Parada ideologije homoseksualizma

Pre nego se odgovori na naizgled jednostavno pitanje: ZA ili PROTIV tzv. Povorke ponosa u Srbiji, potrebno je mnogo savesnije pristupiti ovom složenom fenomenu. Jer u ovom slučaju se ne radi o ljudskom pravu koje je ugroženo, već o novom ideološkom konceptu koji se nastoji instalirati pod plaštom ostvarivanja ljudskih prava.

Pre bilo kakve rasprave treba reći da je nedopustivo nasilje i diskriminacija nad bilo čijim privatnim pogledom na svet koji ne krši zakon. Međutim, problem nastaje onoga trenutka kada se od privatnog mišljenja i delovanja pravi ideologija, sistem vrednosti i kultura ponašanja koja se nameće zajednici sa potpuno suprotnim pogledom na svet, i sve to želi ozakoniti.

Ovde nećemo ulaziti u analizu da li je homoseksualizam ovakva ili onakva, nasledna ili stečena bolest, moralno sagrešenje, izvitopereno ljudsko pravo ili socijalna patologija. Predmet našeg interesovanja biće homoseksualizam kao ideologija, kulturni obrazac, pokušaj naturanja sistema vrednosti u demokratskoj formi. Nastojaćemo da ukažemo na revolucionarni događaj prerastanja privatnosti u javni diskurs koji, iako zaštićen od svake diskriminacije, želi da postane dominantan i merodavan. Konačno, postavićemo pitanje neotvorenog dijaloga o pravima većinskih zajednica i vređanju njihovog tradicionalnog sistema vrednosti, tj. da li se nacionalna, verska i seksualna većina nešto uopšte pita u Srbiji i ima neka svoja prava?

Potrebno je znati da postoje tri oblika ispovedanja homoseksualnog pogleda na svet, za koji se može reći da je star koliko i ljudska civilizacija, ali da tek u naše medijsko i politički korektno doba dobija na masovnosti i sveprisutnosti.

U prvu grupu spadaju oni ljudi koji imaju ovakve sklonosti, ali se toga stide i žele da se promene. U drugu grupu ulaze oni koji svoje seksualne sklonosti drže u granicama svoje privatnosti. Ove dve grupe za nas nisu sporne, jer nemamo pravo da ulazimo u tuđu privatnost, i takođe ne ulaze u oblast ove naše analize.

Tek treća grupa homoseksualno nastrojenih ljudi ima neodoljivu potrebu da paradira sa svojim tzv. seksualnim opredeljenjem i nameće ga u svojoj sredini. U tu svrhu pokreće se čitava kulturna strategija, medijska i umetnička podrška, NVO sektor, političko lobiranje, zakonska regulativa i drugi oblici društvenog uticaja. Ovde se više ne radi o ljudskom pravu na privatnost i slobodu opredeljenja, već o organizovanom promovisanju sopstvenog pogleda na svet kao novog i društveno poželjnog obrasca ponašanja, bez obzira na vrednosti sredine u kojoj se to čini. Tradicionalni javni i porodični moral se proglašava zastarelim, retrogradnim, nasilnim, neslobodnim, a novi pogledi se pakuju u oblande modernosti, napretka i savremenosti svake vrste. Ovde više nismo na terenu ljudskih prava i sloboda već kulturnih, medijskih i političkih ratova u kojima nema nerešenih rezultata, već samo pobednika i poraženih.

Kako dati apsolutna prava jednom novom pogledu na svet, a u potpunosti zanemariti okruženje u kome se on pojavljuje i želi nametnuti?

Nova generacija ljudskih prava

Glavni argumenat za organizovanje tzv. Povorke ponosa jeste da su prava homoseksualaca ugrožena. Šta, međutim, čini ta njihova prava? Pravo na život, rad, organizovanje, slobodu govora - kao kod svih ostalih građana? To apsolutno imaju i zaštićeni su od svake diskriminacije po pitanju ostvarivanja ovih prava. Znači da žele nešto drugo, da im ovo nije dovoljno, da hoće još i dalje u svojim „pravima”. Da li možda već zahtevaju pravo na legalizaciju braka, usvajanje dece, pozitivnu diskriminaciju u svim sferama društva? Zašto to onda otvoreno ne kažu i postave kao problem? Zato što je onda jedino rešenje u svenarodnom referendumu po ovim pitanjima, gde bi prošli kao što su prošli u svojoj matici – Kaliforniji, dakle, uprkos svoj propagandi i lobiranju, izgubili bi. Zato je cilj da do referenduma nikada ne dođe i da se što više ovih prećutanih zahteva ostvari tajnim lobističkim putevima koji su uveliko razrađeni. Jednom rečju, da njihova prava lakše prođu u medijskom i demokratskom mraku.

