Чије трагове ће показати први косметски снег?

Са Косова и Метохије овог викенда су долазиле бројне поруке са разних страна, различитих тонова. Председник Србије је имао богат план: да обиђе више места, обрати се Србима и поручи свима да смо за мир. Међутим, део тзв. МЗ, преко свог извршиоца Весељија (једног од команданата УЧК, а сада на челу скупштине ове самопрокламоване квази државне творевине), осујећује део плана и, поред наводног упозорења од америчке администрације, подиже ветеране ОВК и блокира прилазе малом и усамљеном селу Бања, уз шенлучења из аутоматског оружја и отворене претње - поручујући Србима шта их чека ако то и стварно постане независна држава, у којој ће бити у некаквим енклавама, сличним резерватима.

У Косовској Митровици, Вучић као да је био учесник изјављује да смо „1999 изгубили рат са НАТО“

Ако је мислио на себе и своје тадашње ангажовање, треба му веровати. Али, шта за Председника Србије значи Кумановски споразум? Шта Резолуција 1244? Због чега је уопште усвојена Резолуција 1244, ако смо изгубили рат? Како је могуће да она третира КиМ као део Србије? Због чега онда траже да признамо окупацију дела државе, опростимо убијања малих Милица и тровање свих, што је незабележено у људској историји, те због чега траже да преговарамо? Злобници би могли помислити да је то уводна прича, припрема терена да се сецесија призна у ма ком облику и тиме призна и лажна, мафијашко-клановско-терористичка квази државна творевина. Нејасно је због чега Вучић омаловажава и ниподаштава хероје са Кошара и све друге који су опстали на КиМ, оне који су после потписивања Кумановског споразума у парадној колони отишли и аболира оне који су испоручили убицама и тровачима Србије све заслужне за Резолуцију 1244 и исту бацили у блато. Да ли Резолуција 1244 важи још увек? Председник је није споменуо, а она је правнообавезујући документ иза кога стоји читав свет и Савет безбедности УН.

Вучић поручује и да многи „не знају да није све наше“ и да „није ни све њихово“

Шта то значи и да ли титуларисање приватне својине појединаца, правних лица и државе, или било кога, води ка разграничавању две државе? Ако већ мало људи зна да „није све наше, а ни њихово“, колико их зна да је Србија јединствена и недељива и да било чија приватна својина не значи и својину над делом неба, природним ресурсима над земљом дубље од 60цм, нека је и метар, над делом државе где је та својина? Ваљда је јасно да свака својина није и својина над делом државе где се налази. Ко мисли да јесте, није глуп, неинформисан, необавештен - он је злонамеран. У том смислу је просто несхватљиво колико се неки дежурни политичари-демагози-политиканти и аналитичари на позив упињу да пронађу ко је шта у „белом свету“ рекао око могућих разграничења, поделе, размена територије на КиМ, те нападају и сецесионисте,  јер од тога „беже“, као и српску опозицију и читав народ који не жели да дође до тог вида „компромиса“. То је опсенарење. Око опстанка државе нема компромиса, док око ширине права аутономије има. Циљ сецесиониста, њихових ментора и отимача косметских богатстава јесте подела, било какво разграничење - што значи и признање и столицу у УН.

Америчка агенција АП коментарише посету, али истиче да Вучић није изнео никакав предлог

Свет очекује да на столу буде неки предлог. Србија је домаћин и она мора да каже до којих граница и „црвених линија“ може да иде. Но, српске власти као да се не осећају домаћинима, као да се не ради о њиховој држави, „нису одатле“, те очекују да неко нешто предложи и каже „шта нам даје и шта нуди на КиМ“. Приштина је предложила, кажу у Београду максималистички, признање те квази државне творевине као државе, столицу у УН и припајање новој држави неких општина Пчињског округа. Београд и даље чека и нема предлог. ЗАШТО?

Шта се чека? на кога се чека? Да ли је Устав Србије важећи, осим за пензионере? Да ли важи још увек и Р1244? Да ли се најавама разграничења, „компромиса“, практично тај разграничени део признаје као посебна држава? Да ли они који тако мисле знају да је то увод у нека нова унутрашња разграничавања и растурања породице/државе Србије? Ко то сме, може, жели и има образа да прихвати и уради?

Председник у обраћању грађанима Космета енергично демантује:

„То је ноторна лаж да до краја године треба да предамо КиМ, никоме од нас не пада на памет да у таквом послу учествујемо, једино што желимо јесте да за вас изборимо већа права. Решење није на видику, али се Богу молим да га буде у наредних 10 или 20 година”.

„Хоћу да за вас освојимо сва она права која вам припадају. Хоћу ваше право на живот, слободу, рад, учење кретање. Због тих права хоћемо да учинимо компромисе, борићу се да наша црква буде наша и са нашом имовином, а не да нам сутра другу цркву измисле”.

Вучић је рекао и да се неће двоумити да заштити српски народ, ако на било ком делу Косова и Метохије буде нападнут. „Свима онима који мисле да српском народу могу да прете, да могу да узимају оно што је наше - мој одговор је Србија то никоме и никада неће дозволити. Обећавам да никоме нећемо дозволити да оружје и муницију користи против вас, нећемо дозволити да неко понижава Србију, већ да компромис представља оно када сви добију понешто, а нико не добије све“.

