Politički život | |||
Samo budala može sve! |
ponedeljak, 25. februar 2019. | |
Kada na svim vodećim pozicijama u državnim organima i državnim ustanovama, lično odlučiš da postaviš budale veće od sebe, kako bi lakše kontrolisao rad svih tih institucija, onda je potpuno razumljivo, zašto moraš sve da radiš sam, zašto moraš u sve da se mešaš, zašto nikada ne spavaš i zašto se ludački zamaraš... (izgovorila stara iskusna budala,
iskusni penzionisani radnik, mnogih državnih organa, Kraljevo 2019.)
Bez najnovijeg i najšireg mogućeg uključivanja svih slobodnih budala Srbije, u politiku i državnu upravu Srbije, nade za neku bolju "budućnost Srbije" nije ni bilo. Samo budala postavljena na pravo mesto i u pravo vreme može da služi kao istinska inspiracija hiljadama, do tada pasivnih budala, da i oni uzmu aktivno učešće u najvećem, najbržem i nezapamćenom razvoju Srbije u njenoj novijoj istoriji. Samo velika budala može da prepozna prave potrebe svih budala ove zemlje, garantujući im izgradnju države po meri svake budale. Samo budala može da zna šta svakoj prosečnoj budali treba za veliku sreću. Jedino budala kada se posveti rešavanju nekog problema, možeš biti potpuno siguran da će problem biti sigurno rešen, makar to i ne bilo nikakvo rešenje, već samo dalje komplikovanje i budalaština. Samo budala ne zna za poraze, samo budala ne zna za umor, samo budala u svakom problemu koji je sam stvorio, vidi novi izazov i šansu da opravda svoje postojanje i delovanje! Kada budala reši da nešto uradi, ne postoji čovek koji ga može sprečiti u toj njegov nakani, da ne kažem budalaštini. Svaka budalaština je za budalu, novi izazov i nova inspiracija za dokazivanje sopstvene budalaštine, optočene oreolom apsolutne bezgrešnosti.
Kada budala umisli da je u potpunosti savladala i spoznala neku oblast rada ili granu nauke, više mu niko ne može stati na put, sem budale veće od njega samog. Zato iskusna i velika budala, izbegava sukobe samo sa budalama, dok sa druge strane, na budalinom putu u svetlu budućnost, nema izazovnije, lakše i besmislenije prepreke i sukoba, od one koju pokuša da mu postavi neki pametan i mudar čovek. Za razliku od pametnog čoveka, za koga važi pravilo da se nikada ne svađa sa budalom na javnom mestu, jer uvek postoji velika šansa da ih javnost pomeša, za budalu naprotiv, nema većeg izazova u životu, od toga da pred najširom mogućom javnošću, napravi budalom i glupakom nekog opštepoznatog i mudrog, po mogućnosti i stručnog i obrazovanog čoveka. On sopstvene uspehe meri jedino brojem pametnih ljudi, od kojih je napravio "budale", i to pred očima svih svojih budala, obožavalaca budalinog lika i dela! Svaki "javno zgažen i ponižen pametnjaković i genije" (tako budala uvek posprdno naziva svakog svog protivnika!), predstavlja jedini realni pokazatelj njegove "velike" pameti! Kada budala krene da primenjuje Pitagorinu teoremu, sve njegove budale ga upozoravaju da ne žuri, da ne bude ishitren, da je prvo proveri, i da ne veruje svakom, kako ga njegovi neprijatelji ne bi napravili budalom! Samo velika budala, na visokoj poziciji u državnoj upravi, može da garantuje uključivanje najšire zajednice budala čitave zemlje u rešavanje svih nagomilanih problema našeg društva. Kada budala reši da reši neki problem, ne postoji nikakav način da ga sprečiš u njegovom nesebičnom pokušaju rešavanja problema. Što je problem veći, budali se čini da je rešenje prostije!
Čak i ako mu u međuvremenu oduzmeš problem, ili ako problem u međuvremenu prosto nestane ili se reši sam od sebe, budala će i dalje istrajati na svom putu, i ostati potpuno posvećena njegovom rešavanju, jer budala vidi vlastiti uspeh samo u stalnom sopstvenom angažmanu, a ne u rezultatima tog angažmana. Budalu ne zanimaju rezultati, budalu zanima samo angažovanje, i stalno i neprekidno dokazivanje da je on "najpametniji"! Budala ne preza ni od čega na svom životnom putu, i ako bi kojim slučajem, u toj svojoj budalastoj posvećenosti i angažovanosti, otkrio kojim slučajem "kamen mudrosti", on bi njime gađao sve ljude oko sebe (i budale i pametne), jer je za njega "mudrost", samo oružje kojim se od svakog, pa i pametnog čoveka, može napraviti budala veća čak i od sebe! Sa pozicija jedne velike istorijske budale, jedini merljiv uspeh njegovog "rada" bi bio, kada bi sve budale koje je okupio, uspele da preuzmu upravljanje svih državnih i društvenih institucija, čime bi on praktično postao jedini koji može da upravlja čitavim sistemom sam, i koji bi bez njega bio neodrživ, već bi odmah posrnuo i raspao se. Samo budala teži izgradnji državnog sistema koji aposolutno zavisi od postojanja jedne jedine budale, to jest njega! Samo budala može sve! Samo budala se uvek oseća pametnije od svih predaka, svih savremenika i svih potomaka! Zato budala nema potrebu da "prosveti" i nauči "pameti" samo svoje savremenike, budala ima veće potrebe, on hoće i mora da nauči "pameti" i sve pretke, i sve "potomke"! Za pravu budalu, vremena nikada nema dovoljno, i zato se sve radi u borbi sa vremenom, jer budale troše vreme na budalaštine a ne na rad! Zato je vreme kao fizički fenomen, za pravu i nepatvorenu budalu, mnogo relativnije nego što je bilo i za samog Alberta Ajnštajna! Kada budala ima toliko loše rezultate svoga rada, on ih uvek objašnjava posledicom lošeg rada, "genijalaca i pametnjakovića" pre njega! Samo pravoj, prirodnoj, ekološkoj i autentičnoj srpskoj budali je uvek najveća moguća uvreda za nekog čoveka, kada ga nazove "genijalcom"! Budala je zato najtužnija kada nam kroz suzne oči počne da predviđa "tešku" prošlost, sadašnjost i budućnost, tešku ako ostanemo bez njega, i njegovih budalaština! Prošlost je loša i zla, jer nije bilo nikog ko je pametan kao on, sadašnjost je nikada bolja, jer je on tu, a budućnost Srbije će biti sjajna jer imamo tu sreću, da nas u nju, vodi baš on! Dakle, samo prava i velika budala, zna sve: bez obzira na vreme, okolnosti, činjenice, istinu, sudbinu, jer samo velika i prava budala, svaku svoju dilemu, završava javno izrečenim rečima: Ja znam sve! Uporedite samo te reči, sa onom čuvenom Sokratovom izrekom: Znam samo to, da ne znam ništa!
