Ratko Mladić i kolektivna krivica srpskog naroda

Nakon donošenja prvostepene presude generalu Ratku Mladiću još jednom se jasno pokazalo da u našem društvu postoji ozbiljna i duboka podela. Reagovanje stranaka, državnih funkcionera i dežurnih boraca i borkinja za, isključivo srpsko suočavanje s prošlošću i počinjenim zločinima samo dodatno potkrepljuje i potvrđuje ovu konstataciju.

Posebno se insistira na stavu da presuda generalu Ratku Mladiću nije u isto vreme i stigmatizacija i osuda celokupnog srpskog naroda. Ali, reagovanje i nastupi predstavnika tzv. liberalno-demokratskih i građanski orijentisanih političkih ideoloških krugova ukazuju na to da upravo oni govore i zastupaju princip kolektivne odgovornosti i krivice srpskog naroda.

To je deo njihove ideološke agende u kojoj se tvrdi da Srbi neprestano pribegavaju samoviktimizaciji, ali i to da nisu spremni se suoče sa zločinima počinjenim u njihovo ime. U pitanju je stara ideološka mantra koju uporno koriste ovi ideološki jurišnici, što se moglo videti i u njihovim komentarima na presudu generalu Ratku Mladiću.

U nizu ovako intoniranih istupanja posebno se ističe komentar Snežane Čongradin, noć uoči presude Mladiću, koji je objavljen u liberalno-građanskom listu Danas.

“Noć je uoči najznačajnije presude na ovim prostorima. Presude Ratku Mladiću za genocid i druge strahovite ratne zločine koje je počinio u ime svih nas. Unazad vekovima i unapred , takođe , vekovima. Nije ih počinio sam . Počinio ih je uz pomoć , podršku, naredbu naše države - Srbije. Onih koje su građani birali da im budu predstavnici i predvode ih u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Oni su od nas napravili monstrume, opake, primitivne ludake i glupake spremne da pozdrave , opravdaju i učestvuju u genocidu nad drugim narodom. I to je jedna nepromenjiva i večita istina“.

Ovoj novinarki Danasa pridružio se u svojoj redovnoj kolumni i istoričar Nikola Samardžić.

„Odvratnost i glupost njegovog zločina, bedni kukavičluk njegovog držanja, odsustvo oficirske hrabrosti, da presudu sasluša i podnese. Možda je general Mladić zaslužan dok podseća kako i dalje kukumavčimo zbog tromesečne NATO intervencije, pošto smo tri godine okretali glavu od Sarajeva i dvadeset godina pokušavali da promenimo DNK genocida u Srebrenici“.

Ovo su, očigledno, i primeri zastupanja neprimerenog stava o kolektivnoj krivici srpskog naroda što je za pomenute kolumniste jedna i nepromenjiva i večita istina, koja se nikako ne može i ne sme dovoditi u pitanje.

Ovakvi stavovi su u velikoj meri deo aktuelne uređivačke koncepcije lista Danas koji sve više prerasta u bilten Liberalno Demokratske Partije i zagovornika ideologije druge Srbije, čiji je osnovni moto sadržan u tvrdnji da je druga Srbija ta koja se ne miri sa zločinom.

Da li to znači da se svako ko ne deli njihove ideološke stavove u stvari miri sa zločinom i samim tim ga opravdava? Sam ton u kolumnama Snežane Čongradin i Nikole Samardžića predstavljaju izraz ideološke isključivosti, neobjektivnosti i ostrašćenosti, koja je u osnovi delovanja ove etablirane i dobro pozicionirane ideološke i političke grupacije.

Zato, uveravanje predstavnika tzv. građanske Srbije, da se ne može govoriti o kolektivnoj krivici i odgovornosti pada u vodu jer ova presuda je za njih bila izuzetna prilika da ponove sve one propagandističke floskule, koje su inače pratile događaje vezane za građanski rat u Bosni i Hrvatskoj.

Posebno je otužno videti predsednicu Republike Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović kako govori o genocidu u Srebrenici, a upravo u Hrvatskoj možemo svakodnevno pratiti otvoreno oživljavanje i manifestovanje ustaštva i negiranje genocida počinjenog u Jasenovcu.

Slično se može oceniti i reagovanje Bakira Izetbegovića, koji nije propustio priliku da još jednom pokaže da za njega pomirenje na ovim prostorima znači pre svega priznavanje neupitne istine o isključivoj i neupitnoj krivici srpskog naroda za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini.

Ali i reagovanja velikih sila Engleske, Nemačke, SAD i Francuske, kao i EU samo nas dodatno uveravaju da iznošenje ocene da se radi o kolektivnoj krivici srpskog naroda ima svoje realno uporište.

Zato, delovanje Haškog suda, kao izrazito politički pristrasne institucije, nije i ne može biti ozbiljan doprinos procesu pomirenja i suočavanja sa prošlošću. Bez obzira na to što je njegova osnovna uloga bila kažnjavanje počinjenih zločina, sve dok se samo jedna strana - i to srpska - označava kao isključivi uzrok i krivac za krvava dešavanja u vreme razbijanja Jugoslavije, ne može doći do iskrenog i delotvornog pomirenja.

Međutim, samo u Srbiji se može desiti da Demokratska stranka saopšti da je presuda Mladiću dugoočekivano zadovoljenje pravde, preduslov pomirenja i da skida ljagu sa Srbije. Ova stranka navodi da Srbija konačno ulazi u završnu fazu poglavlja zvanog Hag i poziva učesnike javnog života da se uzdrže od promovisanja i opravdavanja ratnohuškačkih izjava.

Ovakva reagovanja na presudu generalu Ratku Mladiću, ali i iznošenje „večitih i neporecivih istina“, neće biti nikakav preduslov pomirenja i skidanja ljage sa lica Srbije. Naprotiv, samo će dalje podgrevati neprihvatljive stavove o kolektivnoj krivici srpskog naroda.

(Marinko M. Vučinić)