Ово и јесте прави проблем актуелне и свих овомиленијумских власти, држава се третира као „плен“ који треба поделити на равне части, тако да сви добију по нешто, а нико не добије све. Нејасно је шта то Србија треба да добије, или неко у њој, и од кога. Или је питање колико ће да изгуби, да не заболи, а буде обојено као „успех“?

Да ли власти у Београду сматрају да КиМ више није наше, да Устав не важи, да Р1244 не важи, те да је успех ако се било шта добије, шака жита из украденог препуног силоса, са украденог аута раткапна са предњег левог точка, празан новчаник пошто је претходно из њега све узето, лична документа, банкарске картице, велике суме новца, чекова...?

Вучић је рекао и да је бивши председник Југославије Слободан Милошевић био велики српски лидер, али да жеље Србије у то време нису биле реалне и да Србија није схватала да није сама у свету и да се без света не може и да је због тога платила цену.

„Пре око 30 година, стотина хиљада људи, а Милошевић је тада био довољно велики да их окупи, дочекало је крај његовог говора. Певао је наш народ, са вером и убеђењем, занесено и поносно 'Ко то лаже, ко то каже Србија је мала'. Србију је после тога дочекало три рата, Срби су гинули у Книну, Сарајеву и Приштини. Данас се у Книну вијори шаховница, у Сарајеву је број Срба преполовљен, а у Приштини живи тек неколико Срба. Српски народ нећу на пушке позивати никада, али никада нећемо дозволити да се пушкама и свим другим иживљавају на нашем народу”, рекао је у Косовској Митровици након што је положио венац на место где је убијен Оливер Ивановић.

Много је проблематичног у оваквом везивању за Милошевића и скретању пажње на њега. Знамо да је Вучић до скоро истицао своје заслуге за Србију и себе поредио са Титом, чак га у много чему превазишао и каже много више изградио од њега који је порушену земљу довео до једне од најпризнатијих и најцењенијих у свету, док нам је садашња држава најмање цењена и 11 пута задуженија. Шта се чита између ових редова? Да је Милошевић крив за све, чак и за Крајину и РС, да је последица његове кривице убијање Србије и да се треба помирити са тиме и платити цену.

Вучић на овај начин дува ветар у једра сецесиониста-терориста и НАТО апокалиптичара. Аболира их за све злочине и најављује да ће то јако скупо да нас кошта - унутрашњим разграничењем, које неће бити усамљено и - нестајањем Србије. Аболирају се и сви они који су као плаћеници САД извршили контрареволуционарни пуч, спалили Скупштину и на улици освојили власт, после осам година од Милошевића створили услове за самопроглашење, испоручили заслужне за Р1244 злочинцима, исту бацили у живо блато и отворили сезону лова на државу као „плен“ уз распродају и пљачку исте. Хтео или не, на посредан начин је прихватио кривицу и за страдања Срба у БиХ и Хрватској.

Као да је била намера да се онима који су сада у опозицији затворе уста и ублаже оштрице њихових копаља, те им се пружи рука помирења и понуди „решење“ да је Милошевић крив за све, те да је „успех“ добити било шта од оних који су осудили Србију на нестајање, а њене грађане чак и на физичко и биолошко (што води ка „примирју“ пред предстојеће парламентарне изборе) прихватање измене Устава и спровођење референдума о разлазу са КиМ, а онда и Србијом.

О том потом. Али, припрема се и нова, невиђено перфидна, историјска превара пензионера и окупљање истих преко лажног Савеза око издајничког ПУПС-а, који ће на наредне изборе наводно самостално и у Савезу који је формирао у сарадњи са својим садашњим коалиционим партнерима, те поприличан број својих већих одбора поделио. Наводно су то „незадовољни“, а они пресрећни за оно што им је обећано.

И Тачи преко Фесбука такође поручује: „Сви треба да се уздржимо и покажемо минималну људску културу разумевања и људске комуникације. Ми треба да знамо да се уздигнемо изнад себе, наших рана и многобројних болова. То треба да урадимо због мира и помирења”.

Шта о том помирењу мисле у Удружењу породица киднапованих, несталих, убијених и претворених у резервне људске органе?

Британска агенција скоро разочарано коментарише да је нормализација билатералних веза кључни услов за напредак Србије и Косова ка чланству у ЕУ, (дакле, за њих нема дилеме, у питању су две државе) као и да су спласнула очекивања да би могао да се постигне споразум који би укључио размену територије након изненадног отказивања састанка Вучића и Тачија у Бриселу седмког септембра.

Британци су разочарани, а министри и премијерка величају „историјски говор“ Вучића на КиМ. Ваљда су мислили на његово поређење са Милошевићем. То је ипак историја, њега нема као председника већ 18 година.

Америка, преко Џонсона, и друге велике силе поручују да прихватају сваки договор Београда и Приштине, као да не вуку конце у име оба „преговарача“ и да управо Запад не отима КиМ и косметска богатства. Историјски договор Београда и Приштине једноставно није могућ док су интереси Запада испреплетани са интересима Балканаца. Могу да буду једино половична и краткотрајна решења, која у сваком случају верификују признање. То је и циљ од стране БГ и једне нове државе, што оправдава интервенцију Запада и на неки начин ослобађа одговорности све злочинце.

Решење је аутономија коју ни једна држава нема за националне мањине, или решење САД, Немачке, Енглеске, Француске, Русије, Кине... за њихове националне мањине. А, ако Приштина одбије да прогласи да је КиМ привремено окупирано, позвати све који су признали сецесију од Србије да повуку своја признања.

Аутор је пуковник у пензији