Da li će "Vrhovnik" konačno da pozove Ruse - ali stvarno

Kad je ono, jesenas, naš Vrhovnik, prigodom osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, postao kandidat za podvižnika (za sada, nosilac ordena) Svetoga Save, prvi put sam se upitao je li to Božji znak da će i on, baš kao i otac Rastka Nemanjića, veliki župan Stefan Nemanja ("veliki vladar i ujedinitelj srpskih zemalja, tvorac nezavisne srpske države, zasnivač vladarske porodice koja je vladala srpskim zemljama dva veka, branitelj pravoslavlja i progonitelj jeresi"), posle briljantne vladarske karijere, dragovoljno predati vlast i povući se u manastir.

Možda ne baš na Svetu goru, kao Sveti Simeon Mirotočivi čiji dan danas obeležavamo (uostalom, i Doglavnik mu Dačić je, koliko juče, u Dušanovom Solunu primio jedno hilandarsko odličje), ali u dobrovoljno tihovanje i odvikavanje od zavisnosti (svevlasti), svakako. Kao, ko? Ko - pa, kao Koštunica koji se povukao u časno samoizgnanstvo...

Pre neki dan - kad je ono Vrhovnik dramatično najavio da će "Srbija, do kraja godine,  dobiti ponudu koju neće moći da prihvati, a ne sme da odbije", pa će on, eto, onda "da pita narod" - javi mi se drugi put isto predskazanje.

Pa, dobro, brate, hajde već jednom pitaj taj narod! Pitaj, pa ako se narod ne složi s tobom (ili ti s narodom?), povedi se primerom praotaca onih čije ime na ordenu nosiš.

Ispuni, bar jednom, reč koju si dao tom narodu.

Obećao si (u aprilu 2013), pa slagao, da ćeš, najkasnije do juna 2013, narodni plebiscit da raspišeš i povodom Briselskog sporazuma!

Ili, ako si toliko siguran da imaš a priori mandat naroda, ma šta da ti padne na pamet da učiniš, kandiduj onda, na primer, već na dolazećimoktroisanim izborima, tvoj najnoviji genijalni plan „Plus minus jedna tačka“ za Kosovo!

Igraj i pobedi s njim (tim “+-.“ planom)!

Koji je, ukratko, ultimatum (tzv. Ahtisarijev "plus plus plan") u kome će ti Vašington i Berlin, već početkom marta, ponuditi da prihvatiš nezavisnost Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenih nacijama, a zauzvrat, eto, dobićeš pravo na nastavak sna o o vrapcu na grani (tj. EU), ali, još važnije, nećeš dobiti novu izolaciju Srbije koja ti, inače, preti od tvojih evroatlantskih prijatelja!

Ako ti se baš toliko žuri, danas u "Mini Šengen" sa Albanijom i Severnom Makedonijom koje su direktno bile uključene u okupiranje KiM; sutra u EU, prekosutra, možebiti, i u NATO – prihvati konačno to što od tebe traže, priznaj nezavisno Kosovo, daj mu fotelju u UN, kao što si otćutao i njegov prijem u MOK, u UEFA, u FIFA, u FIBA i tome slično!

A, pošto si svestan da bi to bio kraj i tvoje političke karijere i kraj političkog instant naprednjaštva jer čak i dve trećine tvojih najvernijih  glasača, između članstva Srbije bez Kosova u EU i ostanka Kosova u Srbiji, bira Kosovo i Metohiju – priznaj konačno da je to–to: da nema ubrzavanja tzv. evrointegracija ako ne potpišeš odricanje od 17 odsto (21 godinu okupiranog dela) teritorije Republike Srbije!

Tek kad prethodno priznaš da si čak i svoje birače osam godina svesno obmanjivao, da si mešetario i da si od 2012. pobeđivao zato što si, permanentno izvrgavao ruglu tzv. kosovski mit u sopstvenom narodu, a pred svake izbore, napadno razvejavao patriotsku retoriku i isti taj kosovski mit - imaćeš prava da, kao predsednik Republike, moliš za narodno jedinstvo i građanski konsenzus. Ali, za tako nešto neophodan ti je još jedan pun krug preumljenja...

Prema tome, nije nemoguće da ta „šargarepa“ u obličju batine, jedna u nizu kojim su nam, za ove tri decenije otkako su nas „uzimali pod svoje“, Amerikanci mahali – dođe i mnogo, mnogo ranije nego što si očekivao.

Da li će našeg zalepljenog vođu osvestiti, barem, jučerašnji poziv Stejt dipartmenta „svim (američkim) saveznicima i partnerima da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprostavljanju američkim protivnicima kroz sankcije", a sve povodom isporuke prvog dela ruskog protivvazdušnog raketnog sistema "Pancir S" Srbiji...?

Jer, za one koji su mislili da se Amerikanci šale, podsećanje da je, u istom danu, stigla i zacementirana pretnja popečiteljstva za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije u kome se Vlada Srbije upozorava da, ako je već „integraciju u EU označila kao strateški prioritet“, onda se od nje očekuje – „da se ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela“, što znači da „usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije, u skladu sa pregovaračkim okvirom”!

I, šta ćemo sad?

Čekaćemo da SAD, NATO i vrh EU promene svoj stav, "odreknu se svoje ružne prošlosti" i sopstvenog čeda na 17 odsto teritorije Srbije i odustanu od nezavisnosti Kosova ili će, pre, naše Vrhovništvo i formalno odustati od Kosova od koga je praktično odustalo onog trenutka kada je prihvaćen tzv. Briselski sporazum u kome se niti na jednom mestu ne pominje ime države Srbije?

Ako želiš da poslušaš,  makar, volju tvojih birača (možeš čak i da zaboraviš tri četvrtine Srbije koja, i inače, ne glasa za tebe!), eto ti prilike koja se namešta samo jednom u životu.

Na obeležavanje 21. godišnjice NATO agresije, 24. marta, u posetu nam dolazi ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Skupi, konačno, hrabrosti! Poslušaj glas naroda, makar u ovome. Ne brini, ne boli.

Treba li, kao lajt-motiv, da podsetimo Vrhovnika na nedvosmisleno nuđenje Rusa da ih pozovemo da se neposredno uključe u diplomatsku arenu u kojoj se odlučuje o sudbini Kosova i Metohije?

Jer, o tome godinama ne zbore samo "tamo neke" Jelena Guskova i Katarina Entina, prosrpski glasovi iz ruske akademske zajednice, koje podsećaju da svako rešenje do koga bi, uz posredovanje EU, eventualno, došli Beograd i Priština, ne može da bude potvrđeno bez saglasnosti Rusije u Savetu bezbednosti!

Neki deputati Ruske dume, poput Sergeja Železnjaka, čak su tvrdili da "Rusija ne bi podržala nikakav separatni sporazum o kojem bi se ispregovaralo u Briselu između Beograda i Prištine".  

Da Rusija jedva čeka da je Beograd pozove, više puta je potvrdio prvi ruski "duboki glas" u Vladi Srbije, ministar Nenad Popović. On je, još pre godinu i po, najavio da je "Rusija spremna da se uključi u pregovore u vezi sa statusom Kosova, ako bi se SAD direktno uključile u taj proces i ako bi Beograd to zvanično tražio od Moskve".

Prvi uslov je, kao što vidimo, već ispunjen, ostaje ovaj drugi - da se Vrhovnik konačno umili i okrene Putinov broj...

Portparolka ruskog Ministarstva inostranih poslova, "Naša Maša" (Marija Zaharova) jasno je stavila do znanja da proces pregovora u Briselu  "mora da se odvija uz poštovanje međunarodnog prava, a da je kamen temeljac za rešenje kosovskog pitanja Rezolucija 1244, u skladu sa kojom je Kosovo sastavni deo Srbije"!

I konačno, pre nepune dve nedelje, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko je, crno na belo, rekao da je predsednik Ruske Federacije spreman da, ukoliko Srbija pozove Rusiju da se uključi u dijalog, odmah imenuje svog specijalnog izaslanika za Kosovo! I ponovio da "Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija mora da bude temelj dogovora!"

Citat govori bolje od hiljadu prepričavanja: "Za Moskvu je najvažniji orijentir stav Beograda i ako bude poziva iz Beograda i želje, biće i našeg angažmana u ovim pregovorima" - kazao je veleposlanik Bocan-Harčenko.

Dakle, samo od Vrhovnika zavisi!

Ostalo je samo da Vrhovnik zvanično zatraži ono što nam Moskva, godinama, besomučno i zvanično (!) nudi: da je pozove da se direktno uključi u pregovore o Kosovu!

A da bi do toga došlo, Vrhovnik naš nasušni mora odmah da prestane da izigrava klovna u lutkarskoj predstavi u Briselu, da se igra "pregovora" po formuli „dva protiv jednog“, u kome je, po pravilu, „neutralni“ arbitar predstavnik neke od zemalja koje su nas bombardovale osiromašenim uranijumom. Da prestane da se o sudbini građana države čiji je predsednik, o teritoriji te države, o nacionalnom i prirodnom bogatstvu 17 odsto teritorije Srbije, dogovara isključivo sa belosvetskim hohštaplerima, a iza leđa članicama međunarodne zajednice u kojima živi tri četvrtine čovečanstva!

I, da – ako zaista želi svegrađanski konsenzus u vezi sa ovim pitanjem, mora iz ovih stopa da naredi svojim satrapima da prestanu da siluju u zdrav mozak četiri petine građana Srbije! Da odloži izbore do kraja godine, da za to vreme uljudi medije, obuzda odmetnute paradržavne topuzine, pruži ruku većinskoj Srbiji, onoj u bojkotu i onoj koja ne glasa za njegovu pritvornu politiku!
I, kada bude raspisivao one prave demokratske izbore koji treba da budu narodna svečanost, a ne nasilno priterivanje uz ćorave kutije, mora da podseti svoju "Našu Maju" da joj je, ne dobra volja već, ustavna obaveza (koju Vrhovnikova vlast krši, evo već osam godina) da lokalne izbore raspiše za sve lokalne samouprave, od Horgoša do Dragaša, a ne da nesrpski živalj na KiM silom uteruje u državljanstvo i biračko telo jedine NATO države u Evropi!

Ako mu fali još argumenata, evo mu i podataka iz istaživanja koje prezentuje njegov omiljeni vučićoid: Putin ("voli ga 85 odsto Srba") je ubeljivo najomiljeniji strani političar u Srbiji, drugi je Si Đinping, a Tramp je tek na 13. mestu ("voli ga samo 23 odsto")!

Sve ovo vredi samo ukoliko Vrhovnik već nije odlučio da se "samoraspusti" iz svih svojih funkcija, onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da nisu, i oda se političkom tihovanju. Podržao bih ga i u tome.

(cvijetinmilivojevic.blogspot.com)