Smaraš Vučiću!

U mladosti je čovek naročito sklon

da podvlači i razastire pred svetom

ono što mu je najviše na srcu

Ivo Andrić

Ako je nešto jasno pokazao u svojim maratonskim obraćanjima našoj javnosti (u ovoj godini je premašio broj od 350 nastupa) onda je to sasvim sigurno da A .Vučić već dugo živi u svojoj paralelnoj, simuliranoj i izmaštanoj stvarnosti. Očigledno je da je sve usamljeniji (što je sudbina svih diktatora) sve nepoverljiviji i nesigurniji i da se više nego ikada oslanja na „pouzdane“ podatke koje dobija od BIA-e i VOA-e ( one su samo deo njegove pretorijanske garde i deluju kao klasična partijska ispostava SNS-a).

Upravo on obitava u svojoj izmaštanoj projekciji stvarnosti što je i jasno pokazao i prilikom njegovog „ispunjavanja“ studentskih zahteva, ili kako je rekao da je BLAGOIZVOLEO da donese dokumentaciju i ugovore vezane za rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, kada je stradalo 17 nevinih ljudi (kasnije se videlo da je to nepotpuna i fingirana dokumentacija). On je i ovoga puta demonstrirao svoj prepoznatljivi, ali već anahroni i prevaziđeni, politikantski tzv. „marketinški inžinjering“ koji očigledno više ne daje očekivane rezultate. Počinje svoje već uveliko zamorne i repetitivne nastupe po istoj izanđaloj matrici: Prvo ide priča o ostvarivanju njegovog sna oličenog u EKSPO-u kao najvećoj i do sada neviđenoj šansi za razvoj i „modernizaciju“ Srbije (svi poslovi oko ovog njegovog projekta su podeljeni firmama kojesu vezane za SNS kartel), dalje slede podaci o „najvećoj stopi ekonomskog rastu u Evropi“, „hibridnom ratu protiv Srbije“ koja vodi „suverenu i nezavisnu“ politiku, njegovoj dobroj volji da amnestira sve one koji su uhapšeni i prebijani u protestima širom Srbije, navodnom „ispunjenju svih studentskih zahteva“, nuđenju pogodnosti mladim ljudima da za 100 evra učešća dođu do jeftinih stanova (što je još jedna od njegovih fantazmagorija i pokušaja podmićivanja), povećanja materijalnih troškova Univerzitetima za 20 posto što nije bilo predviđeno nasilno i bez diskusije usvojenog budžeta za 2025 godinu, ispunjenju svih zahteva studenata ali i nastavljanje sve brutalnijih napada na delovanje nevladinog sektora i opozicionih stranaka.

A. Vučić po svaku cenu nastoji da diskvalifikuje studentske proteste ali i učešće srednjoškolaca u njima, time što pokušava da ih vezuje za opozicione stranke, jer jedino tako može da ih dezavuiše, ali to ovoga puta nema nikakvog stvarnog efekta, što njega dovodi u veoma težak položaj, jer njegova taktika borbe protiv studentskih protesta i opozicionih stranaka više nema gotovo nikakvog stvarnog efekta.

To je još jedan dokaz do koje mere je on izgubio kontakt sa realnim životom i stvarnim htenjima mladih ljudi, koji govore drugačijim jezikom i simbolikom ali i bave se samosvojnim političkim delovanjem (to, je klasični primer anti-politike o čemu je govorio Đerdj Konrad), koje on nikada neće moći da razume. Pri tome on u svojoj toliko puta viđenim medijskim predstavama nije spomenuo stvarnu, a ne fingiranu odgovornost države i narodnjačke vlasti za pogibiju i stradanje 17 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu, već je samo BLAGOIZVOLEO da proglasi da su zahtevi studenata u potpunosti ispunjeni. Na taj način pokušao je da obesmisli proteste studenata i unese razdor u njihove redove, što je inače njegova oprobana politikantska taktika koju je koristio prilikom svih dosadašnjih protesta, uspevajući da ih marginalizuje i uguši, kupujući vreme za konsolidaciju i preuzimanje izgubljene političke inicijative u vođenju političkih procesa.

Ovoga puta je doživeo pravi fijasko, jer se nakon prvih studentskih protesta njihova pobuna zahvatila sve univerzitetske centre u Srbiji koji su sada u blokadi, na šta on više nema odgovor, osim njegovog uverenja da vreme i ovoga puta radi za njega i da će se protesti studenata , srednjoškolaca i građana urušiti i ugasiti, ne shvatajući da se sve više produbljuje i radikalizuje duboka politička kriza koju on pokušava da reši u sve većom upotrebom sile i intenziviranjem medijskih manipulacija i svakodnevnim tabloidnim spinovanjem.

Izuzetno je važno da studenti nisu prihvatili ovu politikantsku mantru A. Vučića o „ispunjavanju njihovih postavljenih uslova“ koju im on i dalje beskrupulozno podmeće. Oni su time onemogućili njegov manevar da pacifikuje i ove proteste kako se u našem društvu ništa ne bi promenilo, a upravo na temeljnim promenama ovog pogubnog kleptokratko-mafijaškog i duboko kriminalizovanog i koruptivnog sistema istrajno insistiraju studentski protesti.

Zato nije slučajno da jedna od parola protesta glasi PAD NADSTREŠNICE JE PAD NAŠEG DRUŠTVA.U osnovi ovih protesta, oni se u mnogome razlikuju od dosadašnjih protesta, su zahtevi za uspostavljanje principa odgovornosti, ostvarivanje pravde i slobode što pretpostavlja radikalnu promenu sadašnjeg sistema apsolutističkog i diktatorskog oblika vladavine, u kome je društvo zarobljeno, a država služi samo naprednjačkoj tzv. „političkoj i poslovnoj eliti“ za bezočno pljačkanje i bogaćenje, a sve pod firmom „zlatnog doba“ i do sada neviđenih „istorijskih“ megalomanskih poduhvata naprednjačkog velikog vođe A. Vučića.

On i dalje veruje da je dovoljno da se on još jednom pojavi na njegovim slugeranjskim medijima kao apsolutni politički arbitar, koji će još jednim otužnim i ispraznim nastupom demonstrirati svoju apsolutnu moć i sposobnost da reši i ovu izuzetno tešku pre svega političku krizu. Međutim, ta su vremena davno prošla i A. Vučić očigledno toga nije svestan, jer je ostao zatočen u prevaziđeni koncept vođenja političkih procesa i medijskih harangi. Stigle su nove generacije koje demonstriraju savremeni i kreativni način komunikacije i shvatanje politike kao pre svega zalaganje za poštovanje ljudskog dostojanstva, principa vladavine prava i delovanja državnih institucija oslobođenih od partijskog uticaja i prevazilaženja diktatorskog načina vladavine.

Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realna uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU!“

Sama činjenica da studenti u svojim istupanjima uporno insistiraju na tome da se oni i ne obraćaju Predsedniku republike (upućuju ga na njegova ustavna ovlašćenja) dovoljno govori o njihovom otklonu od dosadašnjeg načina diktatorskog načina vladavine i vraćanje politike u ustavne i institucionalne okvire. Po prvi put se dogodilo da je prekinut proces stalnog političkog transfera koji se ogleda u tome da se svaki protest pre svega označava kao ne-politički i završava se obraćanjem A. Vučiću kao jedinom faktoru koji je nadležan da rešava sve probleme u ovoj zemlji.

Studentski protesti su na najbolji način prekinuli ovu političku praksu i sveli ulogu Predsednika republike na njegovu ustavnu ulogu i meru i to je za njega sada teško rešiv problem, jer je on stvorio kleptokratski i klijentelistički sistem, u kome se on javlja kao jedina „sila“ koja je premrežila i zarobila celokupno društvo. Studentski protesti su jasno pokazali da ovakav diktatorski sistem više nije održiv. O karakteru ovih protesta sociolog Boris Jašović u tekstu „Pravo na neposlušnost i protest je rekao“A kad institucije države ćute i rade u korist vlastodržaca, umesto da rade u korist građana, odnosno kad vlastodržci stavljaju bezbednost kapital - odnosa iznad bezbednosti građana, tada građani imaju sve pravo ovoga sveta (ali i dužnost) da budu neposlušni.

Ponovimo stoga da delovanje studenata (zadržimo se na ovoj skupini pametnih mladih ljudi) nije politički čin u usko stranačkom smislu, gde se ljudi dele na pristalice vlasti i opozicije, dakle nije ispolitizovan čin kako to vlast nastoji da prikaže, već je to politički čin u najčistijem građanskom obliku gde samosvesne pojedince spaja i njihovo delovanje usmerava briga za opšte dobro zajednice.

Zaključimo na kraju da se studenti bune s razlogom, dok je njihov način organizovanja i delovanja demokratski u antičkom smislu te reči, što je bitan iskorak u svetu u kome je od izvorne demokratije ostalo samo ime. I upravo ovi studentski protesti na najubedljiviji način reafirmišu sam pojam demokratije koristeći oblike neposredne demokratije, samoorganizovanja i plenumskog donošenja odluka , jer demokratija je izgubila svoje izvorno značenje, što nam ovaj naprednjački režim neprestano pokazuje, kao sistem u kome se odluke donose kao izraz zastupanja opštih društvenih interesa i volje, kao revitalizacije republikanskog oblika vladavine.

Može se reći da je to i osnovna poruka opozicionim strankama, u kojima ne postoje oblici i procesi direktnog demokratskog odlučivanja, njihovog sad već potpuno marginalizovanog preostalog članstva.Zato one i ne mogu da artikulišu senzibilitet novih generacija, koje ne žele da budu poslušni vojnici začaurenih i samodovoljnih partijskih oligarhija. Zato nije slučajno što su se studenti odmah izjasnili da deluju izvan stranačkih struktura, jer to je za njih i osnovni uslov da sačuvaju svoj autentični politički glas i izraz ali i demokratski, potencijal u odlučivanju i delovanju .

I to je upravo ono što nedostaje opozicionim strankama, doslednost , načelnost u zastupanju stavova, spremnost na žrtvovanje i istrajnost u zastupanju programskih opredeljenja, fleksibilnost u organizovanju i medijskom komuniciranju. Studentski protesti su takođe pokazali sposobnost da ostvare akciono i programsko jedinstvo i solidarnost, što opozicione stranke nisu nažalost u stanju da urade, jer uvek u prvi plan stavljaju svoje usko-stranačke i parcijalne interese, ne shvatajući poruku studentskih protesta , da se ovaj pogubni režim može poslati u ropotarnicu istorije jedino ako se promeni okoštali i anahroni način opozicionog partijskog funkcionisanja.

Opozicione stranke su proigrale mogućnost zajedničkog delovanja protiv naprednjačkog režima , pri tome su dale neophodni legitimitet A. Vučiću učešćem na nedemokratskim i pokradenim izborima, a sada je njihov glavni domet da imaju tehničku saradnju što proglašavaju svojim velikim uspehom.

 Ovi studentski protesti, kao i protesti srednjoškolaca i građana iznova su doveli u pitanje legitimitet naprednjačkog režima, što je od izuzetne važnosti jer se tako izbija iz ruku A. Vučića njegov glavni politički adut, da on „oličava legitimnost“ njegovog kleptokratskog i korupcionaškog režima, koji je doživeo apsolutni slom padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, jer je na taj način u potpunosti ogoljen klijentelistička, korupcionaška i pljačkaška priroda i suština njihove vladavine koja sada neposredno ugrožava živote naših građana.

U analizama aktuelnih studentskih protesta često se s puno prava i smisla povlači paralela sa protestima iz 1996 i 2000 godine bez obzira što su društvene okolnosti i politički kontekst bili drugačiji.Ostaje konstanta sadržana u pitanju, kakvi će biti realni politički i društveni dometi ovih protesta, ako oni ne dobiju jasniju političku artikulaciju u konkretizaciji i personalizaciji njihovog osnovnog zahteva za utvrđivanje odgovornosti za zločin stradanja 17 nedužnih ljudi, ali i funkcionisanja principa pravne države i njenih institucija koje, su sada pod strahovitim pritiskom naprednjačkog režima.

Studentski protesti imaju svojevrsni i posebni politički karakter bez obzira što se u svojim izjavama s puno prava ograđuju od usko stranačkih interesa i uticaja . Na taj način uspevaju da sačuvaju svoju autentičnost i autonomiju u delovanju, ali će se neminovno naći pred dilemom dalje političke artikulacije svojih zahteva i težnji.

Ovaj režim u velikoj meri opstaje na tome što je A. Vučić do te mere obesmislio i ogadio ljudima sam pojam politike i političkog delovanja, da je svaki protest do sada bio ograničen na to da nema politički značaj (što najviše njemu i odgovara),  jer on smatra da je on jedini koji ima monopol na bavljenje politikom i navodnom „odbranom interesa Srbije“, koju on navodno jedini „najviše voli“, poistovećujući je sa svojim diktatorskim režimom.

U svojim izjavama on je posebno naglašavao da je posebno važno da studentski zahtevi nisu striktno politički intonirani, bez obzira što oni to svakako jesu, na poseban način, ali on to u svom ograničenom shvatanju politike kao gole borbe za opstanak na vlasti ne može da razume. Studentski protesti su doneli novo shvatanje i nov način političkog delovanja koji izmiču poznatim šablonima i shvatanjima politike kao isključivo partijske stvari. Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realna uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU“. Zato on ne može da pronađe efikasnu formulu kako da suzbije pobunu studenata i Univerzitetske zajednice, srednjoškolaca i građana, jer ne razume da su stigle nove generacije koje žele da država funkcioniše na principima podele vlasti i vladavini prava i zakona, što u potpunosti ruši naprednjački sistem vladavine zasnovan na grotesknom i bizarnom kultu ličnosti i zarobljenoj državi i društvu.

Ovih dana se pokazuje da u sasvim drugi plan se potiskuju ideološke i političke razlike i stvara se koncentrisana volja u objedinjavanju svih snaga koje su spremne da se pridruže studentskim zahtevima, koji su upravljeni na temeljnu razgradnju pogubnog i devastirajućeg naprednjačkog režima A. Vučića. U tom smislu je veoma indikativna izjava profesora Dejana Mirovića: „Svako ko od nas nacionalista danas kaže da neće sa građanistima protiv Vučića, ili čoveka koji je izdao Kosovoi Metohiju, on u suštini samo traži alibi da ostane na njegovoj strani. Nema neutralnosti u sukobu studenata i Vučića. Ovo je vododelnica“.

Moguća dalekosežnija politička artikulacija studentskih zahteva se može ostvariti objedinjavanjem protesta različitih društvenih grupacija što pokazuju i inicijative za zajedničko delovanje studentskih protesta, umetničkih udruženja, advokatskih organizacija, opozicionih stranaka i udruženja poljoprivrednika, koji su istakli nedvosmislen politički zahtev za smenu tzv. „premijera Srbije M. Vučevića“ i ministra poljoprivrede A.Martinovića.

Studentski protesti su svojim autentičnim i samosvojnim načinom vođenja protesta otvorili prostor za novi način političke borbe i delovanja, jer su uspeli da delegitimišu i ogole uzurpatorski i diktatorski način vladavine A. Vučića

Studentski protesti su svojim autentičnim i samosvojnim načinom vođenja protesta otvorili prostor za novi način političke borbe i delovanja, jer su uspeli da delegitimišu i ogole uzurpatorski i diktatorski način vladavine A. Vučića i u jednom saopštenju Filozofskog fakulteta nam jasno poručuju: „ Mi smo samoorganizovani–to znači da smo apsolutno nezavisni od bilo koje političke stranke i njihove ideologije.Sve odluke donosimo sistemom direktne demokratije na plenumu, i svi studenti našeg fakulteta dobrodošli su da dođu i iskažu svoje mišljenje.Svačiji glas i predlog se uvažava i o svakoj odluci se glasa.Od održavanja samih blokada  preko interne organizacije i dogovora o anonimnosti sve odluke donošene su demokratskim glasanjem bez ikakvog upliva spoljašnjeg pritiska.Da ovo nije samo puki hir nekolicine dokazuje ne samo brojnost već i naša Uprava na čijoj smo podršci duboko zahvalni. Vreme je za buđenje. Neke stvari ne smeju da se guraju pod tepih. Mi smo ustali, a sada je red na vas“.

Zaista , vreme je za veliko buđenje, za pobunu jer SADA JE RED NA NAS, čeka nas borba za odbranu opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, sprečavanje kopanja litijuma u dolini Jadra, stvaranje uslova za demokratske i slobodne izbore, podelu vlasti i vladavinu prava, zaustavljanje drastičnog osiromašivanja građana i sve većeg zaduživan naše zemlje, revitalizaciju radničkih i socijalnih prava, procesuiranje endemske korupcije, zaštita naših kulturnih dobara, identiteta i tradicije, zaustavljanje investicionog urbanizma što ima za posledicu rušenje Sajma, zgrade Generalštaba i Starog savskog mosta.