Отворено писмо Ољи Бећковић и београдским политичарима - Не ломите нам багрење

ОТВОРЕНО ПИСМО ОЉИ БЕЋКОВИЋ И БЕОГРАДСКИМ ПОЛИТИЧАРИМА

Поштована Оља,

ето, синоћ нисам имао среће да се укључим у твоју (извини што не персирам) емисију да искажем своје жаљење, разочарање и незадовољство начином на који се опходите према „нашем“ граду па сам одлучио да Ти се обратим на овај начин.

Јављам се из Прве Вароши Србије, Малог Париза. Града Јеврема Обреновића, Поп Луке Лазаревића, Винаверових али и наших потомака. Града који је, уосталом, у своје скуте примио и Тебе, кад ти је било тешко, и све „лидере“ садашње опозиције. Најевропскијег града у Србији. Града у којем станује демократија, у којем су медији слободни да пишу шта хоће и о коме хоће. Града у чијој се Скупштини могу чути свачија мишљења и у којој опозиција (Српска напредна странка) може да прича сатима. Града у којем грађани на слободном изјашњавању, једини у Србији, одлучују како ће се потрошити новац од пореза на имовину. Града који је по својим економским потенцијалима најперспективнији град у Србији. Града који за културу издваја 7% (да, није грешка – седам процената) свог буџета.

Е, управо због свега горе наведеног (иначе сажете приче о Шапцу) не могу да дозволим да о судбини нашег града „одлучујете“ ви, Београђани, и увлачите нас у политичко блато и муљ који сте, непромишљено, сами створили. Не могу да дозволим ни да нас терате да извршимо политичко самоубиство само зато да би се задовољила ваша сујета.

 Политика је озбиљна ствар

Политика је вештина и умеће да се ствари мењају. Подразумева се набоље. И, што се ствари брже и чешће мењају то би грађанима требало да буде боље. А како то изгледа можете у пракси видети у Шапцу. Зато он и јесте „трн у оку“ онима који политику схватају као свој лични интерес. На жалост јавност у Србији је слуђена и већина људи не може да схвати о чему се ради.

Прво што пада у очи је изузетно танка нит која раздваја власт и такозвану опозицију. За ових тридесетак година вишестраначја сви су, у неком тренутку, били у неком „блиском“ односу било да су припадали истој странци било да су били у некој „непринципјелној“ коалицији. И зато толико „прљавог веша“ у јавности. Много се добро познају.

Такође, у очи пада и то да је још тања нит између политичара и организованог криминала. Сасвим је јасно да су све правосудне институције под контролом владајуће странке и председника државе и да је то омогућило владајућој структури да се јавно и без последица бави трговином оружја, дроге, руши, пали… Јасно је и да су сви они које сматрамо криминалцима, а под директним су утицајем и контролом политичара и служе да, искључиво, „утерују“ страх међу обичан народ, честитији људи од политичара који воде државу.

Па како, обичан човек, може ово да разуме…?

 Како се мења власт у Србији?

Треба бити потпуно реалан и објективан и схватити да се власт у Србији не мења ни бојкотом ни изласком на локалне или парламентарне изборе. Да вас подсетим да су Слободан Милошевић и социјалисти остали без власти тек кад је, по наговору своје жене, Милошевић уз парламентарне расписао и превремене председничке изборе и, наравно, изгубио власт. Кад је Коштуница изгубио председничку фотељу његова странка је отишла у историју… Слично се догодило и Борису Тадићу. И он је имао саветнике, већина је сада код Вучића, који су га саветовали да распише превремене председничке изборе па су и он и његова странка отишли у историју и још увек не могу да се опораве.

У међувремену, они који наводно хоће да га смене, поклањају му целу Србију на тацни и могућност да постане доживотни председник или буде устоличен за краља

Е такав луксуз Вучић себи неће дозволити. Да ли због „саветника“ који су се научили памети или због њега самог он ће на власти остати и у наредне две године. У међувремену, они који наводно хоће да га смене, поклањају му целу Србију на тацни и могућност да постане доживотни председник или буде устоличен за краља.

 Коска је бачена

Коска звана 3% цензуса је бачена и, као што се може видети, распомамила бројне „политичаре“ који се надају да ће се наћи у парламенту са свим принадлежностима које функција посланика доноси. Не би ме чудило да се на предстојећим изборима појави и више од 30 странака или група грађана. А то ће, уз институције које у Србији не постоје и медије које напредњаци потпуно контролишу створити лажну слику да народ хоће Вучића и напредњаке.

