Srbija je danas u najgorem položaju u svojoj istoriji, a ljudi toga nisu svesni. Ovo društvo se pokidalo u smislu empatije i solidarnosti. Ja sam vrsta koja izumire

U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“, gostovao je ekonomista i profesor filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec. Nakon istaknute karijere prosvetnog radnika, naučnika i konsultanta, čije je usluge često koristila i država, Zec je stekao široku pažnju javnosti kao društveni komentator i analitičar, svojevrsni „popularni filozof“. Njegov kanal na Jutjubu ima više od 26 hiljada pratilaca, a pojedine objave premašuju više stotina hiljada prikaza.

„Moć je u vašim rukama. Morate glasati. Morate biti aktivni, morate kritički promišljati. Morate to svoje građansko pravo, to je pravo, ali to je i obaveza“, osnovna je poruka koju je profesor Zec poslao. Ipak, emisija je privukla najviše pažnje zbog medijskih najava da bi on mogao biti kandidat za predsednika Srbije, što je Zec na sebi svojstven duhoviti naćin demantovao.  

1. „Mi imamo jedno organizovanu, militantnu političku manjinu koja nameće trend, i imamo jednu razdrobljenu, ćuteću, poniženu većinu koja ne glasa i koja je predmet manipulacije“

Kao glavni problem srpskog društva, profesor Zec ističe „nedostatak zabrinutosti za javnu dobrobit“, kao i nedostatak konsenzusa o kolektivnom interesu i pravcu delovanja, što se može reći da je rezultiralo odlaskom nigde. „Ako uđeš u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne. I zato smo mi posle 100 godina na nivou na kom smo bili pred Balkanski rat 1912. Samo što smo tad imali energiju i snagu da ćemo nešto dobiti, a sad imamo racionalno očekivanje da ćemo izgubiti“, kaže profesor, objašnjavajući da ključ opstanka jednog poretka leži u nadi da će „sutra biti bolje“, a te nade više u Srbiji nema. „Sada je Srbija u najgorem položaju ikada u svojoj istoriji, toga ljudi nisu svesni (…)  Srbija je živela na dotoku ljudskog kapitala. Ne bi Srbije ni bilo posle Prvog svetskog rata, i posle Drugog svetskog rata da ogroman jedan srpski prostor nije pohrlio u ovo danas što se zove Srbija. Bila je jedna velika država koja je privukla oficire, inženjere, diplomate itd. To je bio osnov rasta. Srbija je bila jedna od najvećih imigrantskih zemalja na svetu, uz Ameriku. Srbija je danas emigrantska zemlja. Sad stanovništvo, čak i Beograda, stagnira i pada. A plus to što ima ogromno fiktivno stanovništvo. Pola Republike Srpske ima ličnu kartu u Beogradu. Oni ne postoje tu. Oni su u Torontu, Minhenu, Banjoj Luci.“

Srbija je bila jedna od najvećih imigrantskih zemalja na svetu, uz Ameriku. Srbija je danas emigrantska zemlja. Sad stanovništvo, čak i Beograda, stagnira i pada

Kao najveći problem srpskog političkog sistema, Zec je istakao to što „nikada nismo napravili model, da mi znamo šta je većina a šta je manjina u političkom smislu (…) Mi imamo jednu organizovanu, militantnu političku manjinu koja nameće trend i imamo jednu razdrobljenu, ćuteću, poniženu većinu koja ne glasa, koja je predmet manipulacije… (…) Mi ne znamo šta je većina šta je manjina, ja mislim da bi trebalo zakonom čak obavezati ljude da glasaju.  Ljudi ne shvataju da je to ogromna jedna stvar i svi se naknadno nešto žale itd. Pa neko kaže: ’ne glasam, nemama za koga’. Možeš na kraju da glasaš za manje zlo“.

„Ta priča ’neću da glasam za manje zlo’ je jedna loša i antipolitička fraza koja nas dosta skupo košta“, odgovorio je domaćin i konstatovao da ništa u životu nije savršeno. „Zašto bi očekivali od politike da imamo savršen izbor? U suštini, kako i u životu, tako i u politici, uvek biraš između dva zla“, rekao je Vukadinović.

2. „U ovom društvu su zakazale dve ključne ustanove – crkva i škola. Nema vrednosnog sistema. Nema razvoja i društvo se pokidalo u smislu empatije i solidarnosti“

„Ja mislim da su dve ustanove strašno zakazale, iz kojih to ishodi, gde se kreira vrednosni sistem. Nažalost, ja čitav život pripadam jednoj, a to je škola. Ja mislim da je naša tragedija počela sa jednim trendom koji traje već dosta dugo – propadanje škola. Prvo su propale osnovne, pa srednje, a sad propadaju i univerziteti… I jedno društvo koje dovede školu u takvu situaciju, ne može biti… Ja sam to često govorio, ljudi, kad uzmete prosperitetna liberalna društva – čiji su tornjevi najveći u Americi? Pa, Harvarda. Ko je prvi imao kameni pod? Pa, škole su imale. Tamo su crkve drvene, ali su univerziteti sazidani od kamena. (…) Pa je američki univerzitet non-profit organizacija, on služi kao mrestilište da se uhvate talenti. Ti ovde osnuješ univerzitet da prodaš diplomu, da bi se to sad sve dovelo do strahovitog besmisla.“

