Politički život | |||
Danas najveća opasnost za gubitak KiM nisu ni London, ni Brisel, ni Vašington, ni Priština - najveća opasnost je Aleksandar Vučić! |
ponedeljak, 18. februar 2019. | |
Panel diskusija o Kosovu i Metohiji na konferenciji o bezbednosti u Minhenu pokazala je svu bedu i krah nacionalne i državne politike Aleksandra Vučića u južnoj srpskoj pokrajini. U Minhenu smo čuli od predsednika Srbije da je on lično demontirao institucije srpske države na Kosovu i Metohiji, policiju, sudstvo, telekomunikacije... A da za uzvrat nije dobio Zajednicu srpskih opština. Predsednik samoproglašene republike Kosovo na to mu je podrugljivo odgovorio da on, za razliku od njega koji ruši Ustav Republike Srbije, poštuje ustav separatne paradržavne tvorevine iz Prištine.
Tokom same diskusije Aleksandar Vučić je bio u apsolutno podređenom položaju. Cvileo je, cmizdrio, zapomagao na nekorektnost separatista. I koliko god da prorežimski mediji žele da ga predstave kao nekog ko je odbrusio Tačiju, njegovo držanje podseća na „Nejakog Uroša“. Srbi bi to narodno kazali da se ponašao kao „seka Persa“. Očita je činjenica da predsednik Srbije nije shvatio osnovnu činjenicu da se Kosovo ili čuva celo ili gubi celo. Političko šibicarenje iskazano kroz „razgrničenje“ je u startu osuđeno na neuspeh. Uostalom, što nije pre dvadeset godina kao ministar u vladi Slobodana Miloševića njemu prezentovao takav stav nego se trudio da bude veći Srbin od njega zastupajući ideju o proterivanju Albanaca preko Prokletija sa Kosova i Metohije, kako je onda govorio, zarđalim viljuškama. Predsednik je razočaran i platformom koju su separatisti u Prištini dogovorili za pregovore sa Beogradom. Normalno, kada im je sve dao ostaje samo stolica u Ujedinjenim nacijama. Od predsednika samoproglašene republike Kosovo Hašima Tačija čuli smo da se mnogo puta do sada tajno sastao sa Aleksandrom Vučićem u Briselu, Parizu, Vašingtonu... i da su tada razgovarali, kako on kaže, o razmeni teritorije. Setimo se da je Aleksandar Vučić pre osam godina, kada se Boris Tadić na dubrovačkom areodromu rukovao sa Hašimom Tačijem, njemu pretio da će da ga obesi na Terazijama. Danas ovaj srpski diktator po kuloarima separatistima daje blagoslov za formiranje vojske Kosova kao i sedam kilometara neba iznad južne srpske pokrajine. Kao uspeh predsednik smatra to što vojska Kosova ne može da ide na sever Kosova.
Po predsedniku Srbi južno od reke Ibra su samo golubovi za odstrel. Da im je dao dozvolu za formiranje vojske Kosova pokazuje i stav predsednika Srbije da je kao uslov za nastavak pregovora samo ukidanje taksi na robu iz Srbije a nikako odluka o poništenju formiranja vojske Kosova. Građanski protesti po gradovima Srbije i kategoričan stav Saveza za Srbiju da rešenje statusa Kosova mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Srbije sprečava Aleksandra Vučića da potpiše sveobuhvatni mirovni sporazum na koji se obavezao još pre sedam godina kada je dolazio na vlast.
Predsednika u Srbiji zanimaju samo tenderi, lično bogaćenje i pljačkanje Srbije. Stoga njegova česta potreba da govori o sopstvenom poštenju. Kaže da nikakvo bogatstvo ne slovi na njegovo ime, njegovog brata ili bilo kog člana njegove porodice. Nije predsednik toliko politički naivan da recimo PKB prepiše na svoje ime kada postoji mnogo drugih načina da se lično bogatstvo prikrije. Danas najveća opasnost za gubitak Kosova i Metohije nisu ni London, ni Brisel, ni Vašington, ni Priština. Opasnost se zove Aleksandar Vučić. Samo njegov silazak sa prestola može državi Srbiji da garantuje da će sačuvati svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Kosovska Mitrovica 18.02.2019. godine |