 Круг двојке

Оно што је сасвим јасно је да људи који представљају опозицију гледају само „своја посла“ и интересе а политика Србије се поново води искључиво „у кругу двојке“. „Бомбасти“ говори, без икаквог плана ишли су више на руку Вучићу него грађанима Србије.

Више од године није искоришћена велика енергија „Стоп крвавим кошуљама“ и „1 од 5 милиона“ само зато што су се лидери опозиције понашали као помахнитали чопор. Један „арлаукне“ а сви остали за њим. Без плана, циља, смисла… Тако је и дан данас.

Отворено питам све „лидере“ да ми одговоре или објасне народу шта би се данас десило да су напредњаци, пре четири године, освојили Шабац, Параћин, Стари Град

Отворено питам све „лидере“ да ми одговоре или објасне народу шта би се данас десило да су напредњаци, пре четири године, освојили Шабац, Параћин, Стари Град…? За опозицију се не би ни чуло да постоји…

Овако сви су они долазили у Шабац и у Шапцу започињали животе својих новооснованих странака. И, што би рекао наш Ханибал, „шиљили ону ствар“ „објашњавајући“ нама како се води политика и шта ми треба да радимо. А ми смо их, као добри домаћини, гостили, слушали, уважавали, трпели…

Е, „неће више да може“!

 Шта чинити?

Е, то је питање на које већина слободномислећих грађана тражи одговор. Ући у неки „полу бојкот“ и покушати да се „отме“ што више градова и општина који ће пред председничке изборе бити ослонац промене власти или потпуно препустити власт напредњацима и чекати да промене изврши Европска унија, Америка, Русија, нека друга велика сила… а што ми личи на ону народну: „липши магарче до зелене траве!“

Шабац не сме пасти

Наравно, потпуно ми је нејасно (или није) како и зашто су опозициони лидери спремни да жртвују Шабац и све нас који смо, стављали „главу у торбу“, и још увек је стављамо, да би они постојали.

Ако препустимо град, без борбе, и „обрадујемо“ шабачке напредњаке онда је сва наша досадашња борба била узалудна

Такође, ако препустимо град, без борбе, и „обрадујемо“ шабачке напредњаке онда је сва наша досадашња борба била узалудна.

Ипак, било како било, Шабац и Шапчани ће бити јунаци предстојећих избора. Зато што, за разлику од „опозиције“, нећемо кукавички седети код куће заклоњени иза неког „споразума“ него ћемо јавно показати шта о овој власти мислимо. Зато што имамо план, зато што знамо шта хоћемо…

 Полу бојкот је већа храброст

Сви ви који сте спремни да бојкотујете изборе и тог дана не узмете ни један гласачки листић причаћете после, ако вам то затреба, како сте баш тог дана били болесни, дошли вам гости, морали да отпутујете, заборавили… Али ми који смо спремни да бранимо свој град бићемо обележени за сва времена.

Замислите чланове моје породице и мене који ћемо се тог дана појавити на гласачком месту и узети само један листић. Онај локални. Тог тренутка ћемо на своја чела исцртати мету да смо против Вучића и напредњака

Замислите чланове моје породице и мене који ћемо се тог дана појавити на гласачком месту и узети само један листић. Онај локални. Тог тренутка ћемо на своја чела исцртати мету да смо против Вучића и напредњака. И, нема назад, нема, доши ми гости, збунио сам се…

Зато пре него што нас унапред осудите за вашу кривицу и неспособност правећи представу за „Малог Ђокицу“ како је бојкот у Србији пропао зато што је Власт (а која власт бојкотује изборе?) у Шапцу бранила свој град размислите мало о овоме и: „не ломите нам багрење јер могу вас ветрови одувати“.

 1.000 џипова и 1.500 батинаша

И престаните више, као што је, синоћ, то учинио млади Стојановић, да плашите грађане Шапца са 1.000 џипова и 1.500 батинаша. Није фер. А и глупо је јер покушавате да уплашите један град и један слободарски народ који се, у својој историји није плашио ни велике турске војске Сулејман – паше Скопљака. Заборавили сте и како је прошао Оскар Поћорек, навећи војни стручњак тог времена са великом аустроугарском војском.

Није Вучић толико глуп. Не плашите мечку решетом.

НЕКА ПАМЕТ И РАЗУМ ПОБЕДЕ! ДА МИСЛИТЕ А НЕ ДА ВЕРУЈЕТЕ!

 Срдачан поздрав,

Аутор је уредник „Подринских“ новина

(podrinske)