešelj nadmudrio Hrvate, a Evropski parlament još jednom je pokazao na delu antisrpski stav.

S: Kako komentarišete Rezoluciju koju je usvojio Evropski parlament o Vojis lavu Šešelju?

S.R.I: Tu je EP upao u zamku i Šešelja naziva zločincem, a da mu presuda nije izrečena. To kažu za čoveka koji je optužen za verbalni delikt i koji je zbog toga u Hagu proveo skoro 12 godina. Tu je ogoljeno šta EU misli i  vide se jasno njihovi stavovi koji su antisrpski. Kroz tu rečenicu napadnuta je cela Srbija. S druge strane taj EP ostaje gluv i slep za fraglantno kršenje ljudskih prava da Srbi ne mogu u Hrvatskoj da upotrebljavaju svoje ćirilično pismo i postave 10 ćiriličnih tabli. EU ne može da zaštiti u zemlji članici EU prava Srba. Nije to neki Burundi, nego članica EU. To je licemerje.

S: Vesna Pusić je izjavila saučešće. Da li biste bili spremni da razgovarate s njom?

S.R.I: Naravno, i s njom i sa svima koji su toliko ustali protiv Srbije, branila bih svoju zemlju i narod argumentima. U Hrvatskoj je antisrpska atmosfera koja ne jenjava 20 godina. Postoji tamo čak vic – ko je to šovinista?  Šovinista je onaj koji mrzi Srbe više nego što je to normalno. Znači normalno je da mrze Srbe, a još kada dođu izbori kao sada oni se takmiče ko će biti veći anti-Srbin. Po mom dubokom uverenju to je razlog što je ova rezolucija ovoliko otrovna. Ali je zabrinjavajuće što je Evropski parlament naseo na to. Evropska unije nije bila u stanju da zaštiti Srbe u Hrvatskoj. Niko ne reaguje na to kada vrlo slične rečenice Šešeljevim samo sa drugim predznakom daje jedan Thompson na svom kocertu gde okupi 100.000 ljudi. I kada Josip Šimunić izrekne ustaški pozdrav „za dom spremni“ i skandira mu ceo stadion. Niko ne reaguje iz te iste EU. A ne reaguju ni kada njihova poslanica u EP Ruža Tomašić tamo producira ustaške izjave. Niko joj ne kaže ne možete to da govorite na taj način u EP.

S: Ali, čini se da je sada u jeku kampanje u Hrvtskoj glavna stvar ko će više da mrzi Srbe.

S.R.I: Ustaštvo se povampirilo ulaskom Hrvatske u EU. Međutim, na to niko ne raguje. To je pitanje za Brisel koji ne reaguje i to nama jasno pokazuje da nama nije mesto u EU.

Šta sam stvarno rekla osiječkim novinama?!

S: Od kada ste došli na čelo, DSS već u nekoliko navrata Vam se spočitava, a i kruži klip internetom  Vašeg intervijua osječkim novinama gde ste navodno rekli da je Hrvatska, po Badinteru, imala pravo na Krajinu. To Vam se uzima kao veliki greh.

S.R.I: To je istrgnuto iz konteksta i zista nema veze sa istinom. Reći ću Vam šta sam konkretno kazala: pričala sam o nalazima Badinterove komisije po kojima je bilo moguće smoopredeljenje republika, a ne naroda ili autonomnih pokrajina i rekla sam da u smislu u kome je Hrvatskoj bilo dozvoljeno da uspostavi jurizdikciju na celoj svojoj teritoriji, pa i nad Kninom, ali ne uz krvoproliće.  Srbima nije bilo dozvoljeno da na takav način uspostave jurizdikciju nad Prištinom i Kosovom  i Metohijom. Onda  su oni to preinačili.

S: Kako mislite preinačili?

S.R.I: Istrgli su iz konteksta i to me podsetilo na onu priču sa Letičinim fonogramom, kada je Tuđmanov savetnik Letica snimajući tajno razgovor mog oca i Tuđmana izvadio iz konteksta samo onu rečenicu da su Srbi lud narod. A moj otac je rekao - nemojte, gospodine Tuđman, da se igrate sa Srbima, oni su lud narod, lako ginu za svoje ideje.  Ono što mene jako boli jeste što su neki ljudi, čak i u mojoj stranci poverovali u taj intervju koji se vrteo dve godine i na koji niko nije obraćao pažnju, dok ja nisam došla na čelo DSS. E, sada, kada sam ja kao neko ko nije nekom po volji, možda i uz to još žena pobedila, pucalo se na mene iz svih oružja. Provukli su me kroz blato. I sada treba pred mojim sunarodnicima, i posle mog rada od 20 godina na odbrani ne samo Srbije nego srpstva pre svega, da se pravdam da ja to nisam tako rekla, jer moji Srbi više veruju hrvatskom tisku nego meni.

S: U Hrvatskoj bi se to teško dogodilo da je situacija obrnuta...

S.R.I: Ne bi se uopšte dogodilo. Tuđmanova ćerka, na primer, nikada ne bi morala da se pravda za nešto što je napisano u srpskoj štampi, a što je pritom izvučeno iz konteksta. Ali, mi smo takvi.

Marin Lepen bi mi bila draga gošća

S: Poredili su Vas sa Marin Lepen. Koliko imate sličnosti, osim što ste i Vi  i ona ćerke politički poznatih očeva, tj. imale ste prethodnicu?

S.R.I: Da i jedna i druga smo imali prethodnice u očevima. Ona ima tvrđe stavove o manjinama, ali u onom delu u kome je ona antiglobalista i gde se zalaže za evropski savez od Lisabonba do Vladivodstoka, potpuno podžavam njenu politiku. U tom savezu Srbija bi bila centar, a ne siromašna periferija kako joj je to namenjeno u EU.

S: Da li planirate saradnju s njom?

S.R.I: Planiramo saradnju sa svim strankama koje imaju sličnu politiku u Rusiji, ali i u Evropi, pa i sa gospođom Lepen. Volela bih u nekoj bližoj budućnosti da bude naša gošća u Beogradu, kao i predstavnici drugih nacionalnih evropskih stranaka, ali i Jedinstvene Rusije.

Završavamo intervju, a Sanda se žurno sprema. Kaže ima još mnogo obaveza, a dan je tek počeo. Subota je, ali ima kumstvo, pa ide u stranku na neke sastanke i konsultacije, posle toga bi da nađe vremena i skokne da vidi unuku.

Kaže, ništa joj nije teško, jer se energijom puni u razgovoru sa ljudima, ali joj posebnu snagu daje to što DSS ojačavaju nova lica, među kojima je mnogo žena širom Srbije.

Sa osmehom dodaje:

- Do nekog novog sureta i žuri da završi ručak, koji se krčkao dok smo pričali, pa da krene u susret novim obavezama.

(Olivera Milivojčević - Svedok)