Политички живот | |||
Уколико Српска напредна странка не буде заустављена, она ће уништити државу |
среда, 15. јул 2020. | |
Демонстрације које су у Србији избиле у уторак 7. јула Њујорк тајмс назвао је првим корона немирима у Европи. Да ствар буде занимљивија, у време СФРЈ тај датум је обележаван како Дан устанка због тога што је устанак у Србији против нацистичке окупације почео 7. јула 1941. Непосредно после телевизијског наступа Александра Вучића, на коме је он најавио нове рестриктивне мере због епидемије, грађани су почели спонтано да се окупљају у Београду и другим градовима. У Србији је због пандемије било уведено ванредно стање које је трајало од 15. марта до 6. маја. Ту одлуку су заједнички донели председник Србије, председница парламента и премијерка. Иако је по Уставу за то надлежна Народна скупштина, она, наводно, није могла да се састане. Парламент је одлуку о увођењу ванредног стања потврдио 29. априла. Оваква порцедура била је очигледно неуставна али Уставни суд је Одлуку потврдио једногласно. Ванредно стање и рестриктвине мере су напрасно укинуте како би били одржани избори 21. јуна на свим нивоима власти. Вучићева Српска напредна странка освојила је 1.953.998 гласова, односно 60,65% и имаће 188 мандата у Скупштини у којој има укупно 250 посланика. Излазност је била испод 50 посто, у Београду 35 посто. Већи део опозиције бојкотовао је изборе. Народна скупштина вероватно ће бити једини парламент у Европи у коме нема опозиције. СНС је победила и на изборима у АП Војводини и готово у свим градовима и општинама.
Шта је разбеснело грађане Србије? Мере против пандемије које су предузимане биле су непропорционалне и неартикулисане. Комплетно становништво било је је у некој врсти притвора, укључујући и средине у којима се зараза није раширила. Куриозитет је био полицијски час за псе и друге кућне љубимце. Маркс је писао о томе како је једна британска влада у деветнаестом веку увела порез на псе. Један цинични Енглез тада је рекао: ”Јадни пси, с њима желе да поступају као са људима“. У Србији су били отворени супермаркети, махом у страном власништву, а затворене пијаце на којма своје производе продају мали произвођачи. Они су раније били главни снабдевачи храном у локалним заједницама, сада ће бити уништени. Ради се о класичној мери у корист крупног бизниса, на штету малих фармера. Због тога ће доћи до даље пролетаризације становништва Србије а страни капитал добиће још јефтинију радну снагу. Идеал неолиберализма је да огромна већина становништва живи у страху од глади, како би људи морали да прихватају било какве послове уз мизерне плате само да би преживели. Да ствар буде још гора, економске мере владе су потпуно неселективне, једнако третирају оне који су претрпели велику штету као и оне који су остваривали суперпрофите. Осим тога, корумпирана и некомпетентна државна администрација није ни способна да организује ефикасну подршку привреди. Лавовски део новца отићи ће режимским клијентима. Да би добио изборе Вучић је сваком пунолетном држављанину поделио по 100 евра. Новац је прибављен задуживањем на међународним финансијским тржиштима под неповољним условима. Ванредним стањем управљао је лично Александар Вучић, мимо уставних и законских процедура. Када се ванредне мере проводе без одговарајуће институционалне инфраструктуре власт се преноси на неформалне групе и врши уз бројне злоупотребе. У ситуацији распада свих институција Вучић је узурпирао власт. Он се изјашњава о начину лечења, позива телефоном оболеле у болницама. Тако нешто је могуће зато што су политички капацитети друштва уништени неолибералном транзицијом. Периферни неолиберални капитализам у Србији, у коме су држава и привреда потпуно подређене интересима страног капитала, не може да опстане уз привид демократије. Отуда Вучићев фарсични бонапартизам. Он покушава да механизме владања које је успоставио током епидемије искористи како би после ковида-19 уништавао опозицију и свакога ко му није по вољи. Епидемија је довела у питање идеолошке темеље на којима је почивала Вучићева ауторитарна владавина. Он је, уз подршку неолибералне интелектуалне елите, тврдио да европске интеграције немају алтернативу. Криза ЕУ ће се, међутим, продубити, а напетости између севера и југа ће се појачати. ЕУ ће можда успети да се реорганизује и опстане, али у њој више неће бити места за Србију. Вучић је до сада био фанатични неолиберал. Његов концепт привредног развоја почивао је на ослањању на страни капитал. Потребно је само направити повољан привредни амбијент, а потом ће страни капитал похрлити у Србију и питање привредног развоја биће решено. Страним компанијама поклањао је стотине милиона евра, а оне ће највероватније отпуштати раднике због наступајуће рецесије. Вучићева власт почивала је до сада на подршци коју је добијао са Запада. Почетком марта покушао је да се реоријентише нарочито према Кини. Крлежа би рекао да тражи новог господара како би наставио да ротира око туђе осовине на све четири стране компаса Недемократска природа политичкогсистема онемогућила је формулисање и примену оптималне стратегије државе за сузбијање пандемије. Наравно да је требало реаговати, радило се о новом вирусу. Смртност у Србији би била вероватно већа него у Шведској зато што је становништво старо, болесно и измучено разним кризама и ратовима до којих је долазило у последње три деценије. Али, мере су планиране тако да доприносе Вучићевој популарности и да би он демострирао своју моћ.
Кад Вучић каже да одлучује струка, треба му веровати. Само нису у питању лекари, него експерти за истраживање јавног мњења. Својим наглим заокретима он је угрозио кредибилитет јавне власти и тако онемогућио ефикасно управљање кризом. Најпре се спрдао са корона вирусом, а потом је панично говорио да нећемо имати довољно гробаља. Неопходно је било консултовање ширег круга експерата и то не само лекара. Када су Немци у Првом светском рату били на сто километара од Париза француски председник Клемансо говорио је да је рат сувише озбиљна ствар да би био препуштен генералима. Војска је изведена на улице са дугим цевима да би се дисциплиновало становништво, а не вируси. Застрашени људи теже ће се врати у стање нормалности. У ванредном стању друштво не постоји. Вучић је током пандемије ослабио државу. Позиција земље у међународним политичким и економским односима биће још неповољнија. Због економске кризе Србија ће остати без преосталих националних ресурса као што су ЕПС, Телеком, пољопривредно земљиште у државној својини... Све ће то Вучић распродати како би остао на власти. Можда и самом себи. Најзад, ослабљена је и позиција Србије у вези са Косовским питањем. Корумпирани државни апарат није у стању да се носи са пандемијском кризом. Јавне институције су препуњене партијским клијентима са купљеним дипломама који нису способни да политички мисле и делују. Они су кадри да функционишу само као роботи који ботују на друштвеним мрежама по инструкцијама партијских медијских стратега. Кад избије политичка криза постају немоћни. Слободан Јовановић је писао да су политичке стрнаке друштва за експлоатацију државе. Српска напредна странка је организација која је спремна не само да очерупа државу него и да је уништи. Ради се о клијентелистичкој изборној машинерији чији једини циљ је да се освајањем и вршењем власти њени кадрови обогате. Иако је вероватно нетачно да број њених чланова достиже чак 700.000 извесно је да међу њима нема ниједног јединог који има било каква политичка уверења. Ради се о чистим ловцима на положаје лишеним било каквих обзира према народу и држави. Уколико та машинерија не буде заустављена Србија ће нестати.
Организација и начин деловања СНС замишљени су од стране западних спин доктора. Требало је основати станку са наводном националном оријентацијом како би западне владе преко ње у Србији оствариле своје политичке циљеве. Заузврат СНС добија од њих подршку док год извршава њихове налоге. Није протеклих дана разголићен само Вучић. Руши се и мити о националним институцијама које су, тобоже, увек уз народ. Пре свега се ради о Српској православној цркви, али и о Српској академији наука. Поводом драматичних догађаја оне се не оглашавају. Као и увек, подржавају власт. Само један епископ, Григорије, јавно је осудио насиље и лажи на којима почива Вучићев режим. Србији предстоје тешки дани. Власт је компромитована и неспособна. То се види и по понашању полиције која је провог дана демосрација у Београду била сумануто и ирационално брутална. У петак 10. јула деловала је професионално, употреба силе била је пропорционална. То сведочи о хаосу у систему у коме све одлуке доноси психолошки нестабилни ауторитарни лидер Вучић који не дозвољава стручним људима да обављају свој посао. Државни апарат је разорен, добрим делом и криминализован и потпуно стављен у службу његове личне власти. Епидемија се поново шири, болнице су претрпане, медицинско особље на ивици снага. Државном лекарском тиму који би тербало да сузбија заразу више нико не верује. Економске и социјалне последице кризе тек ће се осетити. Српска десница са интернета изашла је на улице. Дивљи бес њених екстремиста онемогућава да се криза реши на разуман начин. Не постоји ни једна институција или политичка органиазција која је у стању да артикулише незадовољство грађана и формулише кохерентан политички програм који би државу и друштво спасио од пропасти. Кад старо умире, а ново не може да се роди наступа време монструма, писао је Грамши. Виљем Батлер Јејтс у песми Други долазак из 1919 каже: „ Све се разлива; средиште попушта; Пуко безвлашће преплављује свет, Куља крвомутна плима, на све стране Обред невиности дави се у њој; Најбољи ни у шта не верују, док се Најгори надимају од жестине. (Аутор је политиколог из Зрењанина) |