Ima li proširivanje ljudskih prava uopšte granica?

Da li se prava manjina postepeno pretvaraju u diktaturu manjina? Da li većina ima neka prava i da li su određena prava manjina uvreda i ugrožavanje prava i vrednosti većine?

Da li narodi i države sa dubokim i starim tradicijama i sistemima vrednosti mogu i treba da budu naterani na povlačenje i okupaciju od strane nadirućih novih ideologija?

Da li jedan narod, kultura, društvo, država imaju pravo na svoj tradicionalni pogled na svet i javni moral? Da li je kršenje toga morala uznemiravanje i ugrožavanje prava te zajednice?

Koliko je homoseksualizam kao ideologija i pokret ovde autentična pojava, a koliko nusprodukt vladajuće svetske osvajačke i kolonizatorske ideologije? Ko se to zaista buni u Srbiji: homoseksualci ili promoteri ideologije homoseksualizma kojima je to posao, a ne način života? Koliko je ova ideologija domaćeg porekla, a koliko uvezena sa strane, odakle se i finansira i podstiče? Kako da to znamo?

Kuda nas dalje vode ovakva ljudska prava: u već pomenutu legalizaciju homoseksualnih brakova, zakonsku mogućnost da takvi brakovi vaspitavaju decu, prevrednovanje čitavog društvenog života u njihovom pravcu, pozitivnu diskriminaciju i procentualnu zastupljenost na svim funkcijama, krivično gonjenje drugačijeg mišljenja, političke partije koje se, po zapadnom uzoru i već ozakonjenom primeru, zalažu za pedofiliju?

Mnogo je pitanja na koja nema odgovora. Jasno je samo da je otvoren jedan novi društveni front i da se domaći zadatak nastoji završiti do kraja. Može nam se desiti da ono u šta verujemo i kako živimo više milenijuma postane predmet vređanja od strane nove ideologije, da zbog toga u šta verujemo i kako živimo budemo diskriminisani ili završimo u zatvoru, jer samim svojim postojanjem dovodimo u pitanje nove vrednosti.

U tome je i bio najveći problem nedavno usvojenog Zakona o diskriminaciji: što jednom zaštitom od diskriminacije rađa novu diskriminaciju. To kao da jeste cilj ideologije homoseksualizma: da bude iznad zakona, da bude privilegovana, da za nju važi ono što ne važi ni za koga drugoga, i da može slobodno i zaštićeno da se širi društvom. To je suština tzv. Povorke ponosa: ona se i organizuje upravo da ozvaniči taj iskorak u društvo i nesmetano širenje ideologije homoseksualizma.

Seksualno uznemiravanje

Svuda u svetu gde se ovakve parade održavaju (a to su tradicije na koje se ovdašnji gej aktivisti pozivaju) po pravilu pretvaraju se u karnevale nakaznosti, seksizma, perverzije, egzibicionizma i svih drugih oblika skaradnosti. U svim drugim slučajevima ovakvo ponašanje bilo kog pojedinca ili grupe na javnom mestu normalno bi se prekršajno tretiralo u svim sređenim i pristojnim društvima kao kršenje javnog reda i morala. Zašto su samo pripadnici ovakvog pogleda na svet iznad zakona i zašto je njima sve dozvoljeno?

Mi želimo da i Srbija bude mesto gde obični ljudi mogu slobodno i porodično da šetaju bez bojazni od seksualnog uznemiravanja svojih bližnjih, a pogotovo dece. I to je verovatno presudni zaključak ove teme: neko želi da pod maskom ljudskih prava i sloboda, zaštićen savremenom političkom ideologijom, promoviše i natura svoj lični pogled na svet. Jer ako neko samo želi da ostvari svoje pravo, zašto ga jednostavno ne koristi kada mu ga niko ne brani i ne ulazi u njegovu privatnost, već ga odnedavno zakonski i štiti od svake diskriminacije? Tj. zašto ima potrebu da sa njim paradira i provocira?

Pravi odgovor glasi: gde su prava drugačijeg pogleda na svet od ovoga koji nam se danas nameće? Jer i mi imamo svoj nacionalni ponos, koji se gazi u kontinuitetu poslednjih 20 godina. Da li i mi treba da počnemo da paradiramo? Da li neko iznova svesno igra na kartu novih društvenih sukoba i novog poniženja srpskog naroda? Na kraju, da li su ideologija homoseksulizma i njena društvena pobeda možda manje bitni od poraza tradicionalnih zajednica i pogleda na svet? Možda se tu krije ključ za odgonetanje tajne održavanja tzv. Povorke ponosa: demonstriramo li zapravo čija je i čija će biti ova zemlja?

Autor je sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri