Defetističko praznoslovlje Aleksandra Vučića

U susretu sa Lajčakom predsednik Srbije održao najoštriju konferenciju u istoriji. Aleksandra Vučić posle susreta sa Miroslavom Lajčakom – Kurti sprema „Oluju“ za kosmetske Srbe. Dijalog na ivici provalije posle ucena Prištine koje je doneo Miroslav Lajčak. Sporazum iz Brisela je  obesmišljen. Podle namere, neke svetske sile preko Kurtija prizivaju haos na Kosovu kako bi  prisilile Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Pale fitilj na KIM- hoće da slome  Beograd. Ovo su samo neki od mnogobrojnih naslova objavljivanih u medijima koji  bezrezervno podržavaju naprednjačku vlast a bili su publikovani  na njihovim  naslovnim stranama nakon  „istorijskog“ i kuražnog , ovoga puta veoma oštrog i „beskompromisnog“ obraćanja javnosti A.Vučića nakon još jednog u nizu neuspešnih i nemuštih susreta sa Miroslavom Lajčakom specijalnim izaslanikom EU sa pregovore o Kosovu i Metohiji. Bila je to u stvari još jedna u nizu medijskih  parada  njegovog defetističkog prasnoslovlja  kojom se samo priprema teren za „istorijske“ odluke o postizanju kompromisnog rešenja za Kosovo, i Metohiju/ a da niko nema elementarnu predstavu šta taj kompromis u suštini znači/.

Izražavajući po ko zna koji put odlučnu privrženost mirnom rešavanju pitanja Kosova i Metohije kao i spremnost Srbije da i dalje bude deo pregovaračkog procesa/bez obzira što u tim pregovorima samo se  i dalje derogira  državne nadležnosti  Srbije/ glavni pregovarač Srbije A. Vučić je ovoga puta rešio zaoštri svoju retoriku i ponudi nam neku vrstu njegove lične ispovesti o toku tih tzv. pregovora ali i podeli svoju ozlojeđenost i  razočaranost licemerstvom i nedoslednošću Evropske Unije i zemalja koje su glavni oslonac u odbrani i zastupanju tzv. kosovske nezavisnosti.

Pri tome ima se utisak nakon ovog medijskog nastupa A. Vučića kao da je neko drugi ovih deset godina vodio pregovore i proglašavao niz „istorijskih“ pobeda a da je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji sve teži i neizvesniji jer u ovim tzv. pregovorima Srbija je samo davala sve veće ustupke a da nije dobijala ništa za uzvrat

Evo samo nekoliko glavnih akcenata iz ove dobro odglumljene predstave A. Vučića čiji je glavni cilj treba da posluži za unutrašnje prilike i političke svrhe i prikaže njega kao beskompromisnog i kuražno doziranog borca za srpske nacionalne interese ali i obavi medijsku pripremu za potpisivanje obvezujućeg sporazuma  Beograda i Prištine, što pretpostavlja i međusobno priznavanje/što je  glavni uslov za dalje sprovođenje procesa evropskih integracija/. Pri tome ima se utisak nakon ovog medijskog nastupa A. Vučića kao da je neko drugi ovih deset godina vodio pregovore i proglašavao niz „istorijskih“ pobeda a da je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji sve teži i neizvesniji jer u ovim tzv. pregovorima Srbija je samo davala sve veće ustupke a da nije dobijala ništa za uzvrat. Naprotiv, samo je ojačavala poziciju Prištine što je rezultiralo povlačenjem  najvažnijih srpskih državnih  institucija sa Kosova i Metohije.

Navođenje nekoliko citata iz ovog „istorijskog“ i „beskompromisnog“ obraćanja A. Vučića samo su dodatno svedočanstvo o potpunom krahu njegove  politike na Kosovu i Metohije i on se ne može prikriti ovom njegovom tiradom o licemerstvu i hipokriziji Zapada jer to je davno prepoznata  konstanta u njihovom vođenju politike u odnosu na Srbiju i to ne samo kada je Kosovo i Metohija  u pitanju.

“Od tog Briselskog sporazuma Srbi su  sve ispunili. Jedina stvar koju je Priština trebalo da ispuni nije ispunjena kako je moguće da Kvinta ćuti a kada  Srbi okače baner ZSO to postaje problem. Kada god  postavite pitanje, gde su vam principi pošto vidimo Rusija je strašno pogazila međunarodno pravo, pa što bombardovaste Beograd, a ne napadoste Moskvu i kada to pitate shvatite da principi i vrednosti ne postoje. Kada Albanci ili drugi nešto traže, onda je to samopredeljenje koje se slavi kao demokratsko pravo, a kada Srbi nešto traže onda je to separatizam i ugrožavanje  mira. Sram vas bilo šta radite, samo izazivate krizu za krizom ovde. Vidite da nas zanima mir, da činimo sve da sačuvamo ekonomiju i onda nas pritiskate i pritiskate. Sada se već u vazduhu držimo, vi mislite da još možete da nas gurate, ali više ne može više. Mi više nemamo kud, 10 godina se borimo za kompromisno rešenje, ali oni neće kompromis, samo gledaju da Srbiju unize do kraja, da nas ostave bez ičega i proteraju narod“.

