Lažni rusofili i iskreni rusofobi

Niti je šala, niti je skrivena kamera: Svetlana Lukić, urednica "Peščanika", sažaljeva i prebrojava srpske državljane stradale od kasetnih bombi! U tekstu objavljenom na sajtu kojim rukovodi, pod naslovom "Najava 380. emisije"[1], Svetlana Lukić bavi se posetom Dimitrija Medvedeva i pratećim događajima, a u pretposlednjem pasusu doslovce piše:

"Izgleda da će Gasprom postati sponzor Crvene zvezde, generalni direktor Srbijagasa Bajatović nas je radosno obavestio da sve ruske kompanije imaju u svojim statutima plemenitu klauzulu o socijalno odgovornim preduzećima, što znači da moraju da finansiraju kulturu, sport i slične zanimacije. To znači da Gasprom smatra da je socijalno odgovorno da u bednoj zemlji, u kojoj nema konkurenciju jer je monopolista, finansira već moćne fudbalske klubove. Dok je, na primer, Filip Moris finansirao gostovanje izložbe Leonardovih izuma i sa nekoliko stotina hiljada dolara pomogao uništavanje kasetnih bombi od kojih je posle bombardovanja stradalo nekoliko desetina građana Srbije. Tako da ipak ima razlike između ruske i zapadnoevropske demokratije i shvatanja ljudskih prava."

Genijalno! Urednica sajta "Peščanik" i voditeljka istoimene emisije zamera nehumanim Rusima što ne rade isto što i prehumani Zapad: uništavaju kasetne bombe! Upravo one bombe koje je ovde posejao – ko?! Medvedev? Putin? Jeljcin, možda Gorbačov? Ne, nego Klinton, sa Širakom, Šrederom i ostalim liderima NATO zemalja.

Dirljiva je to predstava o demokratičnosti i ljudskim pravima: prvo bombardujete neku zemlju, a posle kompanije iz vaše države plate uklanjanje neeksplodiranih VAŠIH kasetnih bombi i, na top-listi Svetlane Lukić, vi ćete biti među najvećim poštovaocima ljudskih prava. Neko na koga bi trebalo da se ugledaju Rusi, koji, zamislite, ne uklanjaju kasetne bombe drugih zemalja i drugih vojski.

Nekako obrnuto...

Ako vas Svetlana Lukić nije ubedila koliko su Rusi nehumani, onda je to, mora biti, uspeo Andrej Šari, original Rus i urednik u ruskom servisu "Radija Slobodna Evropa" koji je dao intervju za – nećete verovati – "Radio Slobodna Evropa". Poseta Dimitrija Medvedeva Beogradu bila je povod da beogradski servis ovog medija INTERVJUIŠE kolegu iz moskovske centrale[2], koji se potrudio da razbije sve iluzije o prijateljskom odnosu dve pravoslavne, slovenske zemlje:

"Rusija je velika, Srbija je mala – mi smo stariji brat, vi ste mlađi brat. Ništa više od toga neće nikad Srbija ni dočekati od Rusije. Poseta je pragmatičnog karaktera, bitna je nafta, bitan je gas, da Srbija prodaje ili će prodavati svoju naftu, naftovode i plinovode Srbije. Tadić može da govori bilo šta o pridruživanju Srbije EU, ali istina je da će Rusi imati kontrolu nad Južnim tokom i sistemom naftovoda i plinovoda iz Rusije što je bitno. Novac je bitan. Dijalog je za sada u drugom planu", pojasnio je Šari suštinu rusko-srpskih odnosa.

Te odnose, prema njegovom mišljenju, ne olakšava ni ruska podrška srpskom stavu oko Kosmeta:

"Jeste, to je činjenica (da Srbija ima snažnu podršku Rusije u odnosu na pitanje Kosova), ali je u isto vreme Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Ahazije, onda je to nekako obrnuto. Situacija je veoma teška, ali i u Rusiji svi razumeju da neće biti povratka Kosova u Srbiju, da praktično to nije moguće. Jasno je da neće biti uspostavljene nikakve oficijelne veze između Kosova i Rusije, ali biznis je biznis", poručuje urednik ruskog "Radija Slobodna Evropa".