Tamo su crkve drvene, ali su univerziteti sazidani od kamena

Druga institucija koja je zakazala, prema mišljenju profesora Zeca, jeste crkva. „Ima crkve, ali nema naroda, nema vrednosnog sistema. Nema razvoja i društvo se pokidalo u smislu empatije, solidarnosti i svetonazora. (…) Crkva tome služi, da uspostavi sistem vrednosti. Sistem verovanja, pravde, nepravde, istine, dobrote, davanja, uzimanja, zločina, kazne, zato to služi“, rekao je Zec i ilustrovao domaći mentalitet:  „Ljudi su spremni da 10 dana traže krivinu da polože ispit, a mogli su za sedam dana da ga nauče. Komfornije i jednostavnije bi bilo naučiti (…) Kako se kod nas tretira reč filozofija? Pa, pežorativno. Kad imaš taj stav, ne možeš daleko dogurati.“

3. „Vučić ne razume sistem. On vlada ručno, a nema poluga. Mislim da će se pre sam urušiti, nego što će ga srušiti ovi drugi“

O liku i vladavini Aleksandra Vučića Zec kaže: „Vučić je nesumnjivo majstor vladanja. Ja mislim da ova opozicija potcenjuje Vučića. Ja sam to govorio pre 10 godina… On je čovek obučen da vlada. On ima strasti da vlada, on ima energije da vlada, on bi mogao biti veliki reformator da je to izabrao. Nažalost, ja mislim da je odabrao pogrešan put. (…) Ja mislim da je Vučić osvojio masu, da je destruktivno koristi, da će se sam urušiti pre nego što će ga srušiti ovi drugi. (…) On ne razume sistem. On vlada ručno, a nema poluga. I sad, okružio se takvim ljudima i sad priča tri dana na televiziji kako je uštedeo sa Rusima toliko i toliko miliona, a ovaj (Grčić) zapali bager vredan 20 miliona evra, što je duplo više miliona“, kroz smeh govori profesor, napominjući da „zreo čovek uvek bira da se okruži boljima od sebe“.

 4. „Beograd na vodi je perionica para i urbanistička greška. A verovatno će se na kraju pokazati i neisplativim“

Niti imam stan u Beogradu na vodi, niti bih ga imao. Ali mislim da je to urbanistička greška

Upitan za mišljenje o Beogradu na vodi, Zec odgovara: „Ljudi smatraju da je to neka perionica para. Ja ne znam detalje, niti imam stan u Beogradu na vodi, niti bih ga imao. Ali mislim da je to urbanistička greška.“ Profesor je objasnio da je trebalo napraviti „beogradski prsten“ od Ade Ciganlije sve do Pančevačkog mosta, pa kaskadno zidati zgrade od nižih ka višima, da bi postojala simetrija sa levom obalom Save, dok je na ovaj način reka zatvorena. „Ja mogu da razumem da vlast služi da se neko obogati, ali moraš napraviti nešto da traje“, kaže Zec, pojasnivši da će ovaj kompleks biti potpuno nefunkcionalan na infrastrukturnom nivou. Takođe je rekao da očekuje pad cene nekretnina, što znači da postoji mogućnost da će se investicija na kraju pokazati i potpuno neisplativom.

5. „Nisam ja za predsednika – a nije mi baš ni nuđeno. Ja sam želeo da budem profesor i da se na taj način odužim otačestvu. Da kažem: Ja rekoh i spasih svoju dušu“

U javnosti se u proteklom periodu spekulisalo da bi Miodrag Zec mogao biti dobar predsednički kandidat, a, prema rečima domaćina, pojedina istraživanje – uključujući i ona poslednja „Nove srpske političke misli“ – to su i potvrdila. Međutim, profesor kaže da niti želi tu funkciju, niti ga je, zapravo, bilo koja od opozicionih frakcija pozvala da se kandiduje. „Da bi nešto uspešno radio, moraš da to istinski želiš. Ja sam želeo da budem profesor, ja sam želeo da se na taj način odužim otačestvu, da kažem: ’Ja rekoh i spasih svoju dušu’. Ja nisam da vas teram, da vam pretim, da vam dajem mamac, ja nisam ’evo vam 50 evra da glasate za mene’. Ja nisam taj čovek. Ali mislim da i ovakvi kao ja imaju neko mesto u tom političkom eko-sitemu. Svako treba da radi ono gde vidi sebe, a ja pokušavam da ubedim ljude da je u njihovom interesu da se bave opštim interesom.“

„Ovde je problem personalizacija politike“, konstatovao je profesor, objasnivši da je taj pristup pitanjima od opšteg interesa potpuno pogrešan, a da su uspešna društva „jedna ambijentalna celina“.

 „Na Balkanu se traži vođa. Traži se mesija. Traži se neko ko rešava probleme. I mi ćemo doći do toga da će predsednika države zvati kad ne radi sijalica. I Vučić će da dođe da je zavrće. Ovo je besmisleno. Ljudi ne shvataju da je društvo mnogo složena stvar i da treba dati mogućnost sistemsku da svako dođe do tačke da maksimizira neki svoj potencijal“, zaključio je profesor Zec.

(NSPM)