Ali veoma je indikativno da je na  njegovu dramatičnu najavu moguće Oluje na Kosovu i Metohiji u septembru mesecu koja bi dovela do konačnog etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije A. Vučić daje izuzetno defetistički intoniran odgovor koji više liči na poziv Srbima na novu seobu nego što je  izraz odgovornog i jasno određenog odnosa države na ovu  pretnju

Prateći ovu jeremijadu i licemernu kuknjavu A.Vučića  u ovom njegovom „istorijskom“ obraćanju nismo  mogli razaznati ništa novo ili iznenađujuće što već odavno nismo znali o  licemerstvu i hipokriziji Kvinte, demonstriranju duplih standarda, bezuslovnoj i teško razumljivoj podršci  Albancima i njihovoj težnji da etnički očiste Kosovo i Metohiju, blagonaklonom  odnosu prema neispunjavanju obaveza koje su preuzeli njihovi albanski štićenici, obespravljenosti Srba i stalnim napadima na  njihovu imovinu i život, ali i težnjama da  Srbija konačno prizna tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Naprotiv, još jednom smo mogli da vidimo nemoć i vapijuće odsustvo aktivnog i odlučnog pristupa i odnosa  naše vlasi i A. Vučića u rezolutnoj i osmišljenoj odbrani našeg teritorijalnog integriteta i opstanka srpskog naroda  u našoj pokrajini. Ali veoma je indikativno da je na  njegovu dramatičnu najavu moguće Oluje na Kosovu i Metohiji u septembru mesecu koja bi dovela do konačnog etničkog čišćenja Srba sa Kosova i Metohije A. Vučić daje izuzetno defetistički intoniran odgovor koji više liči na poziv Srbima na novu seobu nego što je  izraz odgovornog i jasno određenog odnosa države na ovu  pretnju.

“Naš odgovor biće trezven ali ubitačan i istinit. Mi nikakve vojne akcije, ovakve ili onakve akcije nećemo da preduzimamo, ali ih molimo da da ne pokušavaju da otimaju imovinu našem narodu i da ne pokušavaju da progone naše ljude, to je naša velika molba. Mnogo molimo te silne i  moćne da to ne čine“.

Postavlja se veoma jednostavno pitanje, čemu zaista služi naša vojska osim za manevre i pokazivanje i nabavljanje savremene opreme ako ona kao snažni faktor odvraćanja nije spremna da brani srpski narod na Kosovu i Metohiji ako dođe do sprovođenje Oluje na severu naše pokrajine

Ovako izrečen odgovor samo je još jedan dokaz da A.Vučić ne vodi aktivnu i odlučnu politiku odbrane srpskih nacionalnih interesa i golog opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. Jer koga će on moliti da se ne otima imovina Srba na  Kosovu i Metohiji kada se to dešava svakodnevno kao i stalni napadi na srpsko stanovništvo/počinioci nasilja nikada ne budu otkriveni i sudski procesuirani/. Ne samo da je  neprilično i necelishodno da Predsednik Srbije izjavljuje da Srbija  neće  preduzimati nikakve vojne akcije/ u Oluji koju on najavljuje/ u odbrani prava Srba na njihov opstanak već se na taj način samo dodatno ohrabruje  albanska strana da bude još agresivnija i bahatija u sprovođenju svojih ciljeva u konačnom rešavanju srpskog pitanja na Kosovu i Metohiji.

Postavlja se veoma jednostavno pitanje, čemu zaista služi naša vojska osim za manevre i pokazivanje i nabavljanje savremene opreme ako ona kao snažni faktor odvraćanja nije spremna da brani srpski narod na Kosovu i Metohiji ako dođe do sprovođenje Oluje na severu naše pokrajine. Samim dramatičnim najavljivanjem moguće Oluje/ veoma je neprikladno da se koristi ovaj termin jer podseća na tragičnu sudbinu Srba  iz Hrvatske i njihov progon i brutalno etničko čišćenje / A. Vučić samo podstiče nesigurnost, neizvesnost i selidbu preostalog srpskog stanovništva sa  Kosova i Metohije. Možda to i jeste krajnji cilj da se ponovi način na  koji je  S. Milošević „branio“ Republiku srpsku krajinu i srpski narod u Hrvatskoj. Osim  što je izjavio da će naš odgovor biti ubitačan i istinit kao što je bio i do sada , a posledice za Srbe na  Kosovu i Metohiji su  sve pogubnije i katastrofalnije  A. Vučić nikada nije izneo šta će biti stvarni, istinit/da li postoji i lažni / i proaktivni  odgovor srpske države i zajednice u slučaju drastičnog pogoršanja bezbednosne situacije za Srbe na Kosovu i Metohiji, osim  nedelotvornih i ispraznih molbi da se ne uništava  imovina i ne čini nasilje nad Srbima na  Kosovu i Metohiji.

