.jpg)
| Politički život | |||
Pripitomljavanje LDP-a: Od gvozdene metle do oslonca sistema |
 |
 |
 |
| sreda, 27. avgust 2008. | |
 – Ako neko želi u ovoj sali 5. oktobar onda treba da zna da put do 5. oktobra vodi kroz diskontinuitet sa Srbijom prošlosti, koja nije diskontinuitet samo sa Miloševićem nego i sa nama samima. Milioni su stali iza te ideje, cele institucije i politički sistem, i zato to treba počistiti gvozdenom metlom – poručio je Čedomir Jovanović sa osnivačkog skupa Liberalno demokratske partije u beogradskom Domu omladine 5. novembra 2005. Skoro tri godine kasnije, Jovanovićeva gvozdena metla još nije nikoga počistila, ali su zato glasovi LDP-ovih odbornika u Skupštini Beograda omogućili da se formira vlast demokrata i socijalista, a u republičkom parlamentu njihovi poslanici gotovo da su svaki put neophodni vladajućoj većini za kvorum. Od stranke iz koje su stizale kritike na račun svih drugih – od „tunjavog Koštunice”, preko „želatinastog Tadića” i „štetočine Dinkića” do „grobara Nikolića” i „propalih čuvara Miloševićevih vrednosti” – LDP je postao stranka koja omogućuje da sistem koji je uspostavljen posle majskih izbora u Srbiji opstane i funkcioniše. A taj sistem čine upravo stranke koje je LDP žestoko napadao (DS, SPS, G17 plus) i sami liberali, mada još nema svoje članove i partijske funkcionere u organima vlasti, a kako u njoj tvrde neće ih ni imati. Sa druge strane, ni LDP, koji je jurišao na svakoga, od političkih protivnika do tajkuna, za ove tri godine niko nije štedeo, a najčešće su napadani zbog njihovog stava da nezavisnost Kosova i Metohije treba priznati. Žestok je napad trpeo i Jovanović lično, koji još od vremena vlade Zorana Đinđića, vuče repove navodne povezanosti sa pripadnicima organizovanih kriminalnih grupa. I pored svega toga, LDP je ipak postala noseći stub bez kojeg bi se konstrukcija gradske vlasti u Beogradu srušila za tren oka. Stranka kojoj je na čelu Čedomir Jovanović je od skupine na koju su ostali učesnici na srpskoj političkoj sceni gledali kao na nekoga ko je na tu pozornicu maltene zalutao, jer uz otrovne strele kakve je slala na adrese svih drugih partija nije izgledalo da bi i sa kim mogla bliže da sarađuje, LDP je postala stranka čije se podrške ne libe ni oni koji su govorili da sa njima nikad ne bi sarađivali (SPS). Kao takvi postali su i prva rezerva koja bi u Vladi Srbije mogla da zameni socijaliste Ivice Dačića, ukoliko bi se oni usprotivili volji demokrata Borisa Tadića. Verovatno bi suviše pretenciozno bilo reći da je koalicioni potencijal LDP-a ravan onom koji je pre dve ili tri godine imala Demokratska stranka Srbije. Teško bi ipak bilo i zamisliti moguću saradnju između LDP-a i SRS-a, makar i na pet dana, koliko je trajao savez SRS – DSS, kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika Skupštine Srbije, maja 2007. godine. Zato bi se, međutim, slobodno moglo konstatovati da su se po ucenjivačkom potencijalu izjednačili sa Socijalističkom partijom Srbije. A taj potencijal su najbolje osetili sami socijalisti koji su u Beogradu morali da progutaju manjinsku podršku LDP-a njihovom savezu sa demokratama, kako ne bi morali ponovo da idu na izbore za beogradski parlament, na kojima prema svim procenama ne bi prešli cenzus, kao i da ne bi dodatno bili kažnjeni izbacivanjem iz tek formirane Vlade Srbije, gde bi ih zamenio LDP. Transformacija LDP-a od buntovne opozicione stranke do jedne, u trenutnom odnosu političkih snaga, od ključnih sistemskih stranaka, utoliko je fascinantnija, ako se pogleda kakav je odnos sadašnjih saveznika bio do pre samo nekoliko meseci. Najpre Jovanović nije želeo otvoreno da podrži Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora početkom februara ove godine. On, doduše, to jeste uradio posredno, kada je odmah posle prvog kruga najavio da je spreman da sa liderom DS razgovara o uslovima pod kojima bi pozvao svoje birače da glasaju za njega. Dva meseca kasnije, neposredno pred parlamentarne izbore, Tadić je, govoreći o mogućim postizbornim koalicijama, ocenio da će saradnja sa LDP-om biti moguća samo ako promene svoju politiku prema Kosovu i Metohiji. Jovanović mu je, međutim, ubrzo uzvratio ocenom da će sam Tadić morati da promeni stav o problemima Srbije ili će građani promeniti stav o njemu. – Glas za Tadića u ovom trenutku je glas za Koštunicu i Nikolića, a Demokratska stranka nastavlja stranputicom kojom je krenula – rekao je tada lider LDP-a. Do saradnje je, ipak došlo, a prve najave takvog ishoda došle su neposredno pred izbore, kada je Jovanović baš za „Politiku” izjavio da su, posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije, LDP i DS upućene jedna na drugu. On je, međutim i tada ocenio da Tadić greši i zloupotrebljava Kosovo kada SSP predstavlja kao uspeh Srbije u odbrani južne pokrajine. – Mislim da ako DS odnos prema Kosovu postavlja kao prioritet u definisanju naše koalicije, onda je mnogo prirodnije da ona savez pravi sa DSS-om, sa kojom se minimalno razlikuje u pogledu rešavanja kosovskog problema i odnosa prema Kosovu – upozorio je tada Jovanović. Već mesec dana posle izbora predsednica Političkog saveta LDP-a Vesna Pešić izjavila je da će ova stranka, ako se DS i SPS dogovore o konkretnim potezima za naredne četiri godine, podržati vladu ovih stranaka iz statusa opozicije. – Bićemo oslonac u samom parlamentu i javnosti da podržimo takav jasan plan ulaska u EU. Podržaćemo i koaliciju sa SPS-om kao pragmatičnu vladu koja će definisati upravo kako će teći proces ka Evropskoj uniji – rekla je ona u emisiji „Kažiprst” Radija B 92. Do toga je na kraju i došlo, a posle upornog insistiranja da u Beogradu ne podržavaju manjinski koaliciju DS-a i SPS-a, već da samo daju podršku demokratama, iz LDP-a su konačno počeli i te stvari da nazivaju pravim imenom. Uradio je to i sam lider stranke u intervjuu „Politici” objavljenom u petak, rekavši da bi „bilo pogrešno i pri tom potpuno besmisleno bežati od činjenice da se iza DS-a nalazi i SPS”, kao i Vesna Pešić koja je u najnovijem NIN-u izjavila da „kad kažemo, podrška manjinskoj vladi, to kao možda bolje zvuči nego da kažemo da smo u punoj koaliciji sa socijalistima”. (Politika 23.08.2008) |
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Protesti građana i dalje rade
- Rezervat Aleksandra Vučića i Vlade Srbije za Srbe na Kosovu i Metohiji
- Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave
- Rezolucija o merama koje država Srbija mora da preduzme povodom stanja na KiM
- Šta nedostaje Vučićevoj poruci da Srbija neće biti sluga ni Amerike ni Rusije - Rusija takav odnos i ne traži
- Sram nas bilo, Srbijo!
- Veleposlanica Jelena Milić i Zagreb vole se javno ili još jedan sunovrat srpske diplomatije
- Veliš - „Sve je do Boga“, pa zasedneš i ne činiš ništa!
- Sramotni muk Beograda pred golgotom srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - mi nikome nećemo biti „slavni preci“
- Geopolitika reke Drine - Hoće li litijum i Rio Tinto dovršiti ono što nije uspeo NATO?
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