Budala se jedino iskreno smeje kada govori o sudbini najmudrijih i najpametnijih u državi koju vodi, jer za budalu nema veće sreće i uspeha, od činjenice, da je on ispao "mudriji i pametniji" od nekog, a pri tome mu je jedini dokaz njegove sposobnosti, to što je ogromna većina budala, ipak stala na njegovu stranu! Budali samo budale veće od njega samog, garantuju njegovu budućnost, i budućnost Srbije! Zbog toga, budala nikada ne propušta šansu da svaku veću budalu od sebe, postavi na visoku poziciju, jer niko nije više zahvalan od budala, kada se nezasluženo nađu na nekoj visokoj poziciji (nezasluženoj ni po obrazovanju, ni po iskustvu, ni po znanju), do tada rezervisanoj samo za mnogo pametnije, školovanije, stručnije, i iskusnije od njega samog! Samo tako, budala koja se nađe na čelu države, državnih organa, ustanova i institucija, zna da može da očekuje potpunu lojalnost svih onih budala, koje se nalaze oko njega, kao i svih ljudi ispod njega, čiji život sada zavisi od njegovih budalaština! Budali u državnom sistemu je bitno samo to, da su svi oni sa kojima mora dsvakodnevno da komunicira i radi, budale poput njega, dok se prisustvo tragova inteligencije na nižim nivoima države, državnih organa i ustanova toleriše, i čak je i poželjno, obzirom da čak i budala koja upravlja, zna da neko ipak mora i da nešto radi i uradi, a zna i da on i njegobe budale, nisu ti koji to mogu! Jedino budala iskreno veruje, da bez njega nema života i nade za razvoj i budućnost čitavog našeg društva i države, i to samo zato što se već poodavno pokazalo da za njegovu porodicu, prijatelje, rođake, kumove i političke saradnike, zaista nema nekog dobrog života i nade za budućnost, bez njegovog aktivnog rada i borbe za bolju budućnost Srbije! Zato budala vremenom lako odustaje od svojih najbližih članova porodice i prijatelja, stvarajući na tom putu stalno "stotine i hiljade" novih prijatelja, obožavalaca i saradnika, koji u njemu vide svoju novu nadu za svoj bolji život i budućnost! Naravno, moram da napomenem, da budala jedino čvrsto drži i nikada ne menja, one saradnike, koji su do tada, nebrojano puta dokazali, da su zaista i uvek, mnogo veće budale od njega samog! Za veliku budalu, samo budale veće od njega zlata vrede, i nikada ih se ne odriče, već im uvek nađe neko mesto, gde mogu na miru i natenane da ispoljavaju ponovo svoju novu budalaštinu! Podsećam vas na kraju, da je osnovno pravilo velike i istorijske budale: "nikada ne propusti priliku da budalu veću od sebe - zadržiš što duže ili zauvek pored sebe"-jer nikad se ne zna, kada ćeš njime moći da ukloniš nekog pametnog čoveka sa javne scene", kao i drugo pravilo "nikada ne propusti priliku, da pametnijeg i mudrijeg od sebe - držiš što je dalje moguće, i od sebe, i od države i državnih organa"! Zato je idel budale koji vodi državu, da uz sebe (a to znači u državnim organima), ima samo iskrene, verne i velike budale, nedvosmisleno i neupitno mnogo veće od njega, jer samo sa njima on može da izgradi bolju budućnost Srbije, i to prvo njima i sebi, a ostatak će biti za sve ostale! Kada velika budala koja odlučuje, primeti pametnog čoveka na čelu neke državne ustanove i institucije, on ga odmah i hitno smeni i ukloni, jer samo jedan takava pametnjaković, na takvom mestu, odbijajući da uradi neku budalaštinu naređenu sa više instance, može da napravi ogromnu štetu, jer može da posluži kao inspiracija stotinama i hiljadama drugih, i time ozbiljnu naruši hijerarhiju rada budala u državnim organima Srbije, koji čine kičmu i dušu čitavog današnjeg državnog sistema! Zato, kada sledeći put čuješ neku veliku budalu, kako drži vatrene i zapaljive govore, nazivajući pri tom često svoje najveće neprijatelje "genijalcima i pametnjakovićima", a poteze svojih neposrednih saradnika i postavljenika, komentariše kao poteze "totalnih idiota i budala", nemoj se tome iščuđavati: to je samo direktan naučni dokaz, da budala tačno zna šta i zašto radi! |