Njegove beskrajne monološke tirade na konferencijama za štampu/ one služe za njegovo  sve grotesknije junačenje i hvalisanje o njegovoj hrabrosti i  beskompromisnosti/ više nemaju ako su ikada i imale ikakvog realnijeg smisla osim  stalne brige za njegov rejting u biračkom telu kao beskompromisnog zastupnika i borca za srpske nacionalneinterese

Njegove beskrajne monološke tirade na konferencijama za štampu/ one služe za njegovo  sve grotesknije junačenje i hvalisanje o njegovoj hrabrosti i  beskompromisnosti/ više nemaju ako su ikada i imale ikakvog realnijeg smisla osim  stalne brige za njegov rejting u biračkom telu kao beskompromisnog zastupnika i borca za srpske nacionalneinterese. Vreme za takve isprazne i jalove predstave je definitivno isteklo, traže se jasni i odlučni odgovori šta je suština  proaktivne politike  Srbije na Kosovu i Metohiji. Odgovor je moguće sadržan i u predlozima koje je nedavno dao D. Anđelković komentarišući moguće drastično ugrožavanje  položaja Srba Na Kosovu i Metohiji: poništiti Briselski sporazum, ponovno uspostavljanje svih srpskih institucija na Severu KIM, obnavljanje civilne zaštite  kao mehanizma efikasne odbrane. Obnavljanje  civilne zaštite  samo ima  preventivni smisao i značaj  kako bi se  stvorili realni uslovi da ne dođe do  intervencije naše vojske dok je to moguće i shodno razvoju događaja.

U dragocenoj knjizi književnog istoričara Jovana Pejčića Zavet i čin- Milan Rakić na  Kosovu 1905- 1912, možemo naći veoma inspirativne i znakoviteiskaze  Milana Rakića koji je obavljao dužnost srpskog  konzula na Kosovu i Metohiji. U  njegovom izveštaju  iz Prištine 22 Novembra 1911 godine  Milan Rakić je zapisao. “Ministarstvu je poznato kako su zulumi učestali i kakvo je nesretno stanje nastupilo u ovim krajevima. Diplomatska akcija  ostala je bez uspeha, tako isto i molba lokalnim vlastima. Ima zasada samo jedan način da se našim ljudima pomogne a to je da im se da oružje. To i oni uviđaju i oni sami traže oružje primajući posledice na sebe. Molim Vas, pomozite mi u ovoj stvari, jer je moj položaj vrlo nezgodan. Svakog dana imam pun Konzulat nesretnih ljudi koji traže oružje, koji su očajni i koji su gotovi na sve“. U noti koju je 26 maja 1898 godine  Stojan Novaković kao srpski ambasador u Istambulu uputio Tefik-paši ministru inostranih poslova Turske možemo pročitati  njegovisledeći stavovi “ Arbanasi, dobro naoružani i pogotovo sigurni da neće biti kažnjeni, dali su potpunu slobodu svojim svirepim   nagonima, pošto njihovom fanatizmu i njihovoj neobuzdanoj mržnji ništa ne stoji na putu. Zločini i pljačke dešavaju se svakodnevno,  a krivci ne samo da nisu kažnjeni, već ih vlasti i ne gone.Broj begunaca, koji prelaze granicu da bi život spasli, ogroman je  , i raste iz dada u dan. Ubistva, silovanja i razbojništva, koja  se čine neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i bez posledica, već ona očevidno pokazuju- kao što sam, uostalom, imao čast napomenuti Vam u pređašnjoj noti-da su se Arnauti unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a naročito Srbe, iz tog kraja. I ja mislim, gospodine Ministre da je krajnje vreme da se bez ikakvog daljeg odlaganja preduzmu najoštrije mere, te da  se jednom stane na put ovome zlu, koje je već postalo nepodnošljivo, i koje će naposletku, izmetnuti se u nesreću i bedu sasvim drugog zamašaja“.

Ove reči naših znamenitih istorijskih ličnosti samo nam ukazuju da se radi o istorijskim pojavama i događanjima dugog trajanja i da svako  ko želi da rešava položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji mora imati u vidu ove  izuzetno značajne uvide koji su oni izneli krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Zahtevi i težnje su isti kao i danas ,samo treba imati hrabrosti  da se konačno formuliše jasna, proaktivna  i odlučna politika u odbrani srpskog nacionalnog interesa i državnog jedinstva na  Kosovu i Metohiji.

(NSPM)