Nisu prava opozicija oni koji „Vrhovniku“ zameraju sve, a ohrabruju ga da nastavi sa kršenjem Ustava i preambule o Kosovu i Metohiji

Činom uklanjanja ograde oko dvora (i uvođenjem ženske telesne garde) u kojoj stoluje vrhovni državni poglavar, Srbija će pokazati da je jedina demokratska zemlja, što bi se reklo, istorijski demokratski izuzetak - slagala je, baš masno, a usput ne trepnuvši, Vrhovna Glasnogovornica u mikrofone medija koji, po zadatku, ne postavljaju bilo kakva potpitanja Najvišem Državnom Rukovodstvu (skraćeno: NDR).

A da su mikrofone, umesto plastičnih držača, držali stvarni živi novinari, usledila mi najmanje tri logična pitanja: Najpre, zar nije, pre četiri meseca, prvi put u stoitrogodišnjoj istoriji Novog dvora na Andrićevom vencu, baš po naređenju sadašnjeg Vrhovnika, i postavljena ograda oko njega? Drugo, a sedišta predsednika država ili vlada u Ljubljani, u Sofiji, Budimpešti, Sarajevu, pa Hradčani u Pragu, pa Kvirinale u Rimu, pa čak i Dauning strit 10 u Londonu... je li oko nekog od njih Glasnogovornica videla "lance i katance"? Treće, nije li Vrhovnikovo busanje u prsa junačka ("pustite ih, neka mi priđu, neka me i udare...") i uvođenje uniformisanih "kobrica", po principu da su mu, eto, i samo žene dovoljne jer se on, kao najveća muškarčina u istoriji, toliko ne plaši "nasilničke" opozicije, zapravo, najgora moguća uvreda za sve, pa i najnaprednije, žene u ovoj zemlji?

... On pridaje sebi toliki značaj, toliko je ubeđen u trajanje svojih institucija ili toliko želi da ubedi druge u to da, bilo koja beznačajna stvar koja ima veze s njim, sve što dotakne, odmah pridobija ISTORIJSKI ZNAČAJ. Istorijski je za njega svaki govor, pa makar sto puta govorio jedno te isto, istorijski je svaki sastanak, pa makar ne menjao ništa u postojećim odnosima... istorijsko je svako svečano otvaranje svakog druma, a svečano se otvara svaka ulica i svaka pojedinačna kolovozna traka svake ulice; istorijska je svaka svetkovina u čast dobre žetve, istorijski je svaki partijski skup, istorijski je svaki praznik bilo koje vrste...

Pasus iznad nije, naravno, moj, već je citat iz knjige "Istina o jeziku nacista", u kojoj Viktor Klemperer, kao jednu od tri ključne jezičke kovanice u javnom diskursu Trećeg Rajha, nakon što su nemački građani, svojom demokratskom voljom, izglasali Adolfa Hitlera za predsednika vlade, ističe upravo samoepitet - "istorijski značaj". Sve čega se, tadašnji kancelar, a budući firer, dotakne - sve pretvara u zlato ili, makar, i ako nije bilo do tada, postaje "od istorijskog značaja"!

Zamislite sad to, šojićevski interventno, "sazivanje izvanrednih pres konferencija za medije, novinare, novine, televizije, radio i tranzistori", na svetu nedelju, sa željom da - umesto da odgovorite građanima šta kanite sa zahtevima opozicije i da li kao predsednik svih građana, vi, zapravo, prizivate opozicioni bojkot - saopštite ustreptalom auditorijumu da ste odlučili da UZURPIRATE I FUNKCIJU PRVOG BEZBEDNjAKA, pa vas baš briga šta o tome misle oni koji su plaćeni da brinu o vašoj bezbednosti, jer ćete vi od sada da se igrate malo Gadafija, malo Zagora Te-neja, malo Vajata Erpa, a malo Žalosne Sove!?

Naravno da je žensko biračko telo u zemlji Srbiji dominantno. I, svakome ko ima i gram mozga, više je nego jasno da dvogodišnja kampanja diskreditovanja opozicije, kao POSEBNO NASILNIČKI USMERENE KA ŽENAMA, mora da dobije na intenzitetu, jer nije dovoljno samo to što "Fašista i Tajkun mrze i tuku žene". Ovaj režim na izbore mora da izađe sa jačim štihom u rukama. Recimo sa, do proleća već ukorenjenim, stereotipom po kome, svako ko nije za Vrhovnika i Njegove, TAJ JE PROTIV ŽENA, SOPSTVENIH MAJKI, SUPRUGA, SESTARA.

U prevodu na novosrpski, to bi značilo: kad sledeći put demonstranti krenu da bacaju toalet papir na zgradu Predsedništva, a tamo ih, namesto "kobri", sačekaju "kobrice" - to će značiti da je sve te HULIGANE, HULjE, NASILNIKE, SILEDŽIJE instruirala CIA, u dosluhu sa Fašistom, Tajkunom itd (upišite sami), da BIJU SRPSKE ŽENE.

Dobro, nije Vrhovnik izmislio ovo manipulisanje lažnom brigom za sve žene, odnosno iskrenom skrbi za one žene koje čine njegovo biračko telo. Mlade skojevke su se, 1946, sa Trećeg kongresa Narodne omladine Jugoslavije, zaklinjale najdražem maršalu da je dva miliona omladinki (i njihovih drugova) "verno svome narodu u periodu izgradnje". Ka-pe-ju je, stvarajući A-fe-že (Antifašistički front žena), shvatala koje će sve koristi imati od masovnog organizovanja i mobilisanja žena, sve sa ciljem da od žena stvori "s(a)vesne graditeljke socijalizma".

I grčka mitologija prepoznavala je naročiti red žena, Amazonki, definišući ih kao "one koje se bore kao muškarci", i koje je predvodila kraljica po imenu - "ona koja pušta svoje konje na slobodu".

Na kraju krajeva, i (predratna) legalna i legitimna vlast Nacionalsocijalističke partije, organizovala je, kao svoj stranački aktiv, Savez nemačkih cura ("Bund Deutscher Mädel"), a ne, na primer, savez devojčica. Ovakva sentimentalizacija sa, namerno izabranim, delimično negativnim, vagabundo predznakom, zvučala je narodskije i slobodnije, ali pomalo i prostije i sirovije, jer je implicirala poruku o kuraži i snazi nemačke devojke, ali i bespogovornoj odanosti vođi. (Mala distinkcija: Firer je idealnu nemačku ženu video, otrilike, isto kao i kajzer Vilhelm Drugi - "deca, kuhinja crkva", ali i fizička snaga i rasna čistota.) Ove devojke su, od 1935. godine, morale pola godine da volontiraju u "radnoj službi" pod okriljem Nacionalsocijalističke stranke.

Članice te lige devojaka mladosti između 15 i 20 godina (1938. bilo ih je već dva miliona), svake srede uveče imale su kućne "teferiče", na kojima se diskutovalo o nemačkoj kulturi i umetnosti, a svakog leta, nedelju dana, bile su obavezne da učestvuju u letnjim kampovima. Svaka cura morala je, inače, naizust da zna: datum Firerovog rođendana, da prepriča Firerov život kao i istoriju naci-pokreta i rodoslov Firerovih saradnika, da poznaje nemačku geografiju, kao i sve tačke, po Nemačku ponižavajućeg, Versajskog sporazuma!

Dakle, šta ja rekoh, danima pre "Liht - roze" randevua na Fe-pe-neu: ne samo da će Vrhovnik pristati na dijalog, nego će ga još sam i PRIZ(I)VATI?

A šta konstatovah u prošlom tekstu "Sve za front - svi na front protiv Bojkota!" (cvijetinmilivojevic.blogspot.com)? Nije li se već rasplamsala svenapredna hajka na ZAGOVORNIKE BOJKOTA IZBORA POD OVIM I OVAKVIM, PRVENSTVENO MEDIJSKIM, NEUSLOVIMA?

"Stabilokrati", ta nova kvazinaučna i paraintelektualna fela među Vrhovnikovim javnim šlihtarama, tvrde već mesecima da svako ko nije za stabilokratiju, taj ruši državu, hoće da, Bože me sačuvaj, učini nešto na zlo Najvišem Državnom Rukovodstvu (skraćeno: NDR; ma šta to značilo) i tako to i tome slično.

Dakle, prava opozicijo, u kampanju!

Ne saopštavajte još u kampanju za šta, mada, svi su izgledi - bojkot! Ali, ne do ispunjenja svih 42 zahteva tzv. stručnog tima. Ma, častite, slobodno, Vrhovnika sa 40, ma i sa svih 42 zahteva. Niti jedan od njih ne moraju da vam ispune.

Ali, ukoliko ne želite da se ogadite sopstvenim sigurnim glasačima ili dohvatite nešto od onih birača koji ne žive od članske naprednjačke karte već od sopstvenog rada - morate da dodate dva nova zahteva! U vezi sa kojim nema kompromisa: dakle, pustite na miru REM, Agenciju za borbu protiv korupcije, RIK i tome slične institucije za potkradanje narodne volje.

Uslov svih uslova mora da bude: OSLOBAĐANjE ili PRIVOĐENjE POZNANIJU PRAVA (ali ne samo zakonodavstva iz oblasti sistema informisanja i komuniciranja!) Javnog medijskog servisa i najuticajnije TV trovačnice koja koristi nacionalnu frekvenciju!

Bez toga, svako fingiranje dijaloga u kome opozicija participira jeste, unapred, IZDAJA NARODNE VOLjE onog dela biračkog tela koje, možda, razmišlja da ovaj put ne glasa za Vrhovnika.

Ah, da, a šta je to prava opozicija?

To, svakako, nije tzv. omiljena Vrhovnikova opozicija. Međutim, prava opozicija nije ni onaj deo samoproklamovane prave opozicije (čak i deo onih iz "Dogovora sa narodom") koji, navijački, žmuri na UZURPIRANjE USTAVNIH I ZAKONSKIH OVLAŠĆENjA I KONSTANTNO PROTIVUSTAVNO DELOVANjE našega Vrhovnika. Da budem jasan: prava opozicija nisu oni politički subjekti koji Vrhovniku zameraju sve i svašta, a jedino ga ohrabruju (i podržavaju) da nastavi sa kršenjem ustavne preambule o Kosovu i Metohiji!

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)