Politika – između farse i postavljenja

Završen je još jedan izuzetno važan konkurs koji se uklapa u novi raspored političkih i medijskih snaga nakon održanih parlamentarnih izbora. Privodi se kraju podela političkog plena ne samo u javnim preduzećima već i u našem medijskom prostoru. Objavljeni su rezultati izjašnjavanja članova Upravnog odbora Politike o postavljenju novog glavnog i odgovornog urednika ovog lista.

Ovo postavljenje liči na imenovanje vladinih činovnika, bez obzira na to što je tako pompezno raspisan konkurs. Kao i mnogo puta do sada, i pored velikih i svečanih zaklinjanja da politika i političke stranke neće imati presudnu ulogu u postavljenju glavnog i odgovornog urednika našeg najznamenitijeg dnevnog lista, odigrana je još jedna u nizu pseudodemokratskih proceduralnih farsi. Konkurs je i ovoga puta poslužio kao lažno pokriće za postavljenje glavnog urednika, koje je obavljeno telefonski, kao u stara dobra vremena.

Sigurno je da se ovako sproveden „demokratski“ postupak ne može označiti kao velika pobeda nezavisnog novinarstva mada je i bilo veoma neuverljivih pokušaja. Nakon ovog činovničkog postavljenja jasno je da je politika još jednom odnela prevagu i da će uredničko kormilo biti u proverenim političkim rukama, budući da će evropske integracije i neprestano suočavanje Srba s prošlošću i zločinima počinjenim u njihovo ime biti sada glavne uređivačke smernice.

Tzv. Druga Srbija i njeni glasogovornici verovatno će dobiti još jednu medijsku tribinu za borbu protiv srpskog klerikalizma i nacionalizma. O tome svedoči nedavno objavljivanje programskog teksta Nataše Kandić u rubrici „Pogledi“, u kome ona izražava potrebu da se izvini svim Hrvatima, Mađarima i Srbima starosedeocima iz Hrtkovaca i Golubinaca koji su se držali zajedno u vreme radikalskog terora koji je svesrdno podržavao Miloševićev režim, „specijalno hvala na hrabrosti, solidarnosti i ljudskosti u vreme kada je najteže bilo zaštititi suseda nesrpskog porekla. Izbeglice su ulazile u hrvatske kuće, nije bilo slučaja da su greškom ušli u srpsku kuću.“

Očigledno je da ovaj tekst najavljuje da će proces srpskog pokajništva i odricanja od politike Miloševića biti u fokusu pažnje nove uredničke koncepcije lista Politika. Jer to je lekcija suzbijanja i dekompozicije srpskog nacionalnog identiteta i usvajanje jezika političke korektnosti, bez kojih se nećemo moći približiti modernoj evropskoj zajednici.

Međutim, veoma je interesantno da nijedna od organizacija koje se tako žustro i istrajno bore za poštovanje ljudskih prava i ostvarivanje nezavisnih medija nije našla za shodno da reaguje na potpuno prenebregavanje, nipodaštavanje i grubo zaobilaženje većinski izražene volje novinara Politike. Oni su na internom izjašnjavanju dali podršku drugom kandidatu, ali je telefonsko i politički dirigovano izjašnjavanje validnije i merodavnije. U razgovorima o smeni glavnog urednika Politike u više navrata je izraženo opredeljenje da će mišljenje redakcije i njen većinski stav biti od gotovo presudnog značaja. Ništa od toga nije se desilo. Zašto se onda organizuje ta „demokratska“ farsa, koje očigledno nikoga ne obavezuje? Licemerstvo i politička hipokrizija pokazali su još jednom svoje pravo i razorno lice.

Nije se oglasilo ni uvek budno Nezavisno udruženje novinara Srbije, koje je moralo da zaštiti dostojanstvo novinarske profesije i stane u odbranu većinskog stava redakcije Politike. Nisu reagovale ni političke stranke liberalno demokratske i proevropske orijentacije. Postavljenje očigledno politički prihvatljivog kandidata prihvaćeno je uz opšti konsenzus.

Jedino je važno da list Politika neće biti više uporište dobrih srpskih nacionalista, koji smatraju da demokratija i nacionalizam nisu neumitno suprotstavljeni. Kako je to govorio iskreni demokrata Borislav Pekić: „Demokratija i Nacija – da! Demokratija ili Nacija – ne.“

11. novembar 2008.