Ukoliko vam čak ni Šari nije bio uverljiv, onda je uzaludnost srpskih emocija prema ruskom predsedniku i uopšte Rusiji morala da vam se ukaže kroz njegovu visinu. Sa svojih 165 centimetara, Medvedev je danima bio predmet zluradog podsmevanja brojnih drugosrbijanskih komentatora. Na "E novinama", recimo, neprestano su isticali da je ruski predsednik izašao iz aviona u "malom kaputiću" – što je, inače, čist pleonazam, jer ne postoji "veliki kaputić". A šarmantni Teofil Pančić je, u svom komentaru na "Peščaniku"[3], za Medvedeva napisao da je "Visoki Gost onižeg rasta". Da smo mi neka normalna zemlja, kao da poručuju "E novine" i Pančić, ne bismo ni razgovarali sa tako niskim državnikom, a kamoli ga još dočekivali na onako pompezan način!

Sarkozi, ne prilazi!

Dok je Medvedev boravio u Beogradu, pravim srpskim rodoljubima užasno je smetala socrealistička patetika kojom su ovdašnji "magovi marketinga" zatrpali kampanju o rusko-srpsko-sovjetsko-jugoslovenskom prijateljstvu. Ali, nedelju dana posle posete šefa Kremlja, jasno je da su od lažnih rusofila ipak gori, zlokobniji i štetniji – iskreni rusofobi. Ovi koji nas ubeđuju da su Rusi krivi zbog toga što: 1) ne uklanjaju neeksplodirane NATO bombe; 2) smatraju Srbiju mlađim bratom, i 3) imaju niskog predsednika.

Ostaje nam samo da se nadamo da Rusi ipak nikada neće prihvatiti merila Zapada u pogledu demokratije i ljudskih prava, odnosno da neće napredovati na lestvici humanosti prve dame "Peščanika". Nekako, dobro je što im ne pada na pamet da sprovode nad nama "Milosrdnog anđela", taman nikada ne uklanjali već bačene kasetne bombe i taman ih Svetlana Lukić okrivila ne samo za sve žrtve posle bombardovanja, nego i za one tokom bombardovanja, za koje iovako nikada ne bi okrivila NATO.

(Inače, pre nekoliko godina upravo su ruski stručnjaci uklanjali neeksplodirane kasetne bombe u okolini Niša, ali Svetlani Lukić ni to nije bio previše zanimljiv podatak.)

Isto tako, ostaje nam da se nadamo da će nas Rusija i ubuduće doživljavati kao "mlađeg brata", koliko god Andreju Šariju to delovalo ponižavajuće po Srbe. Makar nikada u nama ne videli "lidera regiona", kako nas često predstavljaju političari iz Evropske unije, odlično je što nam Rusi ne uvode vize i sankcije, što nam ne komadaju državu svakih desetak godina, što nas ne teraju da jednostrano i na svoju štetu primenjujemo SSP, ili što nas ne ucenjuju Ratkom Mladićem. "Mlađi brat" ili "lider regiona"? Da oprosti Andrej Šari, ipak nam je udobnije u definiciji koju nam je namenila Rusija!

Takođe, valjalo bi da se molimo Bogu da francuskog predsednika Nikolu Sarkozija put nikada ne nanese u Srbiju. Jer, zamislite samo kako bi dokazane estete, poput Petra Lukovića i Teofila Pančića, reagovale na državnika koji je jednako visok/nizak kao i Medvedev, ali mnogo više iskompleksiran zbog toga. Dok šef ruske države ni ne pokušava da sakrije to da je za glavu niži od većine svojih kolega, dotle Sarkozi (kako su letos pokazale fotografije "Rojtersa") za govornicom stoji na posebnoj platformi, nosi cipele sa temeljno pojačanim đonom kako bi izgledao barem neki centimetar viši i ne prima u svoje najbliže osoblje nikoga ko ima preko metar i 70, kako ne bi dominirao u odnosu na njega!

Na kraju, poželimo da Britanci, Francuzi, Nemci i ostali Amerikanci budu prema nama tako nehumani, neiskreni i niski kao Rusi.