Šampioni ratovanja protiv šampiona laganja

Tanjug nam dalje o aktivnosti našeg premijera saopštava: "Naglasio je da u Srbiji najbolje znamo (podvukao M.Š.) šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi".

I dalje, premijer Srbije Aleksandar Vučić je prema Tanjugu i RTS-u još izjavio:

„...Imam dobre ideje, koristiću nešto što liči na šalu, ali je istina – mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno. Iskusili smo najteže situacije, patili puno, izgubili pola muškog stanovništva, učinili smo dosta loših stvari drugim ljudima, i našli smo danas nešto što je od najvećeg značaja po našu zemlju, a to je mir i stabilnost“, istakao je premijer.

Idemo redom.

Ne razumem, zašto bismo mi u Srbiji najbolje znali šta znači izgubiti živote i šta znače ratovi?!

Istina, ja ne mogu ni da znam, a samim tim ne mogu ni da negiram, da možda naš premijer to zaista i zna najbolje, ali u tom slučaju bi on to trebao da malo bolje objasni. Da li je on možda oduzimao živote nekome, ili lično ratovao ikada? Naravno da ne! Nije on takav, pobogu! On je samo sposoban da druge nagovori na to, a onda se nakon nekog vremena izmakne sa strane, i kaže: ovo je bila greška, sramota me je, menjam se, i ograđujem i osuđujem sve te koji su me slušali!

Možda njegova lična iskustva sa ratno-huškačom propagandom, sa ratnim izjavama, povremeno rasističkim i nacionalističkim, na granici dobrog ukusa, koje niko ne bi, ni sa daleko manje obrazovanja, mozga i inteligencije izneo ni u kafani, a kamo li sa skupštinske govornice Srbije, jesu takva (pogledati link sa izjavam njegovim u skupštini!). Možda je on, putujući nekada po Srbiji, i pozivajući ljude u dobrovoljce, šaljući ih tako kao frontovsko i topovsko meso, na sve linije sukoba, širom ratom zahvaćene bivše Jugoslavije, imao takva iskustva, ali ja, a država Srbija sigurno ne. Voleo bih da nam premijer otvori svoju tako napaćenu dušu, i ispriča nam svoja sećanja sa linija fronta iznad Sarajeva, ili vremena dok je radio na "Kanalu S" na Palama u toku 1992. i 1993. godine.

Vučić je u isto vreme i na istom mestu (Minhen), novinaru Štutgarter cajtunga, na komenatar i pitanje da je nekada podržavao Ratka Mladića, a kako sada gleda na to, rekao: „A te promene, takođe, treba priznati. Ja sam u svom životu počinio puno grešaka i danas pravim još po neku, premda ne tako teške kao kada je reč o toj temi. Ljudi u Srbiji osećaju da sam ja ozbiljan u promeni mišljenja“, rekao je Vučić.

A ja pitam premijera da li bi bilo logično da sada kada se on odriče tih stavova i kaže da mu je taj period bio pun grešaka, stane pred sud (i formalni državni sud, i sud ljudi odnosno istorije), onih koje je lično svojom propagandom i ondašnjim stavovima, zaveo, i prikupio kao dobrovoljce i poslao u smrt. Pošto kaže da su pri tome mnogi ljudi patili zbog zločina srpske strane, onda je logično da on treba da zajedno leži robiju sa bilo kojim pojedincem koji je takve zločine učinio, a u rat otišao, tako što se upisao u dobrovoljce, preko tadašnje njegove stranke - SRS! On misli da je dovoljno da se javno odrekne nekadašnjih svojih stavova i politike, i prihvati nove! A pa ne može! Ne, nije dovoljno! A tvoja odgovornost, Vučiću?

Mora on da odgovara za trajne posledice, koje su nastale direktno kao rezultat odziva ljudi na ondašnju njegovu politiku i stavove! Ili to, ili ako je stvarno tako i toliko "bolećiv i na suzu lak", da se povuče iz javnog života, i ostatak života i vreme provede u molitvama i pokajanju, kao pravi hrišćanin, bez ikakve garancije da će mu biti oprošteno ikada od ikoga! Zaslužio je to.

A onda kao vrhunac vrhunca, ide sledeća premijerova izjava: "Koristiću nešto što liči na šalu, ali je istina – mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno"!

Ovakva izjava bi najpre zaslužila komentar mog pokojnog dede, koji je znao, da kada neko tresne neku tešku i pretešku glupost, samo zavapi: "Bog s tobom, sinko, i neka ti je predadobro!"

Ali pošto moj deda nije odavno živ, moraću da se lično sam postaram za ovakvu notornu glupost i laž, izašlu iz usta prvog čoveka vlade Srbije, premijera Aleksandra Vučića, a što nama, malobrojnim, nezavisnim i mislećima, svakako ne ide na čast!

U ovoj izjavi, najteže doživljavam upravo to što je neposredno pre rečenice u kojoj je izneo i tresnuo neverovatnu, ogavnu, istorijski ni po jednom izvoru - utemeljenu činjenicu, pomenuo, verovatno podsvesno dve reči: šala i istina! No, kada je u pitanju istorijska istina, onda u njoj najčešće nema mesta, ni za nečije šale ni za nepostojeće, lažne" istine!

Zašto je tako?

Kada čovek, u trenutku promene svoje ideologije (iz nacionalne u nadnacionalnu) i religije (iz pravoslavne u protestantsku), krene i da menja svoju sopstvenu svest, onda posledično prvo promeni i svoj habitus (u medicini to znači: položaj i držanje tela u odnosu na sredinu i okruženje) i način hodanja: iz dvonožnog u četvoronožni (eto zašto leži po hodnicima Brisela!), a usled čega se onda i doživljaj sveta potpuno izmeni.

No, da ne gubimo vreme, ni ja ni vi, jer me je drugim delom rečenice ("...mi Srbi smo jedan od šampiona po broju ratova koje smo vodili od 19. veka do nedavno."), premijer Srbije, lično naterao da priležno sednem i odradim posao, koji se, usled njegovih ovde javno izrečenih lagarija i lažnih izjava našao preda mnom.

Rad, rad, rad, rad i rad! - to su omiljene reči našeg premijera, za razliku od nekadašnjeg ideologa komunizma, koji je u svojoj diktatorskoj paroli, rekao "rad", samo 3 puta: "Rad, rad i samo rad"! Bolji je naš premijer od njega! No, dosta priče, i da da se onda i ja bacim na rad, rad, rad, rad, rad i rad! Imam jedan "rad" više od premijera - impresivno zar ne!

Da se vratimo na temu!

Iz samo trosatnog traganja za raznim istorijskim izvorima, ja, kao veterinar i samim tim, "prirodnjak", potpuni "uljez" i laik, među ljudima školovanim u društvenim naukama, sam došao do sledećih podataka:

Od početka 19 veka, do danas, lista evropskih zemalja, prema broju ratova, koje su vodile, za mene sasvim očekivano (za premijera očigledno ne), izgleda ovako:

1. Velika Britanija - 137

2. SAD - 92

3. Francuska - 77

4. Rusija - 54

5. Španija - 49

6. Turska - 37

7. Italija - 27

8. Nemačka - 25

9. Holandija - 24

10. Austrija - 17

11. Portugalija - 16

12. Grčka - 12

13. Poljska - 12

14. Danska - 10

Srbija, bi na ovoj listi, sa ukupno 9 ratova (8 oslobodilačkih i odbrambenih, sem onog sa Bugarskom u 19.veku), i desetim, ovim zadnjim, koji bi se mogao tumačiti, kao rat za nasleđe Jugoslavije, i u suštini predstavlja jedan rat, delila 14 mesto sa Danskom i Mađarskom.

Sve ostale balkanske zemlje su po broju ratova slične Srbiji, i kreću se od Albanije sa 6, preko Rumunije - 7, i Bugarske - 8.

Interesanto je da na toj listi, Švedska ima 9, miroljubiva Švajcarska ima 5 ratova, a Norveška - 6 ratova.

Iz svega iznetog, potpuno je jasno, da Srbija ne da NIJE NIKAKAV šampion po broju ratova koji je vodila od 19. veka do danas, već je ubedljivo na samom začelju liste evropskih zemalja, gledano po tom parametru.

Naš premijer je, ovom krupnom LAŽI, bljesnu poput zvezde padalice, koja je dostojna i njegove nekadašnje radikalske politike! Kako reče moj komšija iz sela Ratine kod Kraljeva: "Kad je čovek klempav ili ima veliki nos, to se može rešiti operacijom, ali kad se rodiš kao crnogorac-nesrbin ili lažov, tu ni metak ne pomaže"! Naravno, ovo pominjanje reči "metak" je bilo samo metaforično, i ni u kom slučaju, ne predstavlja poziv ni na kakvo nasilje, na koje je naš sadašnji premijer običavao nekažnjeno pozivati, skoro decenijuu i po! (poslušati izjave iz skupšite iz izvora na dnu teksta)!

POUKA ZA KRAJ

Svako može da promeni mišljenje o bilo čemu. Pod tim podrazumevam čak i promenu religije ili ideoloških pogleda na organizaciju društva u kome živimo ili želimo da živimo. Pri tom mislim, da to nije moralno posrnuće, niti je znak nečijeg lošeg karaktera. Jednostavno, to je krajnje ljudski čin, i ne zaslužuje ničiju osudu, čak niti moralnu niti etičku . O nečem drugom je ovde reč i nešto drugo hoću da kažem. Radi se o ponašanju i delovanju pojedinca, nakon samog čina priznanja i promene svog mišljenja, vere ili ideologije. Naknadno ponašanje pak, treba i mora, da u potpunosti podleže prihvatanju ili osuđivanju, a u skladu sa aktuelnim moralnim i etičkim kodeksima koje nameće samo društvo.

U suštini, pitanje glasi: da li onaj koji je promenio mišljenje, i tim činom došao na potpuno suprotno gledište, može da pretenduje na poziciju predvodnika, te novoprimljene ideologije ili religije, bez obzira na dotadašnju elitu tog pokreta?

Da bismo bolje razumeli o čemu se radi, pokušaćemo da istu prikažemo primerima iz našeg svakodnevnog društvenog okruženja.

Zamislite da vatreni navijač i predvodnik najveće grupe navijača Partizana, posle 15 godina navijanja, preko noći počne da navija za Crvenu zvezdu? Zamislite da tom prilikom prevede i povede i celu svoju navijačku grupu "partizanovaca", da zajedno navijaju na Severu, za svoj novi klub? Zamislite da posle samo nekoliko utakmica taj "novi" vođa navijača "zvezde", nakon prelaska na stranu dosadašnjih glavnih takmaca, pretenduje i da preuzme mesto vođe navijača "delija"?

Zamislite da pri tom uspe da taj novi vođa navijača "Zvezde", sem što preuzima mesto i ulogu nekadašnjih vođa "delija", daje sebi za pravo da komentariše dotadašnje navijanje starih "zvezdaša", i počne da im drži pridike, kako se i nisu baš pokazali u predhodnih nekolikog godina, i da je to moglo mnogo bolje, dajući kao primer, bez imalo stida, čak i utakmice, protiv njegovog nekadašnjeg kluba (Partizana), gde se onalazio na suprotnoj strani!

Zamislite da zajedno sa svojom grupom "novoobraćenih" zvezdaša (bivših partizanovaca) uspe da uđe i u upravu kluba, često osuđujući svoje nekadašnje navijanje za Crvenu zvezdu, nazivajući to svojom greškom i sramotom?

Da li bi ijedan navijač u Srbiji mogao da zamisli ovakvu situaciju u nekom klubu i sportu? Odgovor je naravno: ne, ni slučajno! E to što nije moguće u sportu i zabavi, desilo se upravo u državi Srbiji! I tu grešku upravo skupo plaćamo!

Literatura:

1. http://www.tanjug.rs/novosti/164526/vucic--mir-neophodniji-nego-ikad--mi-u-srbiji-to-dobro-znamo.htm

2. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1823317/Vu%C4%8Di%C4%87%3A+

Mir+neophodniji+nego+ikada+pre,+u+Srbiji+to+dobro+znamo.html

3. http://www.srbijadanas.net/aleksandar-vucic-mi-srbi-smo-jedan-od-sampiona-

po-broju-ratova-koje-smo-vodili-ucinili-smo-dosta-losih-stvari-drugim-ljudima/

4. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_1800%E2%80%9399

5. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_1900%E2%80%9344

6. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_1945%E2%80%9389

7. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_1990%E2%80%932002

8. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_2003%E2%80%9310

9. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_wars_1800%E2%80%9399

10.http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D

1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%92

%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B

11. https://www.youtube.com/watch?v=d2PW7LiZuQo

12. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/525417/Vucic-Pet-najvaznijih-stvari--

rad-rad-rad-rad-i-rad