"Uspenje" Ane Brnabić i njenog preteče Lazara Krstića u operaciji "promene svesti" Srbije

Pokušaj da se takozvanoj nebeskoj Srbiji (ili bolje reći mitu o njoj) zada snažan i po mogućstvu odlučujući i završni udarac, od koga se ona ne bi mogla više nikada oporaviti, završio se na potpuno neverovatan i neočekivan način i to, kako za same njene realizatore-eksperimentatore, tako i za nas ogledne kuniće na kojima je sve to pokušano da se izvede. Uspenjem Ane Brnabić i njenog preteče Lazara Krstića samo je, jasnije nego ikada do sada, krajem prošlog i početkom ovog veka, ukazano na kal i blato koje trenutno prekriva ovozemaljsku Srbiju. To bezdušje i besmisao posrnule i zalutale ovozemaljske Srbije, u kojoj danas svi bitišemo kako i koliko možemo, vasrslo je nebesku Srbiju i podarilo joj moć veću nego ikada do sada. Cinizam je da nam je tek golo i sirovo zlo pokazalo pravi smisao i značaj istine, pravde i dobra i to bolje i jasnije nego što su nam to poručivali svi naši slavni i preci i sveci!

"Kad sve krene naopako, onda je naopako ono pravo!"

"Kad stvari pođu naopako, greška će biti tamo, gde je najveća šteta!"

Izvodi iz Marfijevih Zakona

Ima li iko danas u Srbiji, bez obzira na opštu bespomoćnost i beznadežnost, ko stvara osećaj totalnog poraza i kraha svega onoga u šta smo verovali čitavog života, a da se u isto vreme i baš zbog takvih okolnosti ne oseća moćnije i snažnije nego ikada do sada? Umesto da nesumnjivo beskrajna snaga i sila zla pred nama i u nama izrodi strah i povede nas put predaje i izdaje (kao jedine realne alternative ako želimo dobro sebi i svojoj deci), desilo se nešto neočekivano i potpuno suprotno - sigurniji smo više nego ikada, da samo jedan put vodi napred, a to je put ispunjenja zaveta naših predaka. I zato narod u Srbiji, baš u ovim teškim vremenima, i zna i oseća da više nazad nema i da moćne i ogromne zidine zla, koje nas okružuju sa svih strana, znače samo jedno - da se jedini izlaz nalazi sada samo pravo uvis, pravo iznad nas, i da se večita težnja za dobrotom, istinom i pravdom ne sme prekinuti, ni po koju cenu. Jer baš tu, po zavetu naših predaka zanavjek istu, zanavjek neupitnu i najveću vrednost, moramo sačuvati kao svoju najvažniju posebnost i kao najmoćniju i večnu granicu između zla u nama samima, između zla oko nas (kala i blata današnje ovozemaljske Srbije) i one zavetne nebeske Srbija koja prevazilazi značaj svih naših i pojedinačnih i zajedničkih života. Tako jedan od amaneta sam sebe ostvaruje i glasi: zanavjek se mora težiti dobru, istini i pravdi, ukoliko se želi zanavjek i večito živeti i postojati.

Večita težnja ovozemaljske i posrnule Srbije - mitu nebeske Srbije, koji sve nas vodi dobru istini i pravdi, kao svom jedinstvenom mitu o ostvarenju i postanju - jedino je moguća ako se uvek i svakodnevno bude ogledala u onoj nebeskoj Srbiji koja poput nekog duhovnog ogledala visi iznad svih naši glava (svih nas u Srbiji, bez obzira o kome se radi). Ali, ne kao neko prokletstvo, već kao najveća milost naših slavnih predaka, a ustvari, Božjih svetaca. Koliko god da je ovozemljaska Srbija danas posrnula, duhovno ogledalo nebeske Srbije će uvek biti njen nepogrešivi putokaz, bez obzira na to koliko je okružena i prožeta zlom. Vekovima već, kada sve potone i nestane i kada nikakve nade nema, to je za Srbiju uvek bio jedini izlaz i spas. I tako i danas.

I zato, ne boj se i ne plaši kada današnji vođa Srbije zaurla na tebe, nazove te neradnikom i lenjivcem (iako ti već decenijama radiš i od tog svog rada kako-tako živiš a on i njegova celokupna porodica žive već decenijama na državnim jaslama u koja i ti seno već decenijama polažeš). Ne boj se i ne plaši njegove oholosti i bahatosti, njegove nedozrelosti i agresivnosti, njegovog prostakluka i nadobudnosti. Ne boj se njegovih ispraznih pretnji kako će on promeniti svest Srbiji i od nje napraviti raj. I sam znaš kako su se završili svi pokušaji nesumnjivo mnogo sposobnijih i većih ljudi od njega malenog da naprave raj na zemlji, a možeš samo zamisliti kako će njegov skončati. Taj genije, koji tvoju zemlju danas vodi, ima (kao i svaki genije) i svoje genijalne i najgenijalne poteze. Iako ih ima mnogo, ja ću se ovde pozabaviti samo onim njegovim nesumnjivo najgenijalnijim potezima.

Šta to kao vezivno tkivo, sem Aleksandra Vučića, povezuje Anu Brnabić i Lazara Krstića (sem što imaju skoro isti stas, odnosno, hoću reći, zastupaju identična ekonomska gledišta i to baš ona koja danas - širom čitavog sveta i naročito Evrope - mnoge najnaprednije zemlje užurbano napuštaju).

Pre samo nekoliko godina, opšti hvalospevi o Lazaru Krstiću - pokrenuti od strane ondašnje (i sadašnje) vrhuške - proglasili su ga svojevrsnim genijem sa Jejla. Naslovne stranice tabloida i one malo (ali samo malo) ozbiljnije štampe bile su zatrpane njegovim slikama i izjavama. Genije je tada, kako je obaveštavala štampa, doveo svoju ekipu mladih saradnika da spašavaju Srbiju. Gospodar Vučić (a i sam Lazar) nam je pričao lovačke priče o njihovom „prvom razgovoru“, koji se desio kasno noću - tačnije, negde oko ponoći - kada ga se, kako nam reče Lazar, onaj koji nikada ne spava i ne odmara se, eto, setio i pozvao ga da se pridruži njegovom timu snova koji će nastupati u javnosti pod imenom Vlada Srbije. I, genije sa Jejla je odmah prelomio i žrtvovao se povratkom u svoju domovinu da pokuša da spašava budućnost svoje voljene Srbije i to, jelte, za mnogo manje novce nego što je u tom trenutku primao na svojoj tadašnjoj poslovnoj poziciji u SAD.

Interesantno je da se, posle samo nepunih godinu dana od tog svog neslavnog eksperimenta u Srbiji, vratio u onu istu kompaniju u SAD iz koje je i došao, samo na znatno višu poziciju. Verovatno je tu novu, višu poziciju u američkoj kompaniji zaslužio svojim nesebičnim i rodoljubivim radom za interese Vlade Srbije. Shodno tome, proizilazi da američke kompanije toliko cene ispoljavanje patriotizma i rodoljublja kod prve generacije migranata iz Srbije, da to odmah nagrađuju visokim pozicijama u svojim kompanijama, kako bi ih finansijski što bolje nagradili za ispoljeni patriotizam. Aha, baš tako. Baš isto onako kako su stranci nagradili i ogroman doprinos Srbiji koji je dao Božidar Đelić, dolazeći u Srbiju bez igde ičega, a odlazeći iz nje sa desetinama miliona evra. Ili onako kako je to zaslužio i guverner Radovan Jelašić. Ili možda onako kako je to takođe zaslužio Goran Pitić. Ili onako kako je to zaslužio Goran Svilanović ili možda onako kako to i dalje odrađuje siroti Aleksandar Vlahović. Itd, itd.

Iako ovom rečenicom rizikujem da budem isuviše ličan, što evo odmah i javno priznajem, mislim da je jedina dobra strana angažovanja Lazara Krstića u Vladi Srbije bilo to što sam njegovim, po meni skandaloznim, postavljenjem za ministra finansija bio toliko isprovociran da sam se po prvi put u svom životu javno oglasio, to jest napisao svoj prvi analitički tekst i objavio ga baš na ovom istom portalu koji se bavi aktuelnim društvenim, ekonomskim i političkim pitanjima. Tekst je bio toliko čitan da ga je, na moje iznenađenje, preneo i tada vrlo čitani nedeljnik „Pečat“ na svom sajtu, što je dovelo do toga da sam, u skladu sa svojim slobodnim vremenom, počeo redovno da komentarišem sva ona dešavanja u Srbiji i svetu o kojima sam imao vlastito mišljenje i stav, u nadi da bi to možda moglo biti interesantno još ponekom u Srbiji.

Što se mene tiče, to je sve dobro što je od Lazara Krstića ostalo ili kraće rečeno Nisu od njega ostali čak ni dugmići!

U međuvremenu, evo nam ponovo jedne ličnosti u današnjoj Vladi Srbije (i to na njenom čelu), koja me, ne znam zbog čega, neodoljivo podseća na našeg Lazara Krstića. To je nova premijerka, Ana Brnabić. Čudim se da se nije setila da angažuje ponovo našeg genija sa Jejla da joj pomogne u spašavanju Srbije. Nešto mi govori da bi Srbija bi iz te njihove, svakako plodonosne saradnje zasigurno procvetala i mnogo toga dobrog dobila.

Šalu na stranu, zar ima ljudi u Srbiji koji zaista veruju da je za premijera Srbije izabrana Ana Brnabić zbog svojeg vrhunskog obrazovanja i profesionalnih i stručnih kvaliteta i iskustva, a ne zbog svoje seksualne orijentacije? Zar nije očigledno da je njena seksualna orijentacija njena jedina prava kvalifikacija za tu najvišu poziciju izvršne vlasti u Srbiji, jer je - kao takva - u potpunom skladu i saglasnosti sa današnjim uvrnutim društvenim vrednostima koja se trenutno zastupaju u zapadnom svetu i samim tim predstavljaju, po predsedniku SNS i predsedniku Srbije, odličnu priliku za promociju Srbije kao zemlje koja je, ne samo dostigla te uvrnute vrednosti koje Evropska unija zahteva, nego ih još i prešišala? Dakle, lažna promocija Srbije kao društva promenjene svesti i morala - to je ono što je Anu Brnabić dovelo na sam vrh izvršne vlasti u Srbiji. A sada i dokazi.

Još onda kada je predsednik Srbije saopštio ime svog mandatara Vlade Srbije, ja sam se upoznao sa njenom javnom biografijom i odmah potražio mišljenje i pomoć stručnih ljudi (istaknutih ekonomista iz naše zemlje i inostranstva) o kvalitetu obrazovnih institucija koje je pohađala naša aktuelna premijerka, a to su: Univerzitet Nortvud (Northwood University), na kom je diplomirala poslovnu administraciju i Univerzitet Hal (University Hull), gde je dobila diplomu MBA iz marketinga. Odgovor svih njih bio je manje-više identičan, a ovde ću vam samo kao primer citirati mišljenje jednog istaknutog ekonomiste iz Srbije sa višedecenijskim iskustvom rada u struci i to i u zemlji i u inostranstvu: "Hal je slab univerzitet u Velikoj Britaniji, a za Nortvud univerzitet nikada u životu nisam čuo. Dakle, Brnabićkin akademski pedigre je mršav. Međutim, to je najmanji problem. I da je završila astrofiziku na MIT, problemi sa njenim izborom bili bi i dalje ogromni" - kraj citata!.

I sam sam se uverio u izrečeno pregledajući detaljno sajtove oba pomenuta univerziteta. Na stranu to što internet portal Hal univeziteta izgleda kao sajt neke od agencija za promociju preporučujem svima da pogledaju navedene sajtove. Lično mi je nekako najneobičnije bilo to što studije poslovne administracije, koje je završila naša premijerka, nude u nekoliko modula (oblika) i ja ću vam ih ovde sve ukratko navesti:

1. Accelerated MBA (ubrzano MBA studiranje) - traje ukupno 12 meseci i podrazumeva dnevne obaveze preko radne nedelje.

2. Traditional MBA (tradicionalno MBA studiranje) - traje ukupno 24 meseca i podrazumeva večernje obaveze tokom 2 večeri nedeljno, uz pojašnjenje da to znači da student treba da odvoji 12 do 18 časova nedeljno za čitanje i pripremu.

3. Evening MBA (večernje MBA studiranje) - traje ukupno 24 meseca, a podrazumeva jedno veče nedeljno obaveznog prisustva, odnosno 12 do 18 časova nedeljno čitanja i pripreme.

4. Weekend MBA (vikend MBA studiranje) -traje 24 meseca i podrazumeva obaveze na fakultetu tokom vikenda, i to petkom od 18.00 do 21.00 i subotom od 08.00 izjutra do 14.00 popodne). Takođe, zahteva 12 do 18 časova čitanja i pripreme tokom svake nedelje.

5. Online MBA (interenet MBA studiranje) - traje 24 meseca ili 15 do 20 časova nedeljno provedenog na internetu i sajtu fakulteta.

Uz to, fakultet se najviše trudi da privuče svoje buduće studente među već zaposlenim ljudima.

Dakle, radi se o fakultetu koji je kombinacija radničkog univerziteta, večernje škole za odrasle, vikend škole i studiranja preko intereneta. Nakon ovoga, meni nekadašnji Megatrend (pa jedno vreme DŽon Nezbit, pa opet Megatrend univerzitet), izgleda kao Hram znanja i nauke.

Ja zaista mislim da više nema potrebe sve navedeno dodatno komentarisati. Samo bih dodao da ovaj fakultet ima posebne programe studiranja za odrasle i za vojnike nakon služenja u vojsci SAD. Na šta vas to podseća?

Dalje, iz njene biografije se vidi da je od 2001. do 2011. godine radila za različite američke konsultantske nevladine organizacije, finansirane od strane USAID, čiji rad pak finansira direktno američki budžet. Od 2011. godine do 2016. godine ona radi u američkoj kompaniji Continental Wind Serbia, koja se bavi razvojem vetroparkova u Srbiji. Takođe se ističe da je učestvovala u razvoju NALED-a (što u prevodu znači Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj).

Zajedničko za sve dosadašnje poslove koje je obavljala Ana Brnabić kao ekonomski i marketing stručnjak jeste samo to da je uvek bivala na ranim mestima na kojima je nesebično i svojski isisavala i trošila budžetska, to jest državna sredstva. Pri čemu, ona nije pravila razliku u tome da li je to novac američkog budžeta (preko USAID) ili pak američke kompanije za razvoj vetroparkova (čiji se profit zasniva na činjenici da proizvedenu električnu energiju na kraju prodaju državi Srbiji po višestruko većoj ceni od tržišne, a država Srbija je u obavezi da, tako skupo plaćenu električnu energiju, isporučuje krajnjim korisnicima po važećoj tržišnoj ceni koja je višestruko niža). Pa ni u NALED-u, gde je trošila sredstva uglavnom poreklom od lokalnih samouprava, to jest opština u Srbiji koje su uplaćivale članarinu u tu alijansu. I, sve što ima danas, ona je zaradila na sredstvima poreklom iz budžeta SAD, Srbije, EU... Baš smo našli ko će da nam razvija tržišnu ekonomiju i državu, ko zna šta je tržište i ko će da nam štedi državna sredstva - osobu koja je sve što je u svom životu stekla, kao i porodica Alekandra Vučića, stekla na budžetskom novcu. Toliko o profesionalnim atributima koji su je doveli do ove pozicije.

I, što je onda neobično da njen brat sada pravi ogromne profite u svojoj privatnoj firmi, baš od kada je seka na mestu premijera i to poreklom iz budžetskih sredstava Republike Srbije ili javnih preduzeća i lokalnih samouprava. To su kvaliteti koje je predsednik SNS i Srbije tražio i našao, da bi ih promovisao na mestu predsednika vlade. Oni drugi argumenti koji se zasnivaju na promociji homoseksualnih vrednosti u Srbiji, zbog kojih je jedino mogla da bude postavljena, za mene se najbolje oslikavaju u podsmehu i ruganju kojima sam ja lično izvrgnut, u svim stručnim i zvaničnim susretima sa predstavnicima zemalja, kako Evropske Unije, tako i van nje! Hvala dalekovidoj vlasti Srbije na tome!

P.S. I sada, teške li ironije, ta ista Ana Brnabić objašnjava javnosti Srbije da smatra da bi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe, kako bi se što pre sprovele izmene Ustava Srbije. Ana Brnabić - koja NIKADA u svom životu nije uzela učešće ni u jednim jedinim demokratskim procedurama i izborima u svom životu, niti profesiji, niti državi Srbiji - savetuje nas u Srbiji da nam trebaju izbori. Zamislite, ona nama priča o Ustavu Srbije? Po kom osnovu? Za to obrazovanja nema, a ni političkog kapaciteta, još manje demokratskog, jer nikada nije bila ni na jednoj izbornoj listi, da bi znala koliko ljudi podržava nju